Spriječio formiranje posebne "vlaške oblasti"

[Volcae]

Sukob Blagoja Neškovića i Josipa Broza Tita (6): Spriječio formiranje posebne "vlaške oblasti"


Feljton smo priredili prema knjizi dr Ene Mirković "Blagoje Nešković", koju je objavio Institut za srpsku kulturu, Priština – Leposavić


Na Kongresu svih Slovena u Rumuniji, 21. aprila 1945. godine, postavljeno je pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji, ali ono se odnosilo na demokratizaciju zemlje. Jugoslavija nije željela da postavlja teritorijalno pitanje u odnosu na Rumuniju, niti da traži prisajedinjenje teritorija naseljenih slovenskim življem. O odnosu prema vlaškom pitanju koje je povezivano u to vrijeme sa Rumunijom, Blagoje Nešković je rekao sljedeće: "Po povratku Broza iz Rumunije odmah poslije rata, Broz mi je rekao da je Ana Pauker pitala da li bi istočna Srbija mogla da se priključi Rumuniji jer su Vlasi, koji tamo žive, ustvari Rumuni. Broz im je rekao da oni o tome treba da razgovaraju sa Neškovićem. Kada mi je to Broz rekao, ja sam žestoko opsovao i rekao: 'Neka mi se samo obrate, reći ću ja njima kako treba'. Naravno da se nijesu obratili jer im je Broz javio kako sam reagovao". Nešković je ostao uporan u tome da su se, bez obzira na svoje porijeklo, Vlasi stopili sa Srbima i da, prema tome, nema govora o nekoj posebnoj "vlaškoj oblasti" u Srbiji. On je prebacivao Josipu Brozu Titu uopšte na toj ideji, optuživši ga da su "on i Kardelj najurili iz Istre i poslednjeg Italijana, a od Srbije je tražio da se Vlasi priključe Rumuniji". Josip Broz je nakon toga od člana Politbiroa Milovana Đilasa tražio da se obnovi nacionalna svijest Vlaha i da se organizuju kao nacionalna manjina, ali je uskoro zahlađenje odnosa sa Rumunima omelo sprovođenje ove ideje. Nakon Osnivačkog kongresa KPS, kada se postavilo pitanje Vlaha, organizovano je njihovo izjašnjavanje, na kome su se oni izjasnili kao Srbi.

NEŠKOVIĆ JE OSTAO UPORAN U TOME DA SU SE, BEZ OBZIRA NA SVOJE PORIJEKLO, VLASI STOPILI SA SRBIMA I DA, PREMA TOME, NEMA GOVORA O NEKOJ POSEBNOJ "VLAŠKOJ OBLASTI" U SRBIJI

izvor:
https://www.dan.co.me/vijesti/feljton/sukob-blagoja-neskovica-i-josipa-broza-tita-6-sprijecio-formiranje-posebne-vlaske-oblasti-5145870



Ena Mirković, naučni saradnik, rođena 1986. u Požarevcu.

Obrazovanje

Diplomirala je 2010. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za Istoriju Jugoslavije, sa temom ,, Časopis Naša stvarnost (1936 – 1939)"

Doktorirala je 2016. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za Istoriju Jugoslavije sa temom ,,Blagoje Nešković (1907 – 1984). Politička biografija".

https://iskp.co.rs/istrazivaci/ena-mirkovic/

[Balcan]

Ema Mirković u najboljoj tradiciji falsifikovanja istorije, nastavlja rad svojih slavnih prethodnika.
Naime u svojoj knjizi o Nešoviću iznosi niz izmišljotina koje nisu ni faktički tačne
Za sudbinu Rumuna u istočnoj Srbiji su ključni igrači Tito i Petru Groza i Sveslovenski Kongres koji nikada nije ni održan a planiran je za 9.maj 1945.
Eugen Boia u članku Apple of discord iznosi niz činjenica baziranih na podacima iz Sovjetskih arhiva.
Sveslovenski kongres nije trebalo da bude bilo nikakvo mirno okupljanje manjine koja traži kulturna prava, već je na tom kongresu trebalo da se proglasi otcepljenje celog Banata Jugoslaviji.
Vraćamo se na 1944. I 1945. Godinu i dešavanja koja se događaju u Rumunskom Banatu. Ovo je pitanje koje srpska istoriografija uporno stavlja pod tepih, čak i lažno predstavlja događaje.
Naime, nakon proterivanja Nemaca iz Beograda, partizani prelaze Dunav i kreće se u oslobađanje Banata. Kako navode rumunski istoričari, Andrija Hebrang, 9.1.1945. odlazi na sastanak sa Staljinom, gde između ostalog iznosi želju novih vlasti da anektiraju teritorije: Banata (Timiš i Karan-Sebeš) i deo Oltenije (deo okruga Mehedinci, Romanica i Gorž). Na ovo Staljin postavlja pitanje, da li su to objavili javno, na šta dobija negativan odgovor. Staljin zatim predlaže da se Srbi iz Banata organizuju i zatraže priključenje Jugoslaviji. Ovo opravda razlogom da će pitanje da bude rešavano na mirovnoj konferenciji, i da Jugoslavija ako želi da postavi ovo pitanje, mora da ima neke argumente za aneksiju.
Naime, nakon proterivanja Nemaca iz Beograda, partizani prelaze Dunav i kreće se u oslobađanje Banata. Kako navode rumunski istoričari, Andrija Hebrang, 9.1.1945. odlazi na sastanak sa Staljinom, gde između ostalog iznosi želju novih vlasti da anektiraju teritorije: Banata (Timiš i Karan-Sebeš) i deo Oltenije (deo okruga Mehedinci, Romanica i Gorž). Na ovo Staljin postavlja pitanje, da li su to objavili javno, na šta dobija negativan odgovor. Staljin zatim predlaže da se Srbi iz Banata organizuju i zatraže priključenje Jugoslaviji. Ovo opravda razlogom da će pitanje da bude rešavano na mirovnoj konferenciji, i da Jugoslavija ako želi da postavi ovo pitanje, mora da ima neke argumente za aneksiju.
U ovu svrhu partizani sa 200 zarobljenih tenkova vrše stalne manevre na granici i otvoreno govore da vežbaju okupaciju Banata. Partizanske jedinice su već prilikom proterivanja nemačke vojske krenule da ulaze duboko u teritoriju Rumunije. Tom prilikom se regrutuju i Srbi iz Rumunije, koji se uključuju u partizanske jedinica i šalju na Sremski front. Drugi deo Srba koji je na to pristao naoružava se. Partizani čak ulaze u grupama od po nekoliko ljudi i u sam Temišvar. Vlada sveopšti haos. U ovim okolnostima kreće se u organizovanje Sveslovenskog Kongresa  u Temušvaru koji treba da proglasi otcepljenje od Rumunije.
U to vreme, 6. marta 1945. godine, dolazi do promene vlasti u Rumuniji i na čelo vlade dolazi Petru Groza, predsednik do tada minorne stranke.
Za to vreme rumunska obaveštajna služba prati šta se dešava i u potpunosti je upoznata sa namerama Jugoslavije.
Najavljeni Sveslovenski Kongres za 8.maj 1945.godine, se ipak ne održava, jer su rumunske vlasti u dogovoru sa sovjetskim, zabranili održavanje kongresa. Ipak nekoliko hiljada Srba iz rumunskog Banata, zajedno sa Srbima iz Beograda, sela u srpskom Banatu, 200 Srba iz Zrenjanina naoružanih puškama i revolverims, ipak dolazi u Temišvar i u zgradi srpske episkopije u Temišvaru održava pripremne radnje za kongres. Istovremeno održavaju demonstracije u Temišvaru gde predstavnici Srba i Srbi iz Jugoslavije, traže od Savezničke kontrolne komisije, dozvolu za održavanje kongresa za 22.maj 1945. godine, koji ipak nije održan.
Kao posledica prekinutog Sveslovenskog Kongresa i nastavka jugoslovenske propagande za aneksiju rumunskog Banata dolazi do tajnog sastanka između Petru
Groze i Josipa Broza Tita. Kada se ovaj sastanak dogodio i šta se tokom ovog susreta razgovaralo teško je utvrditi s obzirom na to da još uvek nedostaju konkretniji podaci iz arhiva u Bukureštu i Beograd. Međutim, trenutačno dostupna dokumentacija ukazuje na to da je postignut neki dogovor. Ono što sada znamo o sastanku je prilično šturo, ali ipak vrlo informativan.
Šest nedelja na nakon incidenta s Temišvaru, 27. Juna 1945., prilikom završnog govora na Kongresu partije Front orača (Frontul
Plugarilor), Petru Groza je izjavio da Banat više nije predmet rasprave jer ,,ostaje kao što je bio, naš."
Da bi Groza mogao da da tako kategoričnu izjavu samo nas navodi na pretpostavku da je neki
Oblik sporazuma postignut.
Iako nije jasno što se točno dogodilo iza kulisa pre Kongresa Fronta Orača, više svetla bacaju arhivski izvori
Nakon ovog kongresa. Groza se sastao s Titom negde početkom jula. Rumunska arhivska građa je prilično nejasna o ovome. Međutim fransuska agencija AFP u svom izveštaju sa izbornog skupa u Lugoju, 6.novembra 1945.godine, navodi izjavu Groze da je pitanje ,,postojeće granice između Rumunije i
Jugoslavije jesu i ostaju definitivne".
Ali izveštaj je doneo i zapanjujuće otkriće. Rumunski premijer tom prilikom izjavio da je pre nekog vremena imao sastanak s maršalom Titom
Koja se do sada držala u tajnosti i koja je trajala nekoliko dana i
Noći. Svrha ovih razgovora bila je stati na kraj agitaciju srpskog elemenata iz rumunskog Banata, koji su hteli da pripoje pokrajinu Jugoslaviji. Navodno je Tito formalno obećao Grozi da će to učiniti sve kako bi se ova agitacija okončala, zaključio je AFP izvještaj.
Drugo spominjanje tajnog sastanka Groza-Tito otkriveno je u rumunskom arhivu gde se nalazi u beleškama sa sastanaka
Veća ministara. Tokom rasprave o rumunsko-jugoslovenskoj granici na zasedanju u Bukureštu od 13. Februara 1948., Groza je naglasio da se pre nekog vremena sastao s Titom po pitanju Banata. On je tom prilikom rekao
,,. . . Lično sam razgovarao o problemu reguliranje toka graničnih voda s maršalom Titom pre dve i po godine, nakon što smo postigli spprazum grosso
Modo o banatskim granicama. Dakle, prema Grozinoj nejasnoj referenci,
Njegov susret s Titom dogodio se negde u leto 1945.
Pronađena arhivska dokumentacija
U Public Record Officeu, Kew, London, podržava ovaj zaključak. Na temelju diplomatskih izveštaja iz Bukurešta i Beograda u julu 1945., vidimo da su o ovome strani diplomati saznali u roku od nekoliko dana o tajnom sastanku Groza-Tito. U izveštaju se ne navodi jesu li postigli dogovor o
Pitanju Banata, samo što se napominje da se ,,Groza vratio sa sastanka u stanju
depresije".
Naime odgovor na sadržinu tajnog sastanka koji je trajao nekoliko dana i noći, je lako da se izvuče ako se zna koji su se događaji izdešavali nakon ovoga. Pitanje šta je toliko bitno Petru Groza da preda u ruke Jugoslovena, da bi oni odustali od gotove stvari tj. Aneksije Banata i delova Oltenije. Zašto bi Jugosloveni tek tako odustali bez ikakve nadoknade za ovo. Naime u odnosima dve zemlje se ništa nije promenilo, niti je Rumunija morala da plati novac Jugoslaviji, niti je Jugoslavija dobila bilo kakve privelegije u rumunskoj privredi.
Naime sasvim lako se zaključuje, da je po drugi put za redom, zbog potrebe da Rumunija sačuva Banat, Rumunija trgovala Rumunima u Srbiji. Na sastanku je očigledno dogovoreno da se Rumuni u Srbiji po prvi put u istoriji više ne povezuju sa Rumunijom i iz ovih razloga je odlučeno da se stvori nova vlaška nacionalna manjina. U ovoj trgovini stradaju i Arumuni iz Makedonije koji se po prvi put nalaze u istoj grupi sa Rumunima iz Srbije. Ono što može da se pretpostavi iz ovoga je da plan bio da se putem manipulisanja istorijom stvori neka veza između Rumuna u centralnoj Srbiji i Arumuna u Makedoniji koji bi onda sačinjavali jednu manjinu.
Kao prvi korak u ovome, već 6.7.1945. u Borbi izlazi kratka vest da je u Zaječaru počeo da izlazi list na vlaškom jeziku (iako je ovo manipulacija, jer list Vorba Noastra, nikad ne pominje nikakve Vlahe, već svo vreme koristi izraz ,,român"). Nakon ovoga dolazi 6. Oktobra 1945. Godine, do prvog i jedinog susreta delegacije Rumuna sa nekim šefom jugoslovenske države (u pogledu srpske države teško da može da se ovo tvrdi jer je bar jedan Rumun bio na čelu srpske vlade. Naime, general Jovan Mišković (1844-1908), presednik Akademije Nauka, načelnik generelštaba, je bio Rumun iz sela Samarinovca, Negotin i u jedom periodu krajem 19. Veka vršio dužnost premijer, a takođe je bio i član Krunskog Saveta, koji je upravljao zemljom u ime maloletnog Aleksandra Obrenovića), u ovom slučaju sa Titom, pri čemu se za njih po prvi put koristi naziv Vlasi. Ovo može da se nazove danom rođenja nove vlaške nacije, te stoga predlažem svima koji se osećaju Vlasi da slave ovaj praznik kao dan rođenja svog naroda.
Ovde je potrebno dodati nekoliko napomena. Manjinska kolektivna prava su praktično bila prepuštena svakoj državi da odlučuje o tome da li će da prizna ova prava ili ne, tokom cele istorije pa sve do 1975., odnosno Helsinškog Završnog Akta, kada su države doduše samo politički preuzele obavezu da poštuju prava manjina. Pre toga zaštita se sprovodila samo putem bilateralnih sporazuma, te je tako postojao različiti pravni režim za svaku manjinu koje žive u istoj zemlji. U Jugoslaviji je došlo do priznanja ovih prava svim manjinama (osim za tri manjine – Nemci posle 1945, Rumuni iz Centralne Srbije i Arumuni iz Makedonije) tek sa komunističkom vlašću.
Ovde upravo i leži razlog za promenu imena Rumuna. Naime, jer pošto je svim nacionalnim manjinama dopušteno da uživaju ova prava posle 1945. Godine, bilo bi apsurdno sprečiti Rumune u Centralnoj Srbiji da uživaju ova prava.
Iz ovog razloga, u dogovoru sa Rumunijom, Rumuni su prešli iz kategorije nacionalnih manjina, u kategoriju etničke zajednice koje nemaju svoju državu, te stoga za ovu manjinu, ova manjinska prava nisu važila. Stoga je bilo potrebno jednostavno preimenovanje Rumuna u Vlahe putem popisa, da bi došlo prebicivanja Rumuna iz kategorije naroda u kategoriju etničke grupe.
Moram ovde da napomenem da je ovaj način menjanja nacionalnog identiteta pripadnika manjina, sankcionisan brojnim međunarodnim dokumentima, i spada u jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.   
U svakom slučaju ovakve odluke su bile daleko iznad nivoa na kome je ovaj gedžovan iz Draževca kod Obrenovca mogao da donosi bilo kakve odluke.
Vrlo važna napomena: Rumuni i Aromuni su bili možda u najboljoj poziciji u odnosu na sve manjine posle 2. Sv rata. Davorjanka Paunović je bila najbliskiji Titov saradnik, a Koča Popović načelnik generalštaba. Rumuni u Srbiji su bili narod o čijoj je situaciji Tito bio upućeniji više nego bilo koji vladalac još od vremena Pašića, Kralja Aleksandra Obrenovića (3/4 Rumun - baba i majka) i Kralj Milana (1/2 Rumum - majka)

Literature

Eugen Boia, "THE "APPLE OF DISCORD" IN ROMANIAN-YUGOSLAV RELATIONS AT THE END OF THE SECOND WORLD WAR:
BELGRADE'S CLAIMS TO THE ROMANIANA"
Ena Mirković, ODNOS BLAGOJA NEŠKOVIĆA
PREMA NACIONALNOM PITANJU 1944−1952

[Volcae]

После другог сусрета с Георгију Дежом , Тито је поновио Дежов захтев за ,, влашку област у Источној Србији " . У одбрани интегритета Источне Србије , Блашко му је предложио да разговара с комунистима који су пореклом Власи и лично се увери да се они осећају припадницима српске нације. Тито није био у то убеђен . Рекао је Ђиласу да треба Власима дати национална права , школе , културне установе , листове , радио станицу и организовати их као националну мањину . Ђилас је преко Агитпропа и и Митре Митровић покушао да спроведе Титове директиве о обнови националне свести Влаха , али је дошла Резолуција Информбироа и спречила ту ,, влахизацију " Источне Србије . Он и Кардељ најурили су из Истре и последњег Италијана , а од Србије је тражио да се Власи прикључе Румунији ! " , љутито је говорио Благоје Нешковић .

^{Добрица Ћосић. Пишчеви записи : (1951-1968). Београд : "Филип Вишњић", 2000. стр. 316}



Ima li negde gore navedena knjiga u pdf formatu?

[Balcan]

Ovo je deo jedne izmišljene priče, lokalnih komunista koji nisu ni o čemu odlučivali.
Prvo što lažu za kongres koji je ključni za ove događaje
Rumuniji kojoj je pretila aneksija celog Banata i jednog dela Oltenije, nije bilo ni u kakvoj poziciji da traži bilo šta.
Sve to je tu napisano nema nikakve logike. Drugi susret sa Dežom je bio valja 1947.godine, i pošto je do tad stvorena nova nacija, Rumunija, čak i da nije izdala Rumune da bi joj ostao Banat, ne bi mogla da traži ništa
Drugo ovde se povezuje neka vrsta autonomije sa kulturnim pravima što nema veze jedno sa drugim. Postoje objavljeni izveštaji iz Rumunske ambasade u Beogradu, ne sećam se šta piše, ali je bitno da je u to vreme min spolj poslova bila Ana Pauker, koja je zatvara (mislim na Aromune) a ne otvara škole.
Za ćosićevu knjigu ne znam valjda je ima u biblioteci.
Ja sam pokušavao da nađem biografiju Nešovića u pdf, knjiga je izdata skoro pre 10 godina, ali tamo ima samo jedan deo koji i ova Ema pominje u svom radu o Nešoviću.
https://www.researchgate.net/publication/326751705_Odnos_Blagoja_Neskovica_prema_nacionalnom_pitanju_1944-1952[url]]https://www.researchgate.net/publication/326751705_Odnos_Blagoja_Neskovica_prema_nacionalnom_pitanju_1944-1952//

Gde prenosi deo iz biografije
Na Kongresu svih Slovena u Rumuniji od 21. aprila 1945. postavljeno je pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji, ali ono se odnosilo na demokratizaciju zemlje. Jugoslavija nije želela da postavlja teritorijalno pitanje u odnosu na Rumuniju niti da traži prisajedinjenje teritorija naseljenih slovenskim življem.35 O odnosu prema vlaškom pitanju, koje je povezivano u to vreme sa Rumunijom, Blagoje Nešković kaže: ,,Po povratku Broza iz Rumunije odmah posle rata, Broz mi je rekao da je Ana Pauker pitala da li bi istočna Srbija mogla da se priključi Rumuniji jer su Vlasi koji tamo žive u stvari Rumuni. Broz im je rekao da oni o tome treba da razgovaraju sa Neškovićem. Kada mi je to Broz rekao, ja sam žestoko opsovao i rekao: 'Neka mi se samo obrate, reći ću ja njima kako treba'. Naravno da se nisu obratili jer im je Broz javio kako sam reagovao. Nakon Osnivačkog kongresa KP kada se postavilo pitanje Vlaha, organizovano je njihovo izjašnjavanje na kome su se oni izjasnili kao Srbi".

-Kongres nikad nije održao
-Trebalo je da se održi 8.maja ali su Rumuni preko Britansca i Amerikanaca sprečili
- Nikakva kulturna prava se nisu tu trazila nego otcepljenje
- U rumunskoj istoriografiji ima dosta materijala o ovom pokusaju, cak je zbog nekog tragicnog incidenta snimljem i film
- Zaista su bili predstavnici Slovena(tj.Srba) u Temišvaru i maja ali ne Srba iz Rumunije. Došlo je nekoliko hiljada njih iz Beograda i Zrenjanina (naravno naoružani) koji kad su čuli da je zabranjen skup počeli su da maltretiraju prolaznike po Temišvaru
- Saatanak je bio u ĉetiri oka - samo Tito i Dež, nikakva Ana Pauker nije učestvovala
Na rumunskoj strani samo je kralj znao za sastanak, ali nikad saznao kako su se dogovorili. Teško da bi Tito deliojednom trećerazrednom poslušniku bilo kakve informacije
- Rumunija koja je poražena, sa Banatom i pola Oltenije za koje je Staljin bio saglasan da se prikljuce Jugoslaviji kao deo mirovnih sporazuma iz 1947. sudbina severne Transilvabije nije rešena, e i onda takva zemlja traži od zemlje pobednice predaju teritorije. Da ne zaboravim jedni govore o otcepljenju kao Nešović, a drugi kao Ćosić o autonomiji.
Evo članka koji objasnjava sta se u stvari dogodilo, na osnovu proučavanja u arhivama

https://www.researchgate.net/publication/283723499_The_Apple_of_Discord_in_Romanian-Yugoslav_Relations_The_Banat_Issue_1944-1947[url]]https://www.researchgate.net/publication/283723499_The_Apple_of_Discord_in_Romanian-Yugoslav_Relations_The_Banat_Issue_1944-1947//

[Balcan]

Pošto rumunski izvori daju tačniji tok zbivanja evo šta se u stvari desilo
- Na sastanku Hebranga i Staljina 9. Januara. 1945, Stalji  je dao nacelno zeleno svetlo Jugoslovenskoj delegaciji za aneksiju. Pošto su se granice rešavale na med konf. Da bi se ovo ostvarilo bilo je potrebno da predstavici Srba zatraže otcepljenje koji bi se kasnije koristio na konferenciji. Takođe su zatražene i druge teritorije - Caran Sebeș, Mehedinți i delovi Dolj. Arhument za ovo je trebalo da bude ekonomski. Jugoslavija kao pobednica je imala prava na ove ekonomske resurse kako bi se oporavila od rata
2. Međutim aktivnosti na ovome su krenule pre ovog sastanka. Nakon oslobođenja Banata na granici je zavladalo bezakonje. Od brojnih incidenata valja pomenuti vežbe JA sa zarobljenim tenkovima za napad na Rumuniju, ulazak grupica partizana u Temišvar i šikaniranja stanovništva, i mnogo ozbiljnije naoružavanje dela srpskog stanovništva (onog iz Klisure), njihovo preuzimanje faktičke vlasti u ovom delu,
Priprema za ovo je krenula još za vreme rata. Srpski pop  iz Temišvara Slobodan Kostić je bio na čelu grupe intelektualaca koji su pripremali teren. 1942. Četnici su organizivali jedinice u rumunskom Banatu koje su delimično bile razbijene. Ako se ide još malo dalje u istoriju, Jugoslovensko-Mađarski sporazum o večnom prijateljstvu iz 1940. pretpostavlja se da je sadržao klauzulu  o podelu Transilvanije Mađarskoj i Banata Jugoslaviji (ovaj stav su imali Francuski i Britanski diplomati)
Po arhivskim podacima UDBA predvođenja profesorom gimnazije iz Vršca je u organizovala u komunama Davići, Belobreška, Požežena, Sokol i Zlatica narodne odbore čija funkcija je bila da rade na aneksiji Banata (u skladu sa ovim pre Hebrangovog puta u Moskvu, ovi su poslali memorandum kojim traže aneksiju)
Sledeći dokument je iz februara 1945.godine, sastavljen od rumunske službe za informacije (SIS) kojima su predstavnici Jugoslavije u Bukureštu, jasno stavili fo znanja da će Jugoslavija da zatraži Timiș i Caraș Severin. Istovremeno su i Sovjeti stavili do znanja da postoji mogućnost ovakvog scenarija.
6 marta 1945 Petru Groza preuzima vlast.SSSR i Jugoslavija sklapaju sporazum  o prijateljstvu 11 aprila 1945, što je u bila prilika da se konkretno krene u ostvarivanje plana. Tako već 15.aprila u Temišvarskom Vesniku izlazi obaveštenje o organizovanju sve-Slovenskog "kulturnog kongresa" za 8.maj.
Bitan je i datum ovog kongresa jer je u isto vreme u Beogradu organizovao osnivački kongres KPS čuven po tome što se na njemu postavilo pitanje da li Rumuni u istočnoj Srbiji treba da budu isti sa drugim građanima ili ne.
Bitno je da se napomene da su neposredno pred kongres britanski i americki clanovi kontrolne komisije za Rumuniju znali o nameni kongresa i da su glavne informacije dobile od popa Kostića, koga su jugoslovenske vlasti ubrzo povukle u  Vršac, jer je iznosio suviše detalja. Ova saznanja nisu podeljena sa Rumunima vec o njima se saznaje iz otvorenih UK i US arhiva.
Imajući sve informacije gradonaĉelnik Temišvara Traian Novac je zatražio od Petrua Groze dozvolu da zabrani kongres, koji je nakon konsultovanja sa članovima kontrolne komisije iz Britanije, SAD i SSSR dao zeleno svetlo.
Međutim nekoliko hiljada Srba iz Rumunskog Banata je ipak došlo u Temišvar. Uz njih su došli i delegacija iz Beograda, Srbi iz sela na jugoslovenskoj strani i 200 naoružanih partizana iz Zrenjanina.
Na osnovu izveštaja rumunskog generalštaba, Srbi iz Jugoslavije su bili otvoreno neprijateljski nastrojeni prema Rumunima u Temišvaru. Mesto okupljanja ovih je bila zgrada srpske episkopije u Temišvaru.
KRAJ PRVOG DELA

[Balcan]

Pored pevanja srpskih patriotskih pesama Jugoslovenski Srbi su proklamovali da će da zatraže od Savezničke kontrolne komisije odobrenje za novi termin
aja kao i da će da se bore svom snagom za svoje istorijsko pravo a posebno ono koje  se odnosi na prime obećanja da će na budućoj Mirovnoj Konferenciji dobiti Banat sve do reke Mureša.
Oko 13 h, grupa od 100 naoružanih Srba je izvršila marš od centra grada do železničke stanice. Pored Temišvara manji oružani incidenti u Variașu i Chechiji su zabeleženi
U Beogradu u to vreme na Skupštini KPS se po prvi put u nekom zvaničnom dokumentu govori "Vlasima" te je jasno da je ovo verovatno bio odgovor na zabranu kongresa, tj.kako je Jugoslavija bila zasnovana na jedinstvu naroda i narodnosti usvojenom na AVNOJ-u 1943., nije bilo moguće da se svi narodi ne tretiraju jednako, jer bi ovo urušilo sam koncept države i uništilo bi imidž u svetu. Problem je bio što su Rumuni živeli i u Banatu i južno od Dunava, te je bilo nemoguće različito tretiranje jedne iste manjine. Zato je bilo potrebno da se Rumuni južno pretvore u nešto drugo što niti je narod niti su Rumuni, kako osnovni koncept ne bi bio povređen.
Što se tiče dešavanja u Banatu, postavlja se pitanje zašto Sovjeti nisu pružili podršku. Najverovatniji odgovor je da su odnosi počeli da imaju trvenja u proleće 1945, a Staljin je zahtevao puni poslušnost.
U ovoj atmosferi dolazi do tajnog sastanka Tito-Groza o kome ne postoje nikakvi zvanični podaci. O onome šta se dogovorilo do potpunog otvaranja arhiva saznajemo jedino posredno i to nepotpuno.
O sastanku saznajemo preko arhive vesti francuskog AFP i rumunskog Radora iz novembra 1945. Godine. Naime na Kongresu Grozine partije "Orači" u Lugožu 3m4.novembra, Groza je izjavio.
postojeće granice između Rumunije i Jugoslavije su i ostaju definitivne."66 Ali izveštaj je takođe doneo zapanjujuće otkriće. "Prvi put", navedeno je, rumunski premijer je ovom prilikom najavio da je pre izvesnog vremena imao sastanak sa maršala Tita koji je do sada držan u tajnosti, a koji je trajao nekoliko dana i noći.Svrha ovih razgovora je bila da se prekine agitacija srpskih elemenata iz rumunskog Banata, koji su hteli da pokrajinu pripoje Jugoslaviji, a koji su Groza je u svom govoru u Lugoju takođe hvalio Titov duh umerenosti i razumevanja. Tito je, očigledno, i formalno obećao Grozi da će učiniti sve da prekine ovu agitaciju, zaključuje AFP.

Druga referenca na tajni sastanak Groza-Tito otkrivena u rumunskim arhivima nalazi se u beleškama sa sastanaka Veća ministara. Govoreći o rumunsko-jugoslovenskim graničnim pitanjima na sednici u Bukureštu 13. februara 1948. god., Groza je istakao da se pre izvesnog vremena sastao sa Titom po pitanju banatske granice. On je rekao. . . Ja sam lično razgovarao o problemu regulisanja toka pograničnih voda sa maršalom Titom pre dve i po godine, nakon što smo postigli grosso modo dogovor o granici Banata. 

Arhivska dokumentacija pronađena u Public Record Officeu, Kew, London, potkrepljuje ovaj zaključak. Na osnovu diplomatskih izveštaja iz Bukurešta i Beograda u julu 1945. godine, strane diplomate u dve prestonice su za nekoliko dana saznale za tajni sastanak Groze i Tita. Britanski ambasador u Bukureštu John Le Rougetel je 19. jula 1945. izvestio da je njegov američki kolega Burton Y. Berry dobio informaciju od pouzdanog izvora da je Groza bio u pratnji "tokom prošlog vikenda i razgovarao o jugoslovenskim zahtevima za ustupanje rumunskog Banata". Izvještaj ne navodi da li su postigli dogovor o tom pitanju, samo da se ,,Groza vratila u depresijskom stanju". predsjednik Veća ministara i ministar spoljnih poslova Tatarescu (sve laži o navodnom zahtevu Ane Pauker izlaze na videlo, jer je Ana Pauker postala min spolj poslova tek u nov 1947. Tako da nikako 1945. Godine Pauker nije mogla da traži ništa), navodno je rekao da je ,,Sovjetski Savez jedina zemlja koja je sada mogla da garantuje teritorijalni integritet Rumunije." U svetlu ovog razvoja događaja, Le Rougetel je izveo sledeći zaključak: Ovo se uklapa u izveštaje koji sada kruže ovse o tome da su Velika Britanija i Sjedinjene Države spremne pristati na podelu Transilvanije. Imam razloga da verujem da ovi izveštaji potiču iz sovjetskih izvora. S druge strane, zvaničnici Forin ofisa, svesni sovjetskih planova da prošire svoju vlast nad Rumunijom, bili su zbunjeni da li je Tito nameravao da iznese bilo kakve buduće pretenzije na rumunski Banat.
Iz izveštaja se saznaje da Šubašić nije imao pojma o sastanku (a još manje lokalna komunistička klika iz Velike Drenove I Draževca)
O tajnosti sastanka govori izveštak Le Rougetel koji 26. jula iz Bukurešta izvestio da ga je njegov američki kolega obavestio da je kralj potvrdio susret Groze i Tita. Čini se da je Njegovo Veličanstvo bilo prilično uznemireno nejasnoćom Grozinog izveštaja o onome što se dogodilo i njegovim naglaskom na tajnosti. Zamolio je kralja da nikome od ukućana ne govori o sastanku. Ali očito je  obavestio barem neke diplomate o ovom tajnom susretu. 
Petru Groza je u svim narednim govorima stavlja naglasak na razumevanje.
Ovaj naglasak na ,,razumevanju" Groza je ponovio i skoro dva meseca kasnije, 21. oktobra 1945. godine, kada je u Bukureštu otvoren prvi kongres napredne omladine održan u Rumuniji, gde su učestvovali predstavnici rumunske vlade i delegacije iz Jugoslavije, Bugarske i Mađarske. . Groza je u svom govoru apelovao na mlade ,,da pomognu u obnovi zemlje i rade na prijateljskim odnosima sa svojim susedima". U svom konkretnom obraćanju jugoslovenskoj delegaciji, Groza je rekao da su odnosi Rumunije sa Jugoslavijom primer dobrog rezultati metoda mira i razumijevanja, iako je priznao da im je prethodilo pitanje napetosti. "Bila je jabuka razdora: Banat", rekao je Groza. Ali pošto su on i maršal Tito postigli ,,savršeno razumevanje", banatski ,,problem" više nije postojao. Zaključio je rekavši da je ,,Banat tu gde jeste i da će se naši Srbi od sada osećati kao kod kuće, kao i Rumuni u Titovoj Jugoslaviji."
Dana 1. novembra, DL Stjuart iz Forin ofisa, zabeležio je Le Rougetelov zapisnik 23. oktobra. Izveštaj o Grozinom govoru: Ne možemo se pouzdati u Grozine javne izjave, ali izgleda da od Grozinog susreta sa Titom sigurno nije bilo više jugoslovenskih tvrdnji. S druge strane, Grozina izjava ne daje do znanja da li je napravio ustupke koji će biti naknadno objavljeni ili je Tito navodno pristao na status quo. To je zaista bila velika nepoznanica tajnog sastanka Groza-Tito; još uvek nema konačan odgovor.
Komentar:
Iako je ovo bila misterija za diplomate 1940tih kao I rumunske moderne istoričare, ovo samo pokazuje nepoznavanja regiona.
Naime očigledno je da je Groza morao da nešto bitno da da. Pošto niti je Rumunija pružila neke ekonomske povlastice Jugoslaviji,niti na koji način na prvi pogled je Rumunija bila u podređenom položaju, sasvim je jasno da je moneta za trgovinu bili Rumuni u istočnoj Srbiji i najverovatnije Aromuni.
O planu pretvaranja Rumuna u Srbiji iz naroda u nedefinisanu grupu ljudi, govori da je nekoliko dana posle sastanka u Borbi izašla vest o tome da je u Zaječaru pokrenut list Vorba Nostra naglasavajuci da je u  pitanju "vlaški jezik" (Borba je tokom 1944.godine naziv vlaški koristila samo za Aromune u Makedoniji) a vrhunac prijemom delegacije Rumuna koji su nazvani Vlasi iz Borskog i Zaječarskog okruga. Simptomatično je da u istoj vesti stoji da je sa predstavnicima Braničeva sastanak održan neki dan ranije neimenujući članove delegacije.Pretpostavljam da u Braničevu nisu mogli da nađu odgovarajuće poslušnike, s obzirom da je tokom 2.sv.rata ovde vrlo oživela rumunska nac.svest (o tome drugom prilikom) kao i da su Rumuni iz Braničeva u vidu Davorjanke Paunović i nešto manje Ioan Șerbana koji su u to vreme bili već mrtvi imali mnogo veći uticaj na vlast
Prosto je što se tiče Rumuna i Arumuna neverovatno da iako je najbliži Titov saradnik Davorjanka bila Rumunka, te je on u potpunosti bio obavešten a načelnik generalštaba Koča Popović, da su oni bili u istoj kategoriji ne-narodnosti zajedno sa Nemcima (koji su trpeli osvetu) i Romima.
Položaj koji su imali Davorjanka i Koča, i način postupanja sa Aromunima i Rumunima, samo govori da su u pitanju bili ogromni interesi koji su prevazilazili njih dvoje.
Borba 25-7-1945 i 20-10-1945
https://ibb.co/dPnSRmq
https://ibb.co/pXWc8Kv