Одломак из путовања по Србији
питомаца кнеж. србског лицеја
у години 1863.*)
[...]
*) Види Даницу бр. 19. од ове године,[стр.492]
[...]Још смо били у опасности од људи, које смо сретали. То су
били Власи или повлашени Срби, готово полу дивљи народ, тврдоглав и ма-
нит. За једно сјајно дугме могао би човек погинути, ако би Влах помислио,
да је злато, или ако би посумњао, да нема новца. Фала Богу, наша кул-
тура није још дотле дошла, да и Влахе посвећује, доста нам је и наших
послова; него је тако поступано с Власима за пређашње владе, која их је
хтела довести у некакав ред, да су они, хтели нехтели, морали постати оваки,
каки су сад. Сила је произвела у њима лукавство, подмуклост, тврдоглавост
све под робском покорности. Од таквих људи, где нема сведока, треба да се[стр.494]
човек добро чува. Ми смо то знали и зато смо ишли у гомили. Где смо кога
срели, па питали за пут, без оштре речи и пушке у руци није хтео да го-
вори, и ако сви знају србски. Срећом није дошло до озбиљних ствари. Наше
оружје одржало нам је важност.[стр.495]
Поповић, Коста. Одломак из путовања по Србији питомаца кнеж. србског лицеја у години 1863, Даница : лист за забаву и књижевност, (издаје и уређује Ђорђе Поповић), бр. 31, Год. V. Нови Сад, 1864, стр. 492;494-495.
У источном крају Србије (у пожаревачком,
крајинском и још неким окрузима) живе повла-
шени Срби, које ми неумесно називамо »Вла-
сима«. То нису Власи; Власи су у Влашкој т.ј.
Румунији, тамо преко Дунава. Ови што живе
у Србији, да нису Власи већ повлашени Срби,
познаје се по томе, што не говоре влашким
језиком а ни чисто српским, већ измешаним и
накарађеним речма и српским и влашким, али
више српским него влашким. Сељаци из Ра-
новца или Мустапића или другог ког села,
ништа не разумеју шта говори прави Румун.
Од куда су онда они Власи?[стр.11]
Но најјачи доказ да они нису Власи већ
Срби само повлашени, јесте тај, што ни јед-
нога нема а да не слави, већ сваки има своје
крсно име које прославља као и сваки други
Србин; док прави Власи у Влашкој и ако су
православни хришћани, своје славе немају, као
што је немају ни Бугари, ни Грци, ни Руси,
који су сви православни хришћани.[стр.12]
Живковић, Васа (парох пожаревачки, учитељ у пензији). О српској слави и данима који се славе, Пожаревац, 1908, стр.11-12.