Кладовчанин аутор песме „Тамо далеко” Ђорђу Маринковићу ауторство признато у Паризу, пре осам деценија
Дело настало на Крфу 1916: Ђорђе Маринковић
(Фото Историјски архив Неготина)
Кладово – Кладовчанин Ранко Јаковљевић, сарадник Историјског архива у Неготину, пронашао је документ на основу кога се може закључити да је текстописац и композитор једне од најпопуларнијих српских песмама – „Тамо далеко” Ђорђе Маринковић, рођен у кладовачком селу Корбову, а да је преминуо пре три деценије у Паризу. Тамо је, доказује Јаковљевић, наш композитор Маринковић, готово потпуно заборављен у постојбини, стекао светску музичку славу, радећи и за чувену париску музичку издавачку кућу RCA.
Заборављено је и да му је у Паризу, пре осам деценија, признато и ауторско право за култну српску песму.
Право ауторства на „Тамо далеко” полагали су у Србији још неки композитори, а највећег претендента, Михајла Заставниковића, Маринковић је 1967, десет година пре смрти, лично демантовао. До тог демантија је управо дошао кладовачки истраживач Ранко Јаковљевић. Доказ је откривен у заоставштини Јована Јовановића из Кладова, некадашњег блиског Маринковићевог пријатеља. Поред других појединости из живота Ђорђа Маринковића, и овај документ биће ускоро објављен у зборнику „Баштиник“ Историјског архива у Неготину.
Између осталог, јавност ће сазнати да је Маринковић био најпре музичар аматер у оркестру краљеве гарде, да је, самоук, свирао све жичане инструменте, хармонику и флауту, а да је песму „Тамо далеко“ написао на Крфу 1916. године. А у Паризу се обрео одмах после пробоја Солунског фронта, где је убрзо постао популарни композитор шансона и професор цитре.
А да је француски шансоњер српског порекла и аутор песме „Тамо далеко” Јаковљевић закључује на основу документа којим наследници поменутог Михаила Заставниковића траже од Маринковића да призна како је мелодију познате песме написао на основу текста чији је аутор наводно Заставниковић. Писмо је Маринковићу, са таквим захтевом, стигло из Деспотовца од правног заступника Михаилове сестре Заге, професора у Светозареву. Зага и њена сестра Радмила желе да се нагоде са Маринковићем како би оствариле права која наводно припадају њиховом брату. Прете и судским спором, уколико не дође до нагодбе.
– Маринковић је тај захтев са резигнацијом одбио. О свему овоме се мало зна, што ме је подстакло да се посветим вишегодишњем истраживању Маринковићевог живота и дела. Не верујем да би му Французи тек тако признали ауторство – каже за „Политику” Јаковљевић, додајући да у нашој земљи никоме од претендената на ауторство то право није признато.
Десетине интернет-сајтова, наводи даље Маринковић, преплављене су и данас понудама продаје Маринковићевих музичких издања – од Француске, преко Шпаније, до Немачке, Велике Британије и Јапана. А та издања, о којима готово ништа не знамо, призната су као део европске музичке традиције.
О нашем композитору Маринковићу мало знају и у његовом родном селу Корбову. Његов братанац Миодраг Маринковић (76), пензионисани бродар, сећа се да је Ђорђе из Париза долазио у родно Корбово два или три пута. Женио се два пута, али није имао деце. Живео је скромно. Ништа се не зна о његовој заоставштини. У родном селу oдавно је порушена брвнара из које се Ђорђе отиснуо у свет.
Ипак, братанац Миодраг Маринковић каже да ће покушати, преко адвоката, да сазна нешто више о свом претку и његовој оставштини. Или да дозна бар где се налази његов гроб. Било би лепо, вели рођак композитора, да и наша држава нешто учини да се сачува сећање на аутора незаборавне песме.
---------------------------------------------
Претенденти на ауторска праваКао потенцијални аутори песме „Тамо далеко“ у српској јавности означавани су још и Милан Бузин, капелан Дринске дивизије, Димитрије Марић, лекар Треће пољске болнице Шумадијске дивизије, и Михаило Заставниковић, учитељ из Неготина.
Истраживач Јаковљевић наводи како је Заставниковић 1926. године објавио једну верзију текста песме „Тамо далеко“. Али, Маринковић је четири године раније већ био заштитио своје ауторско право у Паризу.
---------------------------------------------
Пасош добио од краља ПетраУ краљевој гарди Маринковић је најпре био бубњар, а затим је наставио да музицира на цитри, у војном оркестру с којим је свирао и на Крфу. Пасош, с којим је отпутовао у Париз, добио је као награду од краља Петра, зато што га је обавестио како је, случајно, сазнао да група Арнаута спрема атентат на њега.
Стојан Тодоровић [објављено: 08/03/2008]
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kladovchanin-autor-pesme-Tamo-daleko.sr.html
