ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ШЉИВАР

[Volcae]

               ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
               приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 124-126.

ШЉИВАР

               Положај села. - Село лежи југизападно од Зајечара, на Шљиварском потоку и на присојним странама Чоклчевог брда и Ђуле. С десне стране потока, који никакву штету селу не наноси, било је 1935. год. 11 а с леве 89 кућа (податак деловођа општине шљиварске К. Ивановића).
               У селу дувају ветрови: горњак, кошава, северац или чукан и југ.
               Пије се искључиво бунарска вода, јер извора нема. Бунара има 51.
               Земља за обрађивање је поред Шљиварског потока и Лубничке реке, на читав сат хода од села, и то највише на местима: Селиште, Чиришак, Братујевац, Злападина, Мочево, Трешњево брдо, Ђула, Марков поток, Липар, Никин поток, Чоклчево брдо и Село. Родност земље је добра.
               Испаше су на местима: Краварник, Мочево, Братујевац, Селиште, Ђула, Марков поток, Чоклчево брдо, Селски поток, Трешњево брдо, Зла падина и Лубничка река.
               Шуме су у овим местима: Видојев брег, Шештур, Марков поток, Мало брдо, Коњски поток, Зла падина, Никин поток, Братујевац, Мочево, Липар, Трешњево брдо, Селиште, Ђула и Чоклчево брдо.
               Заједничких шума и утрина нема.

               Тип села. - Село је збијеног типа. Дели се на доњи и горњи крај. Према подацима које даје парох С. Јовановић, село је пре првог светског рата имало 104 куће, а из података учитеља Милоша Стојковића види се да је 1931. год. имало 130 кућа (доњи крај 83 а горњи 47). Куће су доста наблизо једна до друге поређане дуж пута с обе стране.
               На окућници су воћке и зелен.

- 124 -

               У атару села има око 78 појата. Налазе се на местима: Селски поток 10, Тршњево брдо 8, Братујевац 20, Ђула 11, Марков поток 7, Лубничка река 9, Чоклчево брдо 2, Селиште 10 и Никин поток 1 (подаци К. Ивановића из 1935. год.).

               Име села. - Први досељеници затекли су на месту где је данас село много шљива, па стога и село назову Шљивар.¹)

               Постанак села и порекло становништва. - О постанку села мештани причају ово. У турско време овде је било пусто земљиште. Почетком прошлог века најпре се доселио неки човек са Хомоља по имену Марин са женом и кћерима. Ускоро постане богат човек. За њим се досели и неки Јанош са Дунава, те и он захвати најбољу земљу. Јаношев син Коста узме себи за жену Маринову старију кћер и с њом изроди децу. Доцније Марин оде неком потребом у Видин и отуда доведе неког Владула, који је, како веле, био наочит човек, те за њега уда млађу кћер и она с њим добије сина Павла. По смрти Мариновој зетови поделе имање и Коста узме леву а Владул десну половину од пута. Пошто Владул умре, наследи га син Павле, који је за комшију имао неког Јанка, с којим је стално био у завади. Павле подмити Турке, те од њих добије одобрење и убије Јанка. Онда Турци нареде да се Јанково тело натовари на кола и да се провезе око села како би се за свагда обележила граница атара шљиварског. Јанка закопају на брду више Грљана испод неке крушке, те се отада то место зове Пара Јанкуло (пар' на влашком значи крушка.)
               Становници Шљивара су углавном повлашени Срби. Говор и ношња су влашки. За најстарије породице
_______________
               ¹) ^{Вук је записао Веливар (,,Даница", 1828.; в. и М. Ђ. М.: ,,Кнежевина Србија", стр. 918).}

- 125 -

у селу се узимају: Маринешћи, Костуљешћи, Брукешћи, Будинешћи и Владуљешћи, као и Првуловска и Балабановска фамилија. Старије су породице још: Јовановићи, Петровићи, Динићи, Јоновићи и Траиловићи. досељени су из околних села: Ристићи, Сибиновићи, Милосављевићи и Стојановићи. У селу има и једна породица циганска.
               Село се није померало.
               Број кућа по славама изгледа овако: св. Петковицу славе Маринешћи, Костуљешћи и Брукешћи (44 куће), св. Митровдан 43 к., св. Арханђел Владуљешћи (33 к.), св. Николу Будинешћи (25 к.), св. Јована 4 к., Малу Госпојину 2 к. и св. Васиљевдан 2 куће (подаци К. Ивановића). Сеоска је слава св. Тројица и слави се у селу. Заветине су: Спасовдан - слави се у потесима Селишту и Братујевцу, св. Пантелеј - у Братујевцу, Велика Госпојина - у Братујевцу и св. Прокопије - у потесу Ђула.
               Гробље се налази десно од Шљиварског потока, на Чоклчевом брду.
               У ратовима од 1912-1919. год. из Шљивара је погинуло или умрло 54 лица. Споменик им још није подигнут.
               Старине. - У потесу Лубничка река постоје зидине за које се прича да потичу са некадашње цркве.
               Два су стара гробља: једно до самог села, а друго у Лубничкој реци. На каменовима који се тамо налазе неми ни крстова ни натписа.¹)
_______________
               ¹) ^{Текст је према подацима пароха С. Јовановића (без датума), према подацима из описа села бр. 85 од 10. јуна 1931. год. који је у вези са актом бр. 11999 од 24. марта 1931. год. израдио управитељ школе шљиварске Милош Стојковић и послао га школском надзорнику у Зајечару, као и према подацима из извештаја бр. 1849 од 31. децембра 1935. год. који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године сачинио и упутио га начелнику среза зајечарског деловођа општине шљиварске К. Ивановић, а потписао га и за председника општинске управе Петар Милосављевић.}

- 126 -