Petar Ž. Petrović, Stari Vlah, GEM 24, Beograd 1961

[Paun]

[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/Petar-Z-Petrovic-Stari-Vlah-GEM-24-1961.pdf[/pdf]

http://www.paundurlic.com/pdf/Petar-Z-Petrovic-Stari-Vlah-GEM-24-1961.pdf

Петар Ж. ПЕТРОВИЋ, СТАРИ ВЛАХ                                                                                                             
"ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА", 24
Етнографски музеј, Београд, 1961, стр. 25-46
(обрада: Дурлић)

У в о д. - Питања о имену, положају и границама Старога Влаха, планинског предела у југозападној Србији, занимала су многе наше писце. Она су покренута у првој четврти 19. века и трају још и данас. Тако се накупила обилата и разноврсна грађа, изворна и према литератури. Подаци за решавање постављених питања, иако неки нејасни, драгоцени су, јер се допуњују и користе познавању предела и његова становништва из даље и ближе прошлости, а скупно омогућују да се сада о Старом Влаху може говорити и решавати знатно поузданије него што је то било могућно пре сто и више година. Да би се на постављено питање могло коначно одговорити потребно је утврдити: ко су били стари Власи наших старих извора, по којима је предео добио назив Стари Влах, у коме је крају била матица тих Влаха, затим шта се догодило са старим Власима којих сада нема у пределу, па се он ипак назива Старим Влахом? До сада су се питања о Старом Влаху постављала или додиривала узгредно, уз друга истраживања. Тако су основни проблеми о Старом Влаху и о његову становништву остали нерешени, иако су их постављали или решавали наши добро познати писци Вук, Ст. Новаковић, И. Руварац, К. Јиречек, М. Ђ. Милићевић, Ј. Цвијић, Ј. Ердељановић, В. Ћоровић, П. Скок и други.

Писци су запажали и истицали више разлога зашто се до сада нису могла да реше постављена питања о Старом Влаху. Они су налазили нејасност неких исгоријских података, противречна народна саопштења, мењање предеоних граница у даљој и ближој прошлости, итд. Осим тога Стари Влах се посматрао с разних гледишта: географско-економског, историјско-етничког и административног. Има писаца који нису разликовали области од предела, а ове од крајева, па су их узимали као синониме. Да су се држали начела о њиховим просторно неједнаким целинама, онда би се лакше и поузданије дошло до утврђивања положаја како других географских и етничких целина тако и Старога Влаха као посебне целине, географске и етничке. Пошто се географске границе предела често не поклапају са етничким, а ове опет са административним, то онда није никакво чудо што се долазило до неједнаких одређивања положаја и ограничавања Старога Влаха. Ако се изузму ненародне и нестабилне административне границе, које само компликују решења, онда остаје да се утврде природне или географске и друштвене или етничке границе Старога Влаха и његова становништва. Један од [стр. 25] пропуста досадашших испитивања био је у томе, што се, осим В. Ћоровића, нико није нарочито позабавио питањем постанка атрибута v називу Стари Влах, који је од пресудног значаја за познавање предела у старијој прошлости. Да би се сва та питања боље разумела приказаћу етничку прошлост Старога Влаха, која ће знатно осветлити многа нејасна и заплетена питања у постављеном задатку. [Стр. 26]