Поводом дана Уједињених нација: ХОЋЕ ЛИ СЕ ЗАУСТАВИТИ ЗЛОУПОТРЕБА ВЛАШКЕ КУЛТУРЕ И НАСЛЕЂА У ЗЕМЉИ СРБИЈИ?
Данас је свечарски дан за цео свет и треба га тако и обележити. То је прилика да свака земља сагледа и питање остварених људских права и оних тананих нити које то легитимише као степен позитивне дискриминације мањинских заједница. Ето разлога зашто се овај контекст везује за Влахе.
Да се подсетимо. На Балкану постоји четири сродних, али не и истих, влашких заједница. Од свих њих ови балкански староседеоци у својим домицилним земљама, највиши уставни статус имају македонски Власи, Армани (у Србији познатији као Цинцари, говорници арманског дијалекта, познатог и по лингвистичкој протези „а“ испред речи које почињу са „r“ и „l“, као и по алтерацији „p“ u „k“- пише се „che“, нпр. piatra - cheatra.) у Републици Македонији. У ширем контексту њима пипадају и мегленски Власи, такође са простора историјске Македоније. Ти Мегленити су једина романофонска заједница која се декларише и на свом дијалекту именом „Власи“ и да говоре „влашки језик“ (escu Vlahu, zborãscu vlaheshte). Код других тога нема, али се покушава да се вештачки уведе код Влаха источне Србије!
Истарски Власи, средњовековни Румери, регионални назив им је Ћићи и Ћирибири, служнбено и лично у данашње време - Ромуњи, још увек постоје у подручју планине Учке (лингвистички су конзервирали тзв. „ротацизирање“, који гласове испред „e“ и „i“ претварају у „r“, нпр. ćini, bini постају ćiri, biri – отуда локално име Ćiribiri).
На крају, ево и данашњих Влаха источне Србије (154 села и 48 мешовитих насеља) који су истоветни са Власима у видинском крају (међу 39 влашких села дела видинског краја, западно од пута Вршка Чука - Видин, само једно је бугарско), којих има и у подручју Враца – града побратима са Бором, и даље у бугарском подунављу.
Језички, Власи источне Србије и севера Бугарске, говорници су руралних румунских субдијалеката (банатског и олтенско-мунтенског) иако се у Србији чине напори да се та веза некако сакрије форсирањем гетоистичких квази-теорија, које нажалост подржава Министарство образовања, али и поједини политички фактора који су наследили „путер на глави“ из блиске прошлости (пописи: 1953, 1961, итд.), сакривен укидањем обавезе о лустрирању за лоше чињење у прошлости, према Закону о лустрацији.
Чему толики увод? Па о овоме никада није „поштено и праведно“ расправљано нити „по високим критеријумима Едикта толеранције из Милана“ што се, како је изговорено поводом прошлогодишње прославе 1700 године чувеног документа, у Србији одувек примењује. Елем, ово што следи подсећа да ствари тако не стоје.
По ко зна који пут „ у невреме кад му време није“ појављује се у листу ТЕЛЕГРАФ текст који је познат још из 2009. године; то постаје дневна вест за друге медије, који потпуно искривљује слику о Власима и њиховим вредносним особинама. Тобожњи зналци, заправо потпуне незналице влашких традиција, чине оно што чине. Идеја „синопсиса“ за видео приказ могла би да се нађе у књизи преведеној са немачког о Распућину (Rene Filep-Miler: SVETI ĐAVO, ITP „Pharos“, str. 39), везано за руску секту хилистијеваца у „грешном метежу“ где се „Божја створења ваљају на поду и мешају, не осврћући се на године и на родбинске везе“.
Свака реч квази-глумице и ТЕЛЕГРАФА о Власима у наведеном контексту је лаж, ружна конструкција и увреда је за Влахе и за нашу земљу. То би морало да узбуни републичког јавног тужиоца, министарства културе, информисања, науке, просвете и образовања, највише органе државе Србије, САНУ и њен Међуодељенски одбор за проучавање националних мањина и људских права, СПЦ у лику Канцеларије Светог Архијерејског Сабора СПЦ, Заштитника грађана Србије, али и судове части УНС-а и НУНС-а који се баве професионалним кодексом новинара и новинарства, свакако и високе професионалце ове земље који у своим научним радовима истинито представљају Влахе источне Србије и њихово наслеђе на својим социо-антрополошким симпозијумима.
Нажалост, ништа се не дешава!
Откуда то, ваљда се објашњава високоуманом мисли (не)писменог новинара ТЕЛЕГРАФА о Власима, која гласи:
"Власи као Власи, ретко кад не изненаде. Али када смо чули за стрнџање, морали смо неколико пута да се уверимо да се тако нешто заиста дешава. Верујемо да ће и с вама бити исти случај, јер ово је невероватна прича коју ћете прочитати данас." Заправо 20.10. 2014, додајем „ у невреме кад му време није"!
Да су ово новинари каква је лаурет светског оскара за истраживачко новинарство, која заиста лечи ову земљу од лицемертја и неморала својих колега и других, онда би могли да погледају шта у влашкој космогонији и космологији значи пећина, нпр. она која се налази у дубочком кршу Хомоља (Драгослав Антонијевић, РИТУАЛНИ ТРАНС, Београд, 1999, стр. 172 - 187, поготову цитирани опис учитеља Ризнића из 1885. и М. Драгића, Политика 1936.). Успут обичај који онако како је накарадно описан, али и без те неистине, уопште није специфичност планинских Влаха, Унгурјана, дакле ни Хомоља, већ крајинских Влаха, Царана. Уосталом једна од информаторки, видети сајт КУРИРА, је из Штубика, а Штубик није уопште влашко, већ је српско село, које ваљда "не би могло да изненади"!
Форум Влаха, у чије име пишем ово реаговање, на располагању је било коме заинтересованом за детаље ових обичаја за вишедневни бесплатан курс, али уз упозорење да неће моћи да се задовољe оним што су конструисали зарад новинског тиража и сензационализма неодговорни "новинари". На таквом претпостављеном курсу представиће им се и веома сдржајне влашке баладе о највећем греху - ИНЦЕСТУ! Једна је са описом пакла из Хомоља, друга о страшним последицама случајног, из незнања, родоскрвнућа. Томе за неуке може да се додају и информације о влашкој обредној клетви НАТАМА!
Заиста, ово не може да прође без влашког изненађења које се привиђа познатим влахомрзцима.
Нема друге, озбиљно реаговање је тема од животног значаја за Влахе и њихово достојанство. Нормално је да о томе треба да уследи оглашавање са највиших нивоа у нашој земљи. Само тако може да се схвати како и куда води сензационалистичко поигравање са Власима и о Власима кроз приказану бласфемију, али и друга непочинства о "влашкој магији" неодговорних појединаца и примитивних популистичких интересних група.
Ако се то не деси, онда "Власи мора да се сете" да наша земља председава системом ОЕБС у 2015. години, па ћемо око тога затражити помоћ да проблем о могућој ненадлежности наших судова када треба истеривати "поштено и праведно" истину о Власима, усмеримо Међународним суду у Стразбуру. У сваком случају, на памети нам је и обраћање за помоћ свим романичким земљама Европе (Швајцарска, Белгија, Француска, Италија, Шпанија, Португалија, Румунија, Молдавија, Андора, Сан Марино) да нас подрже да се оваква култура комуницирања и бласфемије Влаха укине одговарајућим документом Европског Парламента Савета Европе.
Форум Влаха,
Драгомир Драгић, председник
