Кучајна је најстарије село у средњем Пеку и помиње се у IX веку као насељено место. Али данашња Кучајна није непосредан наставак старе. Она је расељавана и обнављана а 1733 године имала је домова; то указује да данашња Кучајна није тако велике старости. Највећа и најстарија фамилија су Медићи (славе Св. Јована); они су обновили Кучајну почетком XVIII века. Њихови преци су дошли из зајечарског села Звездана. Гарвановићи (славе Св, Јована) су досељени из села Гарванске у Јужној Србији а Ивановићи (славе Петковицу) са Овчег Поља; и преци ових фамилија дошли су у Кучајну почетком XVIII века. Њихови преци су дошли из зајечарског села Звездана. Гаврановићи (славе Св. Јована) су досељени из села Гарванске у Јужној Србији а Ивановићи (славе Петковицу) са Овчег Пољ; и преци ових фамилија дошли су у Кучајну почетком XVIII века. Пацаћи-Маџари (славе Св. Николу) су из Баната; има их још у Божевцу (у Браничеву) и у Липама код Смедерева. Добресковићи (славе В. Госпојину) су досељени као рудари око 1865. године из Нове Молдаве. Првулови-Петровићи (славе Петковицу) су Царани из видинског краја; они су овде посрбљени као и Микуљевићи, (славе В: Госпојину) који су као Власи пресељени из блиског села Буковске.
ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта „Становништво Карпатске Србије“
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]
