ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 121-123.
ХАЛОВО
Положај села. Халово лежи на висоравни удаљеној око 2 км. удесно од Тимока. Кроз село тече поточић зв.
Сеоски поток, који лети пресушује и не наноси никакве штете. Године 1935. село је имало 323 куће.
У селу дувају ветрови:
кошава, север и
југ. Село је на приличној ветрометрини.
Пије се бунарска и изворска вода. Има 8 бунара, и сви су у
првој махали, а извори се зову:
Гиловски извор, Конак, Дидојевски извор, Соват, Селиштански извор и
Јепуровски извор. Извори су углавном на подручју
Сеоског потока, једна чесма је на јужној страни до самог села, а
Селиштански извор је у
Селишту, неких 400 м. северно од села.
- 121 -
Земља није особито родна, једним делом и стога што је на знатној надморској висини.
Оранице су у местима: Бостање, Баука, Манастирште, Орбу, Бачиште, Безданица, Тупан, Блато, Лојзата, Суват, Пјетре, Старо брдо, Стубица, Старо селиште, Селиште, Кључ, Кључ кириџиски, Воденички кључ, Челебија, Четате, Чука, Ћерамиџијско, Кључ при Вучак, Крајина, Потоци и
Пут.
Пашњака има на местима:
Бачиште, Селиште, Лојзата, Безданица, Старо брдо, Чука, Тупан, Суват, Баука, Челебија, Четате, Пјетре и
Манастириште.
Шуме су највише на местима званим:
Орбу, Тупан, Бостање, Бојаџија, Безданица, Старо брдо, Суват, Манастириште, Челебија, Селиште, Старо селиште и
Бачиште.
Село има салаше у целом атару.
Тип села. - Село је збијеног типа. Дели се на три краја:
прва мала (на северној страни),
друга мала (у средини) и
трећа мала (на јужној страни). Крајеве дели
Сеоски поток и његов споредни крак. Куће су у селу прилично густо распоређене и ушорене.
Име села. - Нико од мештана не зна ништа поуздано да каже откуд ово име селу.
Постанак села и порекло становништва. - Прича се да је село раније било много ниже, на месту зв.
Манастириште, поред Тимока. Ту је становништво доста страдало од маларије, јер су околне баруштине биле пуне комараца, и Халовљани стога побегну на брдо.
На неких 50 м. северно од села налазило се некада черкеско село које се по одласку Турака раселило, а на неких 700 м. јужно од села опет черкеско село чије је становништво по одласку Турака прешло у Халово. Оба се та места на којима су била черкеска села данас зову
Селиште.
Најстарија је породица, по причању, зв.
Стана Радукана, односно данашња
Бурлановска. У старије се по-
- 122 -
родице убрајају још и
Анасоновићева и
Мустецовска. Живаљ је углавном влашког порекла. Има досељеника из Бугарске, затим из села Вражогрнца (који се и сада називају
Србуловци), а једна породица је досељена из села Брежана (пожаревачки крај) и зове се
Унгурјановићи.
У селу се славе: св. Петковица (194 куће), св. Никола (115 к.), св. Митровдан (8 к.) и св. Арханђел (јесењи, 6 к.). Сеоске су славе: св. Никола - слави се у бранику црквене заветине, у источном делу села, на месту зв.
Запис или
Зафет; Преображење - на месту зв.
Вилинско брдо, западно од села; Зелени Четвртак
(Жоја верде) - на месту зв.
Баука, јужно од села; и Петровдан - на месту зв.
Бачиште, југозападно од села.
Гробље је близу села, са западне стране.
У ратовима од 1913-1919. год. погинуло је или умрло 40 ратника из Халова, али им није подигнут споменик јер су се борили против српске војске пошто је село тада припадало Бугарској.
Старине. - На месту зв.
Четате (што на српскохрв. јез. значи
утврђење), југозападно од села, постоје развалине некога градића из доба Римљана. Поред зидина ту се налази и шљака од топљења руде. Код мештана још живи прича о томе како је то некада била богата насеобина и како је њено људство било нападнуто од неког народа са истока, када су се дуго бранили, али када је непријатељ запосео све висове унаоколо, они су се једне ноћи неосетно извукли и побегли кроз клисуру зв.
Велики поток, где се сада трага за угљем и рудом сребра.
1)
_______________
1)
Цео текст је према подацима из описа села бр. 2685 од 20. децембра 1935. год. који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године израдио и послао начелнику среза зајечарског деловођа општине халовске Ник. Л. Симеоновић, а потписао га је и председник општинске управе Флоро Дидојевић.- 123 -
