РАКОВА БАРА је новијег постанка, али је по предању чинила са Туријом село Дајшу која је лежала на путу за Горњу Крушевицу (Кучево). Дајша је била насељена искључиво Косовцима који су се раселили даље од пута, а неки отишли у Дубоку и друга звишка села, где су се међу влашким досељеницима изгубили и порумунили. На старом месту је ипак остало неколико кућа и тај се крај зове Старо Село. Маркоњи-Милосављевићи (славе Св. Николу) су старином с Косова и преселили су се овде из Старе Дајше, као и Дрлоњи - Костићи (славе Видовдан). Петроњи (славе Св. Алимпија) су такође старином с Косова и преселили су се овде из Старе Дајше, као и Дрлоњи - Костићи (славе Видов-дан). Петроњи (славе Св. Алимпија) су такође старином с Косова; они су досељени давно с кумовима од старине који су остали у млавском селу Рашанцу и тамо се зову Антонијевићи. Цибришоњи-Пилгићи (славе Св. Алимпија) су такође старином с Косова, а пресељени су из Старе Дајше. При крају XVIII века побегао је од Турака из црноречног села Кривеља Илија Шчопуљ и населио се у селу Липама код Смедерева. У Липама као сточар није могао живети дуго без планине и због тога се преселио у Ракову Бару. Од њега су данашњи Лонгишоњи (славе Аранђелов-дан); ово су име добили по женској лози. Гуљешће-Николићи (славе Св. Николу) досељени су почетком XIX века из Алмаша у Банату. Барноњи-Барнићи (славе Св. Алимпија) са старином с Косова и пресељени су из Старе Дајше. У време Хајдук-Вељкове Крајине њихов предак Пера био је нишанџија на топу који се звао «барна», те се због тога и цела фамилија прозвала Барнићи. Руфићи (славе Св. Алимпија) су влашки сточари досељени крајем XVIII века из Алмаша у Банату. Гријоњи и Лапашоњи (славе Св. Аранђела) су несумњиво старе српске фамилије, пресељене из Старе Дајше и такође порумуњене међу влачким досељеницима. Из Баната («из прека») су досељени преци влашких породица Њамцоња - Јовановића (славе Св. Николу), Мејлуцоња-Михајловића (славе Св. Аранђела) и Додолона (славе Св. Аранђела). Велоњи-Велићи (славе Св. Алимпија) су старином из Алмаша; има их још у блиском селу Турији где живи у засеоку Шумеђи. Костићу Јовану (слави Петковицу) дошао је отац око 1880. године из блиског села Српаца. Марјановићи (славе Петковицу) су влашки сточари, досељени око 1900. године из звишког села Церемошње. Драгојешће (славе Св. Аранђела), су такође Власи досељени крајем XVIII из села Коронини у Банату (према Голупцу) Ивањешће-Рајковићи (славе Св. Николу), Маћијоњи (славе Св. Аранђела), Марикешће (славе Св. Стевана) и Бандулешће (славе В. Госпојину) такође су влашки сточари, досељени из Баната. Марковићи (славе Петковицу) су Цигани-ковачи, досељени око 1870. године из звишког села Буковске.
ИЗВОР:
Антоније Лазић, НАСЕЉАВАЊЕ И РАЗВИТАК НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЕКУ
Гласник Српског географског друштва, 25, Београд, 1939
[Испис: Драгиња Јовановић, секретар пројекта „Становништво Карпатске Србије“
Аутор пројекта: Паун Ес Дурлић, кустос етнолог Музеја у Мајданпеку]
