Била је једном на Форуму "Хомоље" започета расправа о речи
Tîlvă1) (
Тилва) која је, заправо, топоним. Дошли смо тада до закључка да је реч о специфичном облику брда, заправо о врху брда које је забљено, односно као да врх брда има неки свој посебан врх ... Навели смо тамо више примера, почев од чувене
Tîlva roşîĭe (
Црвена тилва) код Бора коју је "појео" рудник, па до
Tîlva cu frasîń (
Тилва са јасеновима) код Рудне Главе, у близини праисторијског рудника!
Неко од пријатеља из Румуније навео је тада и примере тамошње топономастике, из којих смо видели да и на тлу Румуније постоје истоветни топоними.
Топоними су, са становишта језика, односно дијалектологије, изванредно важан материјал.
Наш вредни члан
Taraboster, који живи у Румунији, поставио је у теми
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=41.0 један топик, са жељом да нам помогне у дискусији о значењу речи "тиква". Ево два цитата из тог топика, које треба пажљиво прочитати (подвлачења су моја):
TÍGVĂ s. 1. (BOT.; Lagenaria gourda) tărtăcuţă,
tâlv, (reg.) bostănel, cătrună, ciugai, curcubetă, lupoaie, sămânţar, sărăboi, troacă. 2. (BOT.; Lagenaria vulgaris) (reg.) curcubetă. 3.
tâlv, (Olt.) troacă. (Ţine apă în ~.) 4. v. craniu.
[...]
TÍGV//Ă ~e f. pop. 1) Totalitate a oaselor capului; craniu; ţeastă; scăfârlie. 2) pop. Cap al omului. ♢ Cap de ~ om mărginit. 3) Plantă erbacee agăţătoare cu tulpina culcată, cu frunze dinţate şi cu fructe gălbui, bombate la capăt şi alungite spre coadă; tătarcă. 4) Vas făcut din fructul uscat şi scobit al acestei plante, folosit pentru a bea; tătarcă. /
<bulg., sb. tikva Шта видимо из ова два цитата? 1. - Српска
тиква има књижевни румунски еквивалент у облику
TIGVĂ, кога, колико ја знам, нема у влашким дијалектима; курентни облици су код нас
troacă, truacă, dovľaće, duľaće ... а не би ме изненадило да их источној Србији, има још ...
2. - Румунска лексикографија региструје за
TIGVĂ варијанту која има облик
tâlv, и за ту реч каже
а) да је регионализам, и
б) да је регистрована на подричју Олтеније, тј. некадашње Влашке (Ţara românească)!
3. - Румунска лексикографија облик
TIGVĂ изводи из бугарске, односно српске речи
тиква.
Шта даље? Било би од велике користи ако бисмо овде могли добити, пре свега, више грађе о топонимима у којима је сачуван дијалектолошки облик
"tîlva" (или tâlva), како код нас, тако и у Румунији, а са српског и бугарског говорног подручја је такође од значаја да добијемо потврду да ли је игде икада забележен топоним
тиква као ороним, односно као назив за облик земљишта!
Узгред напомињем да је за све "тлве" које ја знам у Поречкој Реци везана мистериозна прича о "влвама", тј. здухачима, као нпр.
aśiĭa juacă vîlviľi и слично. Било би добро, дакле, проверити колико су и за друге "тлве" везане овакве или сличне приче!
***************
1) Што се тиче ортографије, више сам склон решењу да се "мукло i" у дијалектолошким примерима, и уопште у дијалектолошком материјалу, пише свуда са
î , без обзира на позицију у речи! Зато овде пишем
tîlva а не
tâlva! Нама то знатно поједностављује писање и читање, а Румунима не представља никакав проблем читања и разумевања, јер је правило да се
î у средини речи пише као
â тек однедавно враћено у правопис! Временски распон од пола века писања
î на свим позицијама у речи, сем у имену земље: România, значи да је већина данашњих Румуна однегована на пракси коју бисмо ми могли, из наведених разлога, да задржимо у дијалектолошкој ортографији!
