Церовица је село старијег постанка и опустела је давно. Обновљена је почетком XIX века досељеницима из Крајине. Старо село било је на путу који је водио из Браничева за Кучево и који је избегавао клисуру. Данашња Церовица лежи у долини Деминог потока, који се кроз село зове Церовица. Место на коме је било старо село зове се Стара Церовица. Церовица се не помиње 1733. ни као пусто место, док се помињу нека насеља у близини. Није искључено да је на овом месту било село Саси, који се у овом крају помиње у једној хрисовуљи деспота Ђурђа. На ово нас наводи и факат што је Церовица суседно село Кучајне у којој се помињу Саси рудари и «сашки пут», који је несумњиво водио из кучајнских рудника у село. Данашња Церовица постала је у крчевини и име је добила по церу, кога и данас има доста у близини. По предању Церовицу су обновили преци Благојоња (Благојевићи, Пантићи, Лазаревићи и Журжевићи) који су дошли почетком XIX века из села Плавне. у Крајини. Стара им је слава Св. Никола, али се у њихову кућу призетио неки Јанко те сад поред своје старе славе и његову славу, Петковицу. Падуроњи (Ђорђевићи) старином из села Балта Верђе у Румунији, на левој обали Дзнава низводно од Турну Северина. Прво су били у селу Оштрељу код Зајечара одакле су се преселили у хомољско село Лазницу. Четири брата су остала у Лазници а пет их се преселило у хомољско село Осаницу; ту такође остану четири брата а пети пређе преко планине и населили се у данашњој Церовици. Стара им је слава Спасов-дан, али неки од њих славе Митро-дан. Око 1858 године од ове фамилије се отселио у село Волују Петар и призетио у фамилију Брсана. Њихове су куће биле на прокрченом земљишту у шуми, те их прозову због тога Падуроњи. Скроботани (славе Св. Јована) су из села Плавне у Крајини; досељени су такође почетком XIX века. Бојнешти-Првулешће и Мутоњи (славе Св. Николу) досељени су такође из Крајине, из села Оштреља. Лупшоњи (славе Св. Ђурћица) су досељени почетком XIX века из млавског села Старчева. Марикоњи-Ракијоњи (славе Петковицу) су из црноречког села Брестовица. Њихов предак Јанко пошао је са целом породицом у млавско село Рновац код својих кумова Фусоња да се тамо насели. Пошто су прешли прекопланине сврате у Нересницу да се одморе; ту их нереснички спахија насели на свом имању. Овде су остали 2-3 године и поново кренули за Рановац код својих кумова. У путу се зауставе у Церовици где их старац Мију насели на свом имању; ту и остану. Матијоњи (славе Петковицу) старином су из села Оштреља у Крајини, а њихови преци доселили су се такође почетком XIX века.
ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта „Становништво Карпатске Србије“
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]
