2004.
Vršac -- Predstavnici rumunske nacionalne manjine u Srbiji i Crnoj Gori, konstituisali su u Vršcu novi Nacionalni savet.
Nacionalni savet čine kandidati izabrani pre četiri dana na elektorskoj Skupštini.Većinu, 11 od 21 mandata, dobila je koalicija Zajednice Rumuna u Srbiji, Alijanse vojvodjanskih Rumuna i Demokratski pokret Rumuna u Srbiji.
Pored konstituisanja izmenjen je i Statut. Savetom će ubuduće predsedavati tročlano predsedništvo, a sedište će mu umesto u Novom Sadu biti u Vršcu. Konstituisanje ipak nije prošlo bez ekscesa. Nezadovoljni razvojem dogadjaja, predstavnici koalicije bivših rukovodilaca smenjenog Nacionalnog saveta napustili su sednicu pre usvajanja dnevnog reda.
2006.
Nacionalni savet Rumuna kod Baseskua
četvrtak, 05 oktobar 2006
NOVI SAD, 5. oktobar - Na poziv predsednika Rumunije Trajana Baseskua, predsedništvo i orkestar Nacionalnog saveta Rumuna boraviće od 10. - 12. oktobra u Bukureštu - saznaje Manjinska Informativna Agencija. Kako za MIA kaže Todorel Raša, član predsedništva i tehnički koordinator orkestra, predviđen je prijem kod rumunskog predsednika i koncert u palati Kotroćeni. "Ovo je za nas ogromna prilika da se napokon predsednik Basesku izjasni da li priznaje Nacionalni savet Rumuna ili ne. Svaki put kada bismo tražili neku pomoć, Vlada Rumunije je bila rezervisana prema Nacionalnom savetu uz obrazloženje da oni sarađuju sa Zajednicom Rumuna u Srbiji. Mislim da je došlo vreme da predsedniku Baseskuu i njegovim saradnicima objasnimo šta je Nacionalni savet, koje su njegove nadležnosti i ko je legitimni predstavnik rumunske nacionalne manjine u Srbiji" - kaže Raša. On je dodao da će na sastanku sa predsednikom Rumunije biti reči o budućim odnosima matične države sa Nacionalnim savetom u oblasti obrazovanja, o lakšem dobijanju viza za studente koji žele da upišu fakultete u Rumuniji i o pomoći koju Rumunija može da pruži nacionalnim manjinama u Vojvodini.
Poturaju nam rumunsku azbuku da zaboravimo vlaski jezik
BOR - Mica Micarevic iz Valakonja kod Boljevca, clan i jedan od osnivaca Saveza Vlaha Srbije (SVS), odlucio je da sa svojim istomisljenicima napusti ovu organizaciju. On je naveo da ne zeli da ucestvuje u rumunizaciji Vlaha na prostorima istocne Srbije. Iz ovog saveza, iz istog razloga, otisli su i Drustvo za kulturu Vlaha "Duga", Vlaska organizacija "Paulj Matejic" i "Dolina Timoka".
- Savez je napustio i bivsi predsednik Nadzornog odbora Slavoljub Smetanovic i jos 11 clanova iz opstina Petrovac, Bor, Kladovo, Zajecar i Kucevo. Vrh Saveza ogrezao je u licnim interesima. Na nedavnoj skupstini u Kucevu videlo se da je nestalo 31.130 evra donacije ("spominjalo se da su to pare rumunskog departmenta") za koju ne postoji trag. Iako je deo tog novca namenjen opremanju kancelarija za ispostave Saveza - to nije uradjeno, tako da smo u Boljevcu ostali bez prostorije koju je obezbedila opstina - kaze Micarevic, napominjuci da se ocekuju nove ostavke.
Micarevic i grupa odbeglih smatraju da vrhuska SVS Vlasima potura rumunsku azbuku kako bi vremenom nestao vlaski maternji jezik. Za taj dil sa stranim donatorima, naglasavaju nezadovoljnici, pojedinci primaju nemali novac, sto ce dovesti do toga da se najkasnije za godinu dana detaljno rekonstruise tek osnovani Nacionalni savet Vlaha Srbije. Glavni odbor Saveza Vlaha Srbije imao je protekle subote Glavni odbor na kome je ponovo doslo do sukoba izmedju dve "zavadjene" strane, ali novinarima nije dozvoljeno da prate taj skup.
Predrag Balasevic, celnik GO Vlaske demokratske stranke Srbije, rekao je da su opstinski odbori ove stranke u Boru, Kucevu i Petrovcu - suspendovani. Iz stranke su iskljuceni predsednici odbora Milivoje Janosevic, Sinisa Davidovic i Sinisa Maksimovic. Razlog je u grubom krsenju statuta stranke. Pre raspustanja ova tri odbora, u Boljevcu su podneli kolektivnu ostavku.
B. F.
Objavio: Glas Javnosti
“BLIC”
Bura na osnivanju Nacionalnog saveta
Jaz između Vlaha
BOR - Da li su Vlasi u stvari Rumuni, ako se na lokalnom jeziku te nacionalne manjine Vlah kaže Rumunj? Upravo je ta reč izazvala žestoke podele dve struje vlaških organizacija na istoku Srbije prilikom osnivanja Nacionalnog saveta Vlaha.
Polemika koja se povela na elektorskoj (izbornoj) skupštini u subotu u Boru, prilikom izbora 21 člana Nacionalnog saveta Vlaha, pokazala je udaljenost dve suprotstavljene izborne liste. Elektorska skupština sa dve izobrne liste, odakle su se članovi Saveta birali po proporcionalnom sistemu, obilovala je optužbama jedne strane da suparnici pripremaju „rumunizaciju i asimilaciju Srba“.
Predvodnik jedne izborne liste Zajednice Vlaha „Paulj Matejić“ Siniša Maksimović iz Petrovca na Mlavi optužio je svoje oponente da pripremaju asimilaciju Vlaha u Rumune, dok je Dragomir Dragić, vodeći sa druge liste, rekao da su to nebuloze, i podsetio da su svi koji su hteli da budu u Rumunskom nacionalnom savetu mogli to da urade prilikom formiranja tog tela u Banatu.
- Ovde postoji jedna lista gde se Vlasi deklarišu kao Vlasi i druga na kojoj su Vlasi Rumuni. Neću nikada priznati da sam Rumun, daleko im lepa kuća. Ja sam Vlah i tačka - obratio se govornice Siniša Davidović iz Neresnice.
Njegov istomišljenik Ljubiša Ilić smatrao je da se Vlasima potura rumunsko pismo i da raspolaže informacijom prema kojoj Rumunija priprema radio i TV program za stanovništvo sa istoka Srbije koji će se emitovati iz te zemlje.
Maksimović kaže da želi da uđe u Savet kako bi „spasao Vlahe od izdajica, od ljudi čiji su pasoši puni rumunskih štambilja zbog prekograničnih aktivnosti“.
Predsednik Foruma za kulturu Vlaha i predvodnik druge liste Dragomir Dragić kaže da niko do sada nije objasnio šta znače termini „rumunizacija“ i „prorumunski“ i da je to u stvari politička zloupotreba.
- Vlasi, onako kako su definisani srpskim zakonima, i vrlo dobrim rešenjima koji su u skladu sa evropskim načelima, izabrali su svoj nacionalni savet. Da su hteli da ga urade sa Rumunima, onda bi to uradili ranije. Ne bi došli da to urade u Boru - kazao je Dragić.
On je dodao da kod „druge strane“ postoji iluzija da će pet do deset miliona dinara, koliko država izdvaja za nacionalne savete, biti u ingerenciji tog tela, i da će svako moći da zavuče ruku i deli novac kapom i šakom po sopstvenom tumačenju.
- To su strogo kontrolisane pare i imaju sasvim jasnu namenu - da nešto pobude i promovišu - rekao je Dragić.
Sa liste Dragomira Dragića u Savet je ušlo 14, a sa druge sedam predstavnika
2007.
Vlasi suoceni sa krizom identiteta
Nacionalni savet je osnovan da bi se vlaska manjina ujedinila. Umesto toga, ona je danas podeljenija nego ikada.
Pisu: Suzana Bozinovic iz Zajecara i Sasa Trifunovic iz Bora
Spor oko toga da li Vlasi, kao najveca manjina u istocnoj Srbiji, predstavljaju zasebnu etnicku grupu ili su isto sto i Rumuni uneo je razdor u ovu malu zajednicu upravo u trenutku kada vlada pokusava da zadobije poverenje manjina osnivanjem etnickih nacionalnih saveta.
Debata na ovu temu izazvala je zestok sukob na osnivackoj skupstini Nacionalnog saveta Vlaha odrzanoj prosle godine u Boru, gradu na istoku Srbije.
Polemika je ubrzo prerasla lingvisticke podele u shvatanju jedne reci i jasno prikazala udaljenost dva suprotstavljena tabora. "Ja nikada necu priznati da sam Rumun. Ja sam Vlah i tacka", rekao je Sinisa Davidovic iz sela Neresnica.
Ljubisa Ilic iz Petrovca na Mlavi slicnog je misljenja. On je optuzio protivnike da pokusavaju da izvrse "rumunizaciju" Vlaha na istoku Srbije, da naturaju latinicno pismo Srbima koji koriste cirilicu i izjavio da vec postoje planovi da se u Rumuniji blizu granice postavi radio i TV repetiror sa koga bi se iz susedne zemlje emitovao program za podrucje istocne Srbije.
U poredjenju sa etnickim Madjarima, Bosnjacima, Romima i Albancima, Vlasi u Srbiji predstavljaju relativno malu zajednicu. Na poslednjem popisu samo 40.054 ispitanih su se izjasnili kao Vlasi.
Medjutim, sa padom Milosevicevog rezima 2001. godine, pitanje vlaskog identiteta je dobilo novi znacaj. Tada su se u rumunskoj stampi pojavile tvrdnje da su Vlasi etnicki Rumuni kojima su uskracena demokratska, nacionalna i ljudska prava.
"Beogradski politicari su samo promenili spoljni izgled, i zato se rumunska manjina oseca izneverenom od strane novih vlasti kojima je bila saveznik u borbi protiv Milosevicevog rezima", pisao je rumunski dnevnik "Evenimentul Zilei".
Iz ekonomskih i politickih razloga, pripadnost Rumuniji se nije znacajnije potencirala u istocnoj Srbiji sve do pada rumunskog diktatora Nikolae Caueseskua.
Nakon otvaranje te zemlje prema svetu i posto sto su mnoga deca Vlaha iz ovog dela Srbije pocela da pohadjaju rumunske skole, forimrane su nevladine organizacije i politicke partije koje su propagirale blizu kulturnu saradnju sa Rumunijom.
Otvoreno je pitanje ravnopravnosti ljudi koji se osecaju kao Rumuni, a ne kao Vlasi, zatrazeno je uvodjenje vlaskog-rumunskog jezika na bogosluzenjima i pokretanje programa na vlaskom-rumunskom jeziku.
Uzavrele strasti dva tabora pokusao je da ublazi tadasnji sekretar Saveta za nacionalne manjine u vladi Republike Srbije, Petar Ladjevic, koji je kazao da je sasvim siguran da ne preti nikakva "rumunizacija" istocne Srbije, isticuci dobrosusedske odnose dve zemlje.
On je objasnio da formiranje saveta treba da zastiti nacionalni i kulturni identitet Vlaha, a ne da doprinese asimilaciji bilo od strane Rumuna ili Srba.
"Oni su imali mogucnost da se na popisu izjasne kao Rumuni, ali to nisu ucinili. Ja ne osecam da neko zeli da 'rumunizuje' Vlahe, isto kao sto ne osecam i da neko pokusava da ih 'srbizira', zakljucio je Ladjevic.
Zivoslav Lazic, predsedavajuci Nacionalnog saveta, apelovao je na sve da se uzdrze od koriscenja teskih reci jer je "poznato do cega moze dovesti nacionalizam na prostoru Balkana".
Takvi dobronamerni pozivi, medjutim, nisu imali efekta, i uzajamne optuzbe su se nastavile. Nosilac izborne liste zajednice Vlaha iz Petrovca na Mlavi, Sinisa Maksimovic, smatra da je protivnicka lista "proruminski orijentisana" i da je njen krajnji cilj "asimilacija ovdasnjeg stanovnistva". Dodao je: "Ja predvodim listu obicnih ljudi iz Petrovca na Mlavi koji zele da odbrane identitet Vlaha".
Glasovi sa druge strane ograde jednako zustro tvrde da su Vlasi iz regiona Timoka bili liseni svojih prava i izlozeni "necuvenoj asimilaciji i srbizaciji".
Slavoljub Gacovic, osnivac rumunske nevladine organizacije "Ariadnae filum" decidirano tvrdi da Vlasi ne postoje. "Svi smo mi Rumuni. Popis iz 2002.godine je namesten, nas ima oko 350.000", tvrdi Gacovic.
Dimitrije Kracunovic, penzionisani oficir bivse Jugoslovenske narodne armije i predsednik Demokratskog pokreta Rumuna Srbije, tvrdi da u jugoistocnoj Srbiji zivi cak oko 740.000 etnickih Rumuna, da Vlasi kao narod ne postoje, i da se izjasnjavaju kao Vlasi samo zbog indoktrinacije.
Neki pokusavaju da dodju do kompromisne pozicije. Dragomir Dragic, autor "Bele knjige o Vlasima", kaze: "Niko nam do sada nije objasnio sta tacno znace termini rumunizacija i prorumunski. Ta cinjenica se sada zloupotrebljava za politicke svrhe".
Strucnjak za etnologiju iz Zajecara, Dejan Krstic, smatra da izmedju Vlaha i Rumuna postoji mala ali znacajna razlika. "Vlasi i Rumuni imaju iste pretke, govore istim jezikom, zive na istom prostoru, ali nemaju istu svest o nacionalnoj pripadnosti", izjavio je on.
On kaze da je jezik kojim govore Vlasi neknjizevni, arhaicni rumunski, sa velikim brojem srpskih reci.
Spor izmedju dve grupe ima i svoju versku pozadinu, jer neki od Rumuna na jugoistoku Srbije odbijaju da priznaju autoritet Srpske pravoslavne crkve.
"Mi nismo pod patronatom srpske pravoslavne crkve i ne priznajemo vladiku", izjavio je Slavoljub Gacovic. "U selu Malajnica, kod Negotina, sazidali smo svoju crkvu u kojoj se vrsi bogosluzenje na rumunskom jeziku, a jos dve nase crkve su u izgradnji".
Spor oko bogosluzenja se produbio 2002. godine, kada je rumunski ambasador u Beograda, Stefan Glavan, zajedno sa predstavnicima ambasade – i bez prethodne najave - prisustvovao sluzbi u okviru proslave povodom desetogodisnjice formiranja Demokratskog pokreta Rumuna Srbije u selu Slatina kod Bora.
Na uzasavanje Srpske pravoslavne crkve, liturgiju u sali mesne zajednice Slatina sluzio je episkop Rumunske pravoslavne crkve iz Vrsca, Danil Stonesku, na rumunskom jeziku.
Isti episkop je 4. decembra 2004. godine osvestao crkvu u selu Malajnica, podignutu na porodicnom imanju Aleksandrovica. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve su bili besni zbog toga i cak su zapretili rusenjem crkve.
Pitanje da li su Vlasi Vlasi – ili Rumuni – nece brzo biti reseno. Neki tvrde da u svemu tome postoji i finansijska strana problema. "Rumunske organizacije se takmice ko ce vise novca da izvuce od rumunske vlade", smatra jedan provlaski lobista. Isti izvor optuzuje Kracunovica za ekstremizam.
"Oni pokusavaju da dokazu da su razne istorijske licnosti sa ovih prostora bile Vlasi, odnosno Rumuni. Tako su cak tvrdili da je (bivsi jugoslovenski lider) Tito bio rumunskog porekla", kaze on.
Suzana Bozinovic je dopisnik dnevnika "Blic" iz Zajecara, Sasa Trifunovic je dopisnik agencije Beta iz Bora. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.
Ovaj clanak je publikovan uz podrsku Ambasade Britanije u Beogradu i Nacionalne fondacije za demokratiju – NED, u okviru BIRN-ovog projekta medijske obuke za izvestavanje o manjinama.
Živoslav Lazić, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine
Svedeni smo na vlaško kolo
Požarevac - Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine osnovan je 31. marta prošle godine u Boru, a već gotovo godinu dana nije registrovan i jedini je nacionalni savet manjinskih zajednica koji ima taj problem. Na skupštinu u Boru pozvana su 102 elektora od čega je prisutno bilo 99, što je maksimalna prisutnost.
- Smatramo da se ovde očigledno radi o namernoj opstrukciji Vlade Srbije koja ne želi da i ovaj Nacionalni savet zauzme mesto koje mu pripada u našem društvu. Ovakvo (ne)činjenje je samo još jedan od dokaza da je vlaška zajednica potpuno marginalizovana u ostvarivanju svojih kolektivnih prava. Ovo je istovremeno i apel budućoj vladi da učini sve što propisi nalažu i time našoj zajednici pruži tretman kao i svim drugim nacionalnim zajednicama - kaže za Danas Živoslav Lazić, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.
On objašnjava zašto Savet nije registrovan.
- Zvanično, posle održane konstitutivne skupštine u Negotinu, predali smo zahtev Ministarstvu za manjinska i ljudska prava. Tada nam je rečeno da treba da dopunimo zapisnik sa zvaničnim sedištem, jer smo napisali da je sedište u Negotinu, ali je trebalo navesti i ulicu i broj. Mišljenje funkcionera Ministarstva Zorana Marjanovića bilo je da, pošto vlaški jezik nije standardizovan, pečat treba da bude urađen na srpskom jeziku. Na prvom konstitutivnom skupu smo odlučili da se koristimo i vlaškim i srpskim jezikom. Dok se ne standardizuje jezik koristićemo švajcarski model, odnosno koristićemo zvanično rumunsko pismo. Mišljenje Ministarstva je pak bilo da se može koristiti samo srpski jezik, što nije u domenu zakona, i nije razlog da se ne dozvoli registracija - objašnjava Živoslav Lazić.
On navodi da je Nacionalni savet vlaške manjine ispunio sve što mu je rečeno u Ministarstvu, ali da i dalje zvanične registracije ove institucije nema. U međuvremenu je došlo i do raspada državne zajednice.
- Jedino što smo dobili je odgovor Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra Zorana Lončara u kome se navodi da Vlada ne može da nas registruje jer nije donet zakon o ministarstvima i njihovim nadležnostima. Međutim, 14. maja, dakle nakon toga, formiran je nacionalni savet Egipćana i oni su registrovani. Njih je registrovalo Ministarstvo za nacionalne manjine Rasima Ljajića. Ako je to tako, postavljamo pitanje zašto onda nije registrovan i Nacionalni savet Vlaha. Bićemo prinuđeni da povedemo upravni postupak i tražimo zaštitu na sudu. Nažalost ovo je već viđeno kada je u pitanju odnos prema vlaškoj zajednici - Dodaje Živoslav Lazić.
On upozorava da, što se tiče kolektivnih prava, Vlasi imaju ubedljivo najlošiji položaj od svih nacionalnih manjina u Srbiji. U sferi informisanja, samo je Radio Zaječar, nedavno, pokrenuo emisiju na vlaškom jeziku i to zahvaljujući sredstvima koja su dobijena na osnovu konkursa Ministarstva kulture. Ni u elektronskim ni u pisanim medijima nema inoformacija na vlaškom jeziku.
- Slično je i u oblasti kulture. Ranije su, u Kučevu, postojali Homoljski motivi koji su promovisali izvornu tradiciju Vlaha, međutim poslednjih godina ima svega samo nema više Vlaha i njihove tradicije. U Žagubici u srcu Homolja organizovana je manifestacija srpskog pojanja, gde ima ubedljivo najviše Vlaha. Tamo je bilo izvođača i iz Sibira, iz Bosne, iz Srbije, ali nije bila ni jedne interpretacije na vlaškom jeziku - primećuje Lazić.
Na poslednjem popisu se 40.054 građana Srbije izjasnilo kao Vlasi, a u Istočnoj Srbiji se njih 2.500 izjasnilo kao Rumuni. Utvrđeno je da 154 sela imaju čisto vlašku populaciju, dok su 46 mešovitog sastava.
- Vlasi, osim u seoskim naseljima žive i u gradovima. I njihovo je pravo da se izjašnjavaju kao Vlasi, Rumuni ili Srbi. Zato i procenjujemo da ih pored 40.000 nacionalno opredeljenih, u našoj zemlji ima oko 250.000. Mi, međutim, ne licitiramo tim brojem već gocorima o jasno opredeljenoj populaciji. O kakvoj je diskriminaciji i asimilaciji reč potvrđuje i podatak da se na popisu iz 1992. samo 19.000 građana Srbije izjasnilo da su Vlasi - kaže Lazić.
On tvrdi da je očigledno, da u međuvremenu nije toliko narasla vlaška populacija, niti da je bilo demografske eksplozije, već je to rezultat promena i probuđene nacionalne svesti Vlaha. U crkvenim knjigama su, navodi Lazić, Vlasi popisivani kao Rumuni pravoslavne vere.
- U sferi obrazovanja tragično je da ni u jednom udžbeniku nema ni slova o Vlasima. Sve ovo ostavlja prostor za manipulaciju. Vlasi imaju svoju tradiciju i kulturu, ali se ona nigde ne pominje. Sve o Vlasima se svelo na folklor i na popularno vlaško kolo. Možete da igrate kolo i da se bavite folklorom, ali ako se tamo nađe više od pet organizovanih Vlaha, onda nastaje problem. Čini nam se da se država još nije oslobodila predrasuda o nacionalnim manjinama. Mi samo tražimo da se Nacionalni savet Vlaha registruje i da država počne da odvaja sredstva za kulturu i obrazovanje, pa tek onda možemo da sa merodavnim institucijama razgovaramo i o standardizaciji vlaškog jezika - zaključuje Lazić. Mile Veljković
2008.
izvor:
Nataša Kopilović - Sremac
Osvežen izveštaj
Od 29.septembra do 03.oktobra u Strazburu održano je redovno jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na kojem se posle nekoliko odlaganja našao i ujedinjeni izvešaj o položaju nacionalnih manjina I utvrđivanja istog identiteta Rumuna i Vlaha. "Izveštaj je završen krajem 2007.godine a konačna verzija je iz februara 2008. godine a od tada se situacija u Vojvodini bitno promenila pa je samim tim i izveštaj bio zastareo I nije oslikavao realnu situaciju u zemlji" – istakla je Elvira Kovač članica srpske delegacije ispred SVM-a I dodala da je od februara meseca ponovo postavljeno Ministarstvo za ljudska I manjinska prava kao i da sve manjinske stranke sada podržavaju Vladu odnosno da su deo vladajuće koalicije. Usvajanjem svih 16 predloženih amandmana izveštaj je osvežen a izmenjena je ocena o "jačini" incidenata odnosno da je danas incidenata sve manje kao I da je u tom pogledu situacija zadovoljavajuća mada istih još uvek ima I neki od njih se ne mogu okarakterisati kao "blagi". Na zasedanju je takođe predloženo da se što pre usvoji Zakon o izboru, nadležnostima I finansiranju nacionalnih saveta kao I da se što pre počne sa primenjivanjem ,u svim regijama, proporcionalnog zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u državnim institucijama odnosno da se APV povećaju finansijske garancije. Na temu drugog dela izvešataja , a tiče se utvrđivanja istog identiteta Vlaha i Rumuna Elvira Kovač je istakla " Ako se 45.000 izjasnilo da su Vlasi I imaju svoj registrovan nacionalni savet nije potrebno nalaganje SE da se oni preimenuju u Rumune jer svako ima pravo na svoj identitet."
08.10.2008.
Kovač Elvire (Elvira Kovács) - narodni poslanik Skupštine Srbije.
na press konferenciji u prostorijama Doma mađara.
Tema: Izveštaj o pravima nacionalnih manjina, odnosno o situaciji Rumuna u Srbiji.
Od 27.09. do 03.10. u Strazburu je održano redovno jesenje zasedanje Plenum Parlamentarne Skušptine Saveta Evrope (PSSE). Ja kao predstavnica poslaničke grupa nacionalnih manjina u srpskom parlamentu, sam član srpske delegacije i lično sam puno radila da bi se izveštaj koji je bio na dnevnom redu poboljšao. Pošto sam čitala u nekim medijima, neke poluistine i pogrešne informacije želela sam da objasnim danas šta se desilo u Strazburu, kako on (izveštaj) izgleda, kako se radio, od kada se radi na njemu.
Zbog međuetničkih incidenata 2004 - 2005 . pokrenuta je incijativa u oktobru 2005. da Parlametarna Skuština Saveta Evrope odredi izvestioca i da oni pišu o temi situacije svih nac.manj. u Vojvodini. Paralelno sa ovom rezolucijom u aprilu 2005. takođe je pokrenuta inicijativa zbog razlike između Rumuna i Vlaha u istočnoj Srbiji, sa naslovom određivanje da li su Vlasi Rumuni ili nisu, odnosno da li je to jedan identitet. Kasnije 2006. je određeno da se te dve teme spoje u jedna izveštaj i da izvestilac na tu temu bude nemački poslanik Jurgen Herman iz Evropska narodna partije.
g. Herman je 2006. posetio Srbiju što se tiče prvog dela, situacije nac.manj. u Vojvodini a 2007. ponovio je svoju posetu, međutim tada se isključivo bavio pitanjem rumuna i Vlaha. Konačna verzija izveštaja je iz februara 2008. Na žalost g.Herman, nije zadnjih meseci, skoro godinu dana, radio ništa na tome izveštaju. On je trebo da se nađe ispred Plenuma PSSE, najpe u januaru, pa u aprilu ove godine, međutim svaki put, zbog izvesnih problema se ta rasprava, o tom izveštaju, odlagala a izveštaj je postajao sve stariji - nije više odslikavao situaciju u zemlji.
Konačna odluka biro ja bila je da taj izveštaj bude na jesenjem zasedanju septembra - oktobra u Strazburu.
Kada je srpska delegacija stigla, u ponedeljak, na početku kada se bira dnevni red, svaki put pričamo o tome koje su te goruće teme u Evropi i naravno to jesada rat između Gruzije i Rusije, zbog hitnosti te teme, predlog j ebio da se ovja izveštaj skine sa dnevnog reda i da se odloži za zimsko zasedanje. Međutim konačno smo se izborili da ovaj izveštaj mora da ostane na dnevnom redu i da pričamo o njemu.
Moj predlog je bio da se taj izveštaj vrati Pravnom komitetu, jer komitet bio zadužen za njega, međutim, baš zbog toga što je bio zastareo hteli smo puno da radimo na njemu.
Naravno g.Herman koji je radio na njemu nije se ni sada pojavio pa je nemački poslanik preuzeo njegove obaveze i ja sam najpre sela s njim da pričamo o najnovijim dešavanjima u Srbiji pa su najpre očigledne stvari, kao što je ponovno postavljanje ministra za ljudska i manjinska prava u Srbiji i ta činjenica da manjinske stranke i SVM podržava novu vladu, da su oni deo vlade Srbije, vladajuće koalicije, smo mi zapravo je odmah ušlao u izveštaj. Brisali smo deo gde se predlaže Srbiji da razmisli o ministru za ljudska i manjinska prava jer znamo da postoji.
Dogovorili smo se oko kompromisnih rešenja, lično sam imala 16 amadmana na ovaj izveštaj da bi on bio pravi, da bi i odslikavao realno situaciju trenutnu u Srbiji. Većina amandmana je jednoglasno prihvaćena.
Želela bi da naglasim to su famozni peti i sedmi paragraf, koji se odnosi na međuetničke incidente koji su se dešavali 2004-5.
Ja sam tražila brisanje dela u kome bi samo spomenuli da je međuetničkih sukoba bilo u tom periodu a da je danas situacija zadovoljavajuća. Pošto je naš stav, da naravno danas tih incidenata ima sve manje ali nisam mogla da dozvolim, pošto sam predstavnik tih ljudi o kojima je reč u izveštaju, da ostavimo formulaciju da su ti incidenti blagi. Incidenti su blagi kada su oni verbalni, a ako na žalost i 2008. dolazi do nekih čak i brutalnih incidenata, onda ne možemo u tom izveštaju ostaviti da je situacija zadovoljavajuća i da tih incidenata nema. Ima ih manje, ali brisali smo deo "da su oni blagi".
Naravno vi ste pre nekoliko nedelja, mesci od g.Pastor Balinta čuli od naših pet gorućih problema. Naravno da smo radili i na tom da u preporuci PSSE preporuči vladi Srbije šta zapravo treba uraditi za poboljšanje situacije pripadnika nac.manj.
Na prvom mestu je bio moj amndman da se traži donošenje zakona o izboru nadležnostima i finansiranju nacionalnih saveta nac.manj. jer znamo da su njima istekli mandati pre skoro dve godine.
Drugi amandman koji je prihvatio pravni komitet (PK) je da... Naravno da SE pozdravlja postojanje vladinog programa o proporcionalnoj zastupljenosti pripadnika nac.manj. u državnoj administraciji - znači da se proporcionalno zaposle u sudovima, policiji itd... Ja sam tražila da se taj program proširi na svaku opštinu, sve teritorije na celu regiju i da se taj program konačno počne i primenjivati
Treći deo su finasijske garancije Vojvodine. Tu se spomenuo novi ustav koji je donet 2006-te i naravno SE traži da se AP Vojvodini i povećaju i osiguraju veće finasijske garancije.
Razgovarali smo još i o tome, pošto je u izveštaju stajalo da pripadnici nac.manj. nemaju dovoljno poverenja u vladu, i da je to zaista zastarelo. Dogovorili smo se oko kompromisnog rešenja da se pozdravlja, to što mi sada podržavamo novu vladu i da se traži od vlade Srbije da nastavi ophođenja prema pripadnicima nac.manj. da bi zaista svi pripadnici zaista imali veće poverenje u vladu.
Veoma sam zadovoljna time što je izveštaj konačno bio na dnevnom redu plenuma u sredu uveče. Izveštaj je prihvaćen sa velikom većinom i svi amandmani, i moji lični ispred poslaničkog kluba manjina i SVM su prošli, tako da smatramo da je ovo veliki uspeh, pošto je izveštaj bio zastareo i sa tom temom se skoro niko nije bavio. Da vas podsetim ja sam deo delegacija Skupštine Srbije od oktobra 2007. i od tada se ta tema odlaže , odlaže..
Što se drugog dela tiče, bila je velika debata oko toga da li su Vlasi zapravo Rumuni?
Mi smatramo, da ako se po zadnjem popisu stanovništva 45.000 ljudi izjašnjava kao Vlasi i kao oni imaju svoj samostalno registrovan nacionalni savet, znači da ne treba PSSA da im nalaže, mada je rumunska delegacija čvrsto stajala na tome da ih izjednače da ih nazovu samo jednim identitetom, srpska delegacija je imala više amandmana i na svim mestima smo naglasili da su Vlasi Vlasi, Rumuni Rumuni. Da su to dva različita identiteta i da je svako slobodan da se izjašnjava kako on želi o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Ja sma lično predložila jedan amandman da svi pripadnici nac.manj.bez obzira bili oni Rumuni ili Vlasi, Slovaci itd...treba da budu jednaki.
Rumunska delegacija je čak išla do toga da se potpuno ovaj izveštaj, koji treba da odslikava multikulturalnost Vojvodine, pređe u problem Rumuna i Vlaha u istočnoj Srbiji i da se zapravo nalaže da sva pozitivna diskriminacija i pozitivne mere koje se predlažu vladi Srbiije odnose najviše na Rumune.
I naravno da je taj amandman prihvaćen sa velikom većinom.
