http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=11&dd=15&nav_category=206&nav_id=924358Beograd -- Iako se ne zna kad će biti otvoreno prvo poglavlje sa EU, članice u susedstvu Srbije već su spremile svoje zahteve, pišu Novosti.
Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva
Nemačka još nije prelomila da li će dati zeleno svetlo da Srbija otvori prvo pregovaračko poglavlje sa EU u decembru, a prema nezvaničnim signalima koji stižu iz Berlina, male su šanse da će se to desiti pre juna 2015.
Kako je za Novosti potvrdio i ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm, za Berlin je ključ za otvaranje poglavlja potpuna primena Briselskog sporazuma, a za to će biti potrebno još najmanje nekoliko meseci. I šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević poručila je da je Nemačka jedina zemlja koja još nije aminovala otvaranje prvih poglavlja, među kojima, po njima, mora biti i Poglavlje 35, o Kosovu.
Konačna pozicija Berlina mogla bi biti poznata posle posete vicekancelara i ministra privrede i energetike Zigmara Gabrijela, koji sutra stiže u Beograd. Iako je "predznak“ Gabrijelove posete ekonomski, on će u Beograd, kako saznaju Novosti, doneti i određene političke poruke, pre svega da Nemačka vidi Srbiju kao stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu, da je što pre želi u EU, ali bez - preciznih rokova tog puta.
Bez obzira na tajming otvaranja prvih poglavlja, tokom pregovora o članstvu sa EU Srbija mora da računa na to da će svaka od 28 članica Unije nastojati da tokom tog procesa reši sva otvorena pitanja koja ima sa našom zemljom.
Nemačkoj je već sada prioritet i otkrivanje političkih nalogodavaca napada na njihovu ambasadu, a svoju listu zahteva polako nam saopštava i Zagreb. Prvo su od Evropske komisije zatražili da nam se kao uslov postavi poštovanje Sporazuma o zaštiti manjina između Hrvatske i Srbije, a onda su pre dva dana stigli i zahtevi za nove procese oko Vukovara.
Praktično, nema susedne države, članice EU, koja već nije signalizirala šta joj sve nije po volji u odnosima sa Beogradom, a najčešće je reč o položaju njihovih sunarodnika. Tako je Rumunija istakla pitanje Vlaha, Mađarska potencira veća prava svojih sunarodnika u Vojvodini, dok su iz Bugarske čuli zahtevi o "ustupanju“ teritorija oko Bosilegrada, Dimitrovgrada i Strumice.
Nekadašnji diplomata Dušan Spasojević ne sumnja da će svaka članica EU tokom pregovora sa Srbijom iskoristiti svoj ucenjivački potencijal da ostvari svoje interese:
"Već smo imali iskustvo sa Litvanijom, koja nas je u ranijim fazama blokirala zbog jednog slučaja privatizacije. Od Hrvatske očekujem podmetanje noge na svakom koraku. Ali, od toga kako ćemo se mi postaviti pred prvom ucenom, zavisi hoće li u red onih koji nas uslovljavaju stati i ostali".
Blokade dozvoljene
Nema nikakve pravne obaveze da se susedne države uzdrže od blokade pregovora sa državom kandidatom, objasnila nam je Tanja Miščević:
"Tokom pregovora o članstvu mora se računati na to da će svaki problem i nerešeno pitanje te države nastojiti da reše. Svaka od njih, u svakom momentu može da utiče na proces. Zato je naš cilj da takva pitanja odmah pokušamo da zajednički rešavamo".
