Legende o nastanku Vlaskih sela!
Postoje u našim narodima priče o nastanku naših sela koje se prenose vekovima sa kolena na koleno. Neke od njih su možda vredne pažnje, pa treba ih sačuvati od zaborava.
Ovo je legenda o nastanku sela JASIKOVA, a verovatno i o nastanku sela Gornjane i sela Leskova.
Pre petnaestak godina Prota Živadin Ilić, koji je tada služio u crkvi sv. Petar i Pavle u selu Vlaolu, zamolio me da na video kaseti snimim najstarijeg žitelja sela Jasikova i okoline. Inače Prota je bio veoma aktivan u to vreme, tako da sam za njega bio snimao prve litije u Jasikovu, Vlaolu i Leskovu, i par ekskurzija i poseta nekim manastirima. Od svega toga ja nemam ni jednu kopiju, sve je to ostalo kod njega. Prota je danas negde u opštini Petrovac na Mlavi.
U to vreme Mihajlo-Njikeile Petković bio je najstariji meštanin sela Jasikova (imao je oko 95 g.). Mošu Njikeile znao je dosta priča iz davnina o našem kraju i o našem narodu. Bio je Solunac. Zatekli smo ga kako sedi na stolici i čita Bibliju. On nam je onda ispričao priču o nastanku Jasikova i dolasku Vlaha na ove prostore. Priču je kaže čuo od svojih predaka.
Davno, veća grupa meštana koja je živela tada na prostorima današnje Rumunije, bila se sukobila sa vlašću tih prostora. Bila je organizovana hajka protiv njih u nameri da ih uhvate. Onda su oni pokupili svoje porodice i uspeli da pređu Dunav i pobegnu preko. Od straha da ih potera i dalje ne juri stigli su do visoravni današnjeg sela Gornjane. Otuda su imali dobar pogled u slučaju da ih dalje potera traži. Tu su bili zaseli kratko vreme pa je većina verovatno zbog straha od potere htela da ide dalje. Mlađe generacije nisu bile voljne toga tako da je par porodica ostalo na toj lokaciji. Ostala grupa verovatno preko Malog Krša stigla do prostora gde današnja reka Lipa i reka Jagnjilo čine reku Pek. Tu su se zaustavili i osnivali naselje. Kasnije, najverovatnije za vreme vladavine rane Srpske dinastije komisija sa prevodiocem vlaškog jezika vrši popis stanovništva i naselja ovih predela. Nailaze na malo stočarsko naselje pore reke Pek. Kada su bili upitani kako se naselje zove nisu imali odgovora. Taj predeo obiluje i danas svetlo zelenim stablima Jasike. Po tome je i naselje dobilo ime JASIKOVO. Kada su bili upitani šta ima uzvodno levom pritokom reke Pek, prevodilac je objasnio da oni tamo drže svoja jagnjad, pa je reka nazvana Jagnjilo. Kasnije, zgog neslaganja među porodicama jedan manji deo seli se nizvodno na prostoru današnjeg sela Leskova. Smatra se da i ovo selo ime dobija po drvetu leske.
Iz nepoznatih razloga selo Jasikovo se preselilo uzvodno par kilometra uz reku Jagnjilo. Na staroj lokaciji postojali su izvesni dokazi o postanku groblja na tom mestu.
Deda Mihajlo Petković je onda govorio da je on potomak tih prvih Jasikovčana, što je sasvim moguće. Danas njegov sin Nikola Petković je, mislim najstariji zitelj Jasikova i mislim da se on seća ove priče koju je njegov otac tada ispričao nama.
Na sajtu
http://www.jasikovo.com u galeriji stare slike postoji snimak Śikă-Źuź Petković sa suprugom Stanom (Ilić), sinovima i familijom. Źuź je otac Mihajla Petkovića.
Ova priča ne mora biti u potpunosti tačna, ali sigurno da može dati izvesna razjašnjenja u vezi nastanka sela Jasikova.
Verujem da svako selo ima svoju priču koju treba sačcuvati od zaborava. Zabeležite i Vi na ovim prostorima priču o svom selu.
Pozdrav svima!
Прилог: Слика старих Петковића са сајта
http://www.jasikovo.com 
