КАД ЈЕЗИЦИ УМИРУ ...

[Paun]

               4. јул 2008.
               

               Од готово 7.000 језика у свету, већи део становништва употребљава само 83. Лингвисти кажу да многима прети гашење, а до краја овог века могла би да нестане чак половина. Дејвид Харисон, из Института за угрожене језике, каже да је реч о огромној кризи коју његов институт настоји да предупреди. Опремљен уређајем за снимање, оловком и бележницом, лингвиста Дејвид Харисон обилази забачене крајеве света, настојећи да урођеничке језике спасе од гашења. ,,Радим са последњим познаваоцима угрожених језика. Када седнем са неким старцем у Северној Аустралији, Индији или Сибиру, свестан сам значаја тог снимка. У неким случајевима то је први снимак тог језика и зато се трудим да буде чист. У другим случајевима, то је можда последња прилика да се сними говор на том језику," каже Харисон за Глас Америке (VOA). Ова иницијатива је део пројекта Enduring Voices, који подржавају часопис National Geographic и Институт за угрожене језике.
               ,,Ово је највећи подухват за очување језика. Не желим да умањим значај очувања живих бића и екосистема, али језици су у већој опасности," каже Харисон. ,,Брже се гасе, иако садрже неке од тајни људског опстанка и адаптације на нашој планети."
               У својој књизи ,,Кад језици умиру" Харисон каже да се у већем делу света говори један од 83 доминантна језика и да сваких десет дана губимо по један урођенички језик.
               ,,Половина свих језика, њих око 3.500, говори се у једној десетини становништва. То значи да се огромна количина колективне људске мудрости и знања налази у језицима којима говори веома мали број људи и да су ти језици опасно угрожени од стране светских језика и глобализације," каже он.
               Чланови његовог тима се стога усредсређују на угрожена подручја. ,,То су подручја са екстремном разноликошћу, високом угроженошћу језика и оскудном научном документацијом," каже Харисон.
               Колаваја је језик шамана у Боливији, који се изговара шапатом. Захваљујући пројекту Ендуринг Лангуагес, у неким школама у Аустралији, Северној Америци и другде, обновљено је интересовање за урођеничке језике.
               Лингвисти кажу да неће моћи да сачувају све угрожене језике. Њихов циљ је да забележе шта могу и докажу нам да се са гашењем језика губи и део знања човечанства. (Мондо)
               
               http://www.serbiancafe.com/cir/vesti/4/50065/kad_jezici_umiru

[Dada Sindi]

Dobar dan Gospodine Durlic,
Ja mislim da to sve zavisi o roditeljima.  Prvi jezik koji sam govorila je Vlaski, iako sam rodena u Americi.  Danas me to cudi kako ga dobro pricam i razumem a nisam ucila.  Najbolje je da ga deca ucu kad su mala, tada najlakse ucu bilo koji jezik.  Ima se i tu malo razlike ako je ungurjeńeşce ili ka la kmpjeńî, a dobro je znati  i te razlike, na primer (mă ľeşiĭ, ili âm spăl kapu=perem kosu).  Izvinite neznam dali sam stavile oznake na pravom mestu ali znam kako se govori.  A bitno je i da ih roditelji, ko sto su mene i brata doneli kuci na letnjem odmoru, da vide i uce obicaje.  Ne treba da se zaboravi materni jezik i odakle tvoji poticu.  To je vrlo bitno za identitet.