DUŠAN JANJIĆ UKAZAO NA PROBLEM IDENTITETA VLAŠKE ZAJEDNICE

[dPasujoni]

Koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je u nedelju da su u Srbiji većem broju manjina ugrožena prava na informisanost, ali i da se mora voditi računa o problemu manjinskog identiteta


"Kada govorimo o informisanju na jeziku manjina, Forum za etničke odnose smatra da su ugrožena prava većeg broja manjina. Ali, kada je u pitanju vlaška i rumunska zajednica, to se mora rešavati pažljivije, jer postoji problem identiteta", izjavio je Janjić agenciji Beta, nakon radionice Uloga manjinskih vođa u novoj demokratskoj manjinskoj politici, održanoj u Boru.

On smatra da se tom pitanju mora obratiti više pažnje, zbog čega se od lokalnih vođa manjinskih partija traži da sami ponude rešenje kako bi se uklonio problem identiteta.

"Niko spolja i iznutra ne može rešiti da li su Vlasi - Rumuni, da li su oni Rumo-Vlasi, ili samo Vlasi. Unutar vlaške zajednice postoje neki koji bi, i drugi koji ne bi da budu Rumuni, a mnogi se protive izjednačavanju pojmova Vlah i Rumun, a to je problem i sa Nacionalnim savetom", zaključio je Janjić. On smatra da u rešavanju tog problema ne može da arbitrira država, već da ga moraju otkloniti političke vođe te manjine.

Prema njegovom mišljenju, manjine bi trebalo da izvrše pritisak na Beograd kako bi se konačno donela nacionalna strategija manjinske politike. "Ne može se reći da Srbija ima sinhronizovanu, strateški vođenu manjinsku politiku i našla se u čudnoj situaciji. S jedne strane je korpus prava koji je dat na raspolaganje, a s druge strane, monoplizacija tih prava u okviru manjina od pojedinih partija albanske, mađarske i bošnjačke manjine", ocenio je Janjić.

On je naznačio da u Srbiji postoji Zakon o manjinama koji je relativno liberalan, da postoji i više institucija, ali i da sve to deluje haotično. Na pitanje kako komentariše nedavnu izjavu predsednika Rumunije Trajana Baseskua koji je u Kladovu rekao da za rumunski živalj u Srbiji traži ista prava koja Srbi imaju u Rumuniji, Janjić je podsetio da Rumuni nemaju Zakon o manjinama.

Ta država je ušla u EU na osnovu opšte deklaracije o manjinskoj politici, ali i danas postoji veliki strah od Mađara i secesije", naglasio je koordinator Foruma za etničke odnose i dodao kako ne bi želeo Rumunima u Srbiji da imaju isti standard prava koji imaju manjine u Rumuniji.

[Igor]

Србија и не треба да арбитрира до момента када јој се обрате припадници влашке мањине због тога што им припадници румунске (или румунско-влашке мањине) почну угрожавати законом-гарантована права. Ту већ настаје ситуација у којој мора да интервенише иако ће она сама бити највећи губитник јер ће на себе навући нечији гнев како год.

Најлакше би било да Власи то сами разреше, на следећем попису, ко је Румун да се таквим изјасни а ко Влах нека буде то. С тим да Румуни поштују право Влаха на интегритет националног идентитета. Незгодно је седети на две столице, нарушавати туђи идентитет и затим кривити државу Србију због тога. Тих 40.000 се изјаснило Власима, баш као и оних 20.000 Буњевцима без икаквог мешања Београда. Што нажалост националистичке елите у Букурешту и Загребу не могу да прихвате, баш као ни Софија Македонце, Кијев Русине, Праг Моравце итд.

[Vlad]

"Kada govorimo o informisanju na jeziku manjina, Forum za etničke odnose smatra da su ugrožena prava većeg broja manjina. Ali, kada je u pitanju vlaška i rumunska zajednica, to se mora rešavati pažljivije, jer postoji problem identiteta", izjavio je Janjić agenciji Beta, nakon radionice Uloga manjinskih vođa u novoj demokratskoj manjinskoj politici, održanoj u Boru.

Наравно да постоји проблем идентитета међу Власима јер су у прошлости били лишени мањинских права. Потпуно се слажем да се проблем идентитета Влаха мора решавати пажљиво, узимајући у обзир како њихово етничко порекло које је неспорно румунско, тако и чињеницу да је вишевековна асимилација оставила дубок траг.

"Niko spolja i iznutra ne može rešiti da li su Vlasi - Rumuni, da li su oni Rumo-Vlasi, ili samo Vlasi. Unutar vlaške zajednice postoje neki koji bi, i drugi koji ne bi da budu Rumuni, a mnogi se protive izjednačavanju pojmova Vlah i Rumun, a to je problem i sa Nacionalnim savetom", zaključio je Janjić. On smatra da u rešavanju tog problema ne može da arbitrira država, već da ga moraju otkloniti političke vođe te manjine.

Власи сами морају да се изборе за своје место под сунцем и да држава Србија не би смела да се меша и нуди готова решења.

Ta država je ušla u EU na osnovu opšte deklaracije o manjinskoj politici, ali i danas postoji veliki strah od Mađara i secesije", naglasio je koordinator Foruma za etničke odnose i dodao kako ne bi želeo Rumunima u Srbiji da imaju isti standard prava koji imaju manjine u Rumuniji.

Камо лепе среће да мањине у Србији уживају бар део оних права која Румунија даје припадницима националних мањина који живе на њеној територији.
Јањића треба подсетити да свака национална мањина у Румунији има свог представника у румунском парламенту без обзира на њену бројност. Мањине у парламент улазе без прописаног цензуса што у Србији није случај.
Такође би Јањића требало подсетити колико се из државне касе издваја за српску националну мањину која живи тамо па упоредити са сумом коју Власи на име очувања идентитета добијају од Србије.

Што се тиче страха од сецесије, волео бих да знам како ће Мађари успети да одвоје Ердељ и припоје га Мађарској ако се зна да 75% становника те области чине Румуни.

[raleg]

 Primetio sam da Janjić nije izneo ba baš dobru analogiju obezbedjenih prava srpske odnosno rumunske manjine. Ali treba biti potpuno prercizan.
Te obaveze se u odnosu na vlahe i ne odnose.
Basesku je prošle godine u Kladovu napravio diplomatski skandal, time što je potpuno izjednačio vlašku i rumunsku nacionalmu manjinu i pri tom je ukazivao na stepen dostignutih preva ovde i tamo.
To bi bilo sasvim u redu da je država Rumunija prepoznala srbijanske Vlahe na odgovarajući način u svom zakonodavstvu( kako je predsednik, ranije sam, takav amandman pred usvajanje zakona o rumunskoj dijaspori, podnosio parlamentu).  Zahtev o tome predsedniku je išao odavde, za njega je on bio prihvatljiv, ali ga parlament odbio. Većinu skupštine su tada činili nacionalisti sa parolom "svi su Rumuni i tačka".
Ko je u političkim vodama taj zna šta je takva ideologija donosila ovde srpskom nacionalnom korpusu, i ko su bili njeni nosioci.
Ali kao predsednik, rekao bih evropskog formata, morao je da sledi zvaničnu politiku svoje države: U tom delu, evropski posmatrano, ona je sporna.
Srpska zvanična politika ( stešnjena Kosovom) je progutala tu žabu. Primećeno je da su izostali bilo kakvi komentari. Samo  agenciska saopštenja.

Naravno da će to kad tad morati da bude otvoreno, ali ne u skladu trenutnih politika režima tamo i ovde, već u okviru  svetske i evropske regulative.

[Vlad]

Бата РалеГ греши када каже да је амандман Басескуа одбијен због румунских националиста који заступају тезу "Suntem români şi punctum". Амандман је одбијен због изузетно утицајног цинцарског лобија. Под Власима се често наводе и Цинцари па су они то протумачили као опасност да се тај закон односи и на њих. Против тог предлога су гласали левичари на челу са Мирчеа Ђоаном који је и сам цинцарског порекла а познато је да бивши комунисти, сада социјалисти, имају јако упориште међу Цинцарима досељеним након егсодуса који су доживели у Грчкој и Бугарској уочи и након Првог светског рата.

Иначе тај амандаман је, ако не грешим, под румунском дијаспором подразумевао сво румунофоно становиштво без обзира како се у окружењу то становништво звало.

Српска званична политика мора да спозна чињеницу да је Румунија, након век и по потпуне незаинтересованости, напокон одлучила да се заинтересује за права Влаха који већином потичу са њене територије и који су у етногенетском и етнолингвистичком погледу део румунског народа.

Јеси ли био у Кладову када је долазио Басеску?

[raleg]

Naravno, jasno je svakome ko je u globalnim okvirima pratio Vlahe, koji sebe nazivaju Cincarima kakav je njihov odnos prema nacionalnom pitanju. 

Oni nikada nisu pristajali, zbog svojih posebnosti koje sa ponosom ističu, da ih veliko-rumunska, pretežno vladajuća nacionalna idelogija u Rumuniji pretopi u "sveopšte" Rumune.
Basesku je svojim amandmanom, pred donošenjem zakona o dijaspori, upravo želeo  da udovoli i njihovim kao i zahtevima ostalog romaniteta širom balkana. Sve one  koji sebe ne vide u pomenutoj (tvrdoj) definiciji "suntem români şi punctum", što bi trbalo da znaći - "svi smo rumuni i tačka". Vrlo kratko i ništa izmedju. Cincari se više od jednog veka naprežu da odole asimilatorskoj politici, tako da nema logike u onome što pišeš.

Medjutim, ima smisla istaći da postoji progrčki lobi koji ima tradicionalno jak uticaj na politička kretanja u Bukureštu. Njega čine Fanarioti.  Priča se da su nfiltrirani u sve značajnije strukture društva.
Cincari jesu prtrpeli veliki progon na celom Balkanu, posebno u Grčkoj. Bili su optuživani za stvaranje prorumunske iredente i separatizma. Zapravo nisi pristajali da se velikodržavnim kulturnim politikama (gde god živeli) briše njihova etnička posebnost.

Ponavljam opet, to im se na specifičan način dešava i u samoj Rumuniji.

[Vlad]

Ponavljam opet, to im se na specifičan način dešava i u samoj Rumuniji.

Да али у много блажем облику. И не заборави да је управо један део Цинцара заговорник те тврде идеје "Suntem Români şi punctum". Да поменем само историчаре Њеагуа Ђувару и Георгеа Збукхеу.

У Грчкој им је језик буквално забрањен. Познати атински архитекта арумунског порекла је робијао само зато што је на једној културној манифеставцији Цинцара у Грчкој делио календаре у којима су била означена подручија где живе Цинцари. Нешто пандан Пауновој карти распрострањености говора Влаха североисточне Србије.
Човек је експресно осуђен за кривично дело сепаратизма и ширења "румунском иредентизма" и послат на вишегодишњу робију.

О томе нема ни речи у листу Политика, али се зато редовно пишу чланци о тортури коју наводно доживљавају у Румунији, иако је познато да, без обзира што им ни у Румунији није баш сјајно, највећи степен некаквих права Цинцари имају управо у Румунији.