ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 124-126.
ШЉИВАР
Положај села. - Село лежи југизападно од Зајечара, на
Шљиварском потоку и на присојним странама
Чоклчевог брда и
Ђуле. С десне стране потока, који никакву штету селу не наноси, било је 1935. год. 11 а с леве 89 кућа (податак деловођа општине шљиварске К. Ивановића).
У селу дувају ветрови:
горњак, кошава, северац или
чукан и
југ.
Пије се искључиво бунарска вода, јер извора нема. Бунара има 51.
Земља за обрађивање је поред
Шљиварског потока и
Лубничке реке, на читав сат хода од села, и то највише на местима:
Селиште, Чиришак, Братујевац, Злападина, Мочево, Трешњево брдо, Ђула, Марков поток, Липар, Никин поток, Чоклчево брдо и
Село. Родност земље је добра.
Испаше су на местима:
Краварник, Мочево, Братујевац, Селиште, Ђула, Марков поток, Чоклчево брдо, Селски поток, Трешњево брдо, Зла падина и
Лубничка река.
Шуме су у овим местима:
Видојев брег, Шештур, Марков поток, Мало брдо, Коњски поток, Зла падина, Никин поток, Братујевац, Мочево, Липар, Трешњево брдо, Селиште, Ђула и
Чоклчево брдо.
Заједничких шума и утрина нема.
Тип села. - Село је збијеног типа. Дели се на доњи и горњи крај. Према подацима које даје парох С. Јовановић, село је пре првог светског рата имало 104 куће, а из података учитеља Милоша Стојковића види се да је 1931. год. имало 130 кућа (доњи крај 83 а горњи 47). Куће су доста наблизо једна до друге поређане дуж пута с обе стране.
На окућници су воћке и зелен.
- 124 -
У атару села има око 78 појата. Налазе се на местима:
Селски поток 10,
Тршњево брдо 8,
Братујевац 20,
Ђула 11,
Марков поток 7,
Лубничка река 9,
Чоклчево брдо 2,
Селиште 10 и
Никин поток 1 (подаци К. Ивановића из 1935. год.).
Име села. - Први досељеници затекли су на месту где је данас село много
шљива, па стога и село назову
Шљивар.
1)
Постанак села и порекло становништва. - О постанку села мештани причају ово. У турско време овде је било пусто земљиште. Почетком прошлог века најпре се доселио неки човек са Хомоља по имену Марин са женом и кћерима. Ускоро постане богат човек. За њим се досели и неки Јанош са Дунава, те и он захвати најбољу земљу. Јаношев син Коста узме себи за жену Маринову старију кћер и с њом изроди децу. Доцније Марин оде неком потребом у Видин и отуда доведе неког Владула, који је, како веле, био наочит човек, те за њега уда млађу кћер и она с њим добије сина Павла. По смрти Мариновој зетови поделе имање и Коста узме леву а Владул десну половину од пута. Пошто Владул умре, наследи га син Павле, који је за комшију имао неког Јанка, с којим је стално био у завади. Павле подмити Турке, те од њих добије одобрење и убије Јанка. Онда Турци нареде да се Јанково тело натовари на кола и да се провезе око села како би се за свагда обележила граница атара шљиварског. Јанка закопају на брду више Грљана испод неке крушке, те се отада то место зове
Пара Јанкуло (
пар' на влашком значи
крушка.)
Становници Шљивара су углавном повлашени Срби. Говор и ношња су влашки. За најстарије породице
_______________
1)
Вук је записао Веливар („Даница“, 1828.; в. и М. Ђ. М.: „Кнежевина Србија“, стр. 918).- 125 -
у селу се узимају:
Маринешћи, Костуљешћи, Брукешћи, Будинешћи и
Владуљешћи, као и
Првуловска и
Балабановска фамилија. Старије су породице још:
Јовановићи, Петровићи, Динићи, Јоновићи и
Траиловићи. досељени су из околних села:
Ристићи, Сибиновићи, Милосављевићи и
Стојановићи. У селу има и једна породица циганска.
Село се није померало.
Број кућа по славама изгледа овако: св. Петковицу славе
Маринешћи, Костуљешћи и
Брукешћи (44 куће), св. Митровдан 43 к., св. Арханђел
Владуљешћи (33 к.), св. Николу
Будинешћи (25 к.), св. Јована 4 к., Малу Госпојину 2 к. и св. Васиљевдан 2 куће (подаци К. Ивановића). Сеоска је слава св. Тројица и слави се у селу. Заветине су: Спасовдан - слави се у потесима
Селишту и
Братујевцу, св. Пантелеј - у
Братујевцу, Велика Госпојина - у
Братујевцу и св. Прокопије - у потесу
Ђула.
Гробље се налази десно од
Шљиварског потока, на
Чоклчевом брду.
У ратовима од 1912-1919. год. из Шљивара је погинуло или умрло 54 лица. Споменик им још није подигнут.
Старине. - У потесу
Лубничка река постоје зидине за које се прича да потичу са некадашње цркве.
Два су стара гробља: једно до самог села, а друго у
Лубничкој реци. На каменовима који се тамо налазе неми ни крстова ни натписа.
1)
_______________
1)
Текст је према подацима пароха С. Јовановића (без датума), према подацима из описа села бр. 85 од 10. јуна 1931. год. који је у вези са актом бр. 11999 од 24. марта 1931. год. израдио управитељ школе шљиварске Милош Стојковић и послао га школском надзорнику у Зајечару, као и према подацима из извештаја бр. 1849 од 31. децембра 1935. год. који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године сачинио и упутио га начелнику среза зајечарског деловођа општине шљиварске К. Ивановић, а потписао га и за председника општинске управе Петар Милосављевић.- 126 -
