ИЗ ИСТОРИЈЕ РЕЛИГИЈЕ: ПЕСАХ И УСКРС

[Paun]

             У СВЕТУ РЕЛИГИЈЕ
             Песах и Ускрс
             Прво Јевреји славе Песах, а који дан касније хришћани заједно, хармонично, Ускрс
             ■ Живица ТУЦИЋ
             
             Ове године Јевреји су славили свој велики празник Песах, или Паша, само неколико дана пре Ускрса, који је овај пут за све хришћане света истог датума. Песах се слави седмицу дана, исто тако и Ускрс, до следеће недеље, када је Атипасха. Док је Васкрсење Христово највећи празник код хришћана, Песах је Јеврејима други, значајнији је Јом Кипур, дан помирења, који је увек у јесен.
             Песах се обележава преко три миленијума, то је сећање на избављење Јевреја из египатског, фараонског ропства. Праоци су се тада одлучили за слободу и увели народ у историју. Пророк Мојсије у књизи Изласка каже да се по ,,вечном реду" има славити седам дана и за то време јести бесквасан хлеб, а ко то не чини ,,да се истреби". Осим припреме хране, током празновања, друго није дозвољено радити. Једе се ,,маца", хлеб сиромаха. Мора се припремити од воде и брашна, без квасца, и испећи, за само 18 минута, јер тада по рабинском предању, почиње тесто да се кисели.
             Посебно је свечано вече кад слављење почиње, седер, ломи овај хлеб, а четири пута се ритуално наздрави вином, каткад и пети пут, за пророка Илију, и шести, за Мојсијеву сестру Миријам. Јагње се жртвовало при Храму, док није разорен од Римљана 70.године, који је симбол преузимања греха народа. Јевреји сефардске традиције за седер једу јагњетину са горким биљем и мацом, док апженаски Јевреји не. Песах је непокретан, почиње 14. дана месеца нисана, чим наступи пролећна равнодневица.
             Утицај овог јеврејског празника на Ускрс је неоспоран. У православном богослужбеном пјенију, на пример у стихирама ускршњег јутрења, Ускрс се назива новом Пасхом, свесветом, свечасном, тајанственом, свепггеном, непорочном, Пасхом Господњом. На великом броју језикагрчком, руском, француском, италијанском, шпанском и бројним другим, назив Ускрса изводи се из имена јеврејског празника.
             По Новом завету, Христос је кренуо у Јерусалим пред Песах, као и многи други тих дана, ушао у Град на магарици, поздрављен с усхићењем.
             Пред издају, са својим ученицима, апостолима, на последњој (,,тајној") вечери, ломио је хлеб и подигао сасуд, путир с вином. То библичаре подсећа на слављење седера. Значи и склапање новог савеза са Богом, не једног народа, већ свих који у њега верују, преко Христове крви која ће се пролити. Као што се на Песах жртвовало тада јагње, тако је сада син Божји, Богочовек, то јагње (агнец), који себе приноси ради откупљења греха света. Велики петак је био, по јеванђељу по Јовану, уочи за Јевреје ,,великог дана" (Јн 19,31) током кога је разапет, умро, скинут са крста и сахрањен. Како је Песах ЗО.године био у суботу а био је 7. април, може се рзумети да је Христос разапет у петак 6. априла те године, а не ЗЗ.године како се вековима сматрало. На празничну суботу боравио је у аду, (црквенословенски: суботовао), васкрсао је сутра дан, у недељу.
             Јевреји се осмог дана празника (јицкор) сете мртвих, код хришћана је исто толико дана од Ускрса побусани понедеља, сећање на све умрле. Педесет дана од Песаха, Јевреји славе Шавуот (празник жетве), када се све кити зеленилом. Исто толико дана после Ускрса хришћани славе Педесетницу, Духове, силазак Светога духа на апостоле, храмове озелене травом од које верници плету венчиће.
             Дуго су први хришћани славили Ускрс када и Јевреји Пасху, ма ког дана у седмици био 14. нисан по лунарном календару. Никејски, први, васељенски сабор 325. године одредио је да се Ускрс има славити у прву недељу после пуног месеца, након равнодневице, никад пре Песаха, да датум празника утврђује црква Александрије, где су живели најбољи астрономи, и о томе обавештава свет. Тако је током велике, страсне, седмице увек пун месец. Неки су наставили да славе Ускрс у исти дан са Јеврејима, они су проглашени јеретицима, ,,квартодециманери". Разлике међу локалним црквама у датуму нису потпуно нестале, трајале су још више стотина година. Увођењем Грегоријанског календара 1582. чије је распростирање трајало поступно вековима, унело је поновно нејединство међу хришћанима у слављењу Васкрса. На Западу је постало могуће да се празник слави и пре јеврејске Пасхе, последњи пут 2005, што је означава од других као јерес.
             Ове године је очигледно све као у прастарим временима, прво Јевреји славе Песах, а који дан касније хришћани заједно, хармонично, Ускрс. Већ идуће године, по старом, разликоваће се датуми два Ускрса, источног и западног, чак за 35 дана (23. март и 27. април), док ће Јевреји славити Песах 20. априла. Највећа разлика између два Ускрса је четрдесет дана, тако ће бити 2078. године. ■
             
             ИЗВОР:
             ,,ПОЛИТИКА", Субота 7. април 2007. Ускршњи додатак
             [Обрада текста: П. Дурлић]