ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 64-68.
ГРЉАН
Положај села. - Грљан је на левој обали „белог” Тимока, у равници, далеко од Зајечара 4-5 км., на путу Зајечар-Књажевац. Кроз село протичу два потока:
Рашов дол и
Куков Врх. Оба теку у правцу запад-исток, први кроз северни а други кроз јужни део села. Не наносе никакве штете селу, Тимок такође.
У селу дувају ветрови:
кошава - са севера,
горњак - са запада и
југ - са југа.
Вода се пије са бунара и чесама. У селу има 50 бунара пијаће воде. Чесама има и то: две у самом селу без нарочитог имена, једна испод
Рудине (код „
Фировци”), једна у месту зв.
Пчелин и једна у месту зв.
Манастириште. У самом селу извора нема, али их има изван села:
Бачевски кладенац, Чоков кладенац, један у месту зв.
Дилинска падина и један у месту зв.
Минчин.
Обрадиве земље има доста и доброг је квалитета (црница), особито у потесима:
Новине, Бачиште, Кривуљ, Орешак, Чучове појате, Парајанкул, Краварник, Лозиште, Острво, Лунка, Лупулов дол, Прлитско блато, Јонов чукар, Бађев поток, Була, Трњак, Пештара, Барбарош, Фунија, Алмажан, Аврамица, Аврамички поток, Конопљиште, Село и
Вањов јаз.
Пашњака има на местима:
Горње поље, Кравник, Бачиште, Парајанкул, Јонов чукар, Бађев поток, Новине, Лупулов дол, Лозиште, Орешак, Чиришак, Аврамица, Аврамички поток, Алмажан, Лунка, Пештара, Село, Белов врх, Средок, Була, Трњак, Драганове појате, Парлог и
Кривуљ.
Шуме су удаљене од села 15 минута хода и налазе се највише на местима:
Парајанкул - западно,
Стаменова падина - јужно и
Рудина - источно од села, а има их још на местима:
Бачиште, Новине, Краварник, Средок, Лозиште, Бађев поток, Алмажан, Чи-- 64 -
ришак, Јонов чукар, Ђелов врх, Пештара, Аврамица, Аврамички поток, Орешак, Прлитско блато, Чучове појате, Горње поље, Ђула, Фуније, Кривуљ и
Трњак.
Тип села. - Грљан је село збијеног типа. Кроз средину села пролази друм, те су куће ушорене све поред друма.
1) Сем тога село је испресецано улицама, сокацима и издељено у махале, крајеве. Поједини крајеви зову се поглавито по породичним именима, као:
горњи крај, доњи крај, Пањевци, Рошовски, Диловски, Прекопоточки, Станчуловски, Гугујоновски, Симеоновски, итд.
У селу има 420 домова.
2) Већих задруга није никад било; и сад су обично по два-три брата заједно.
Двор је ограђен: тарабом, прућем и трњем.
Лицејци су забележили: „За један сахат хода дограђене и покривене ћерамидом. У овом селу има нешто бугара међу којима и оних бегунаца из турске, остало су све власи.” („Пут...”, стр. 93)
У двору, већином у средини, има само једна кућа.
Куће су или зидане каменом, циглом и ћерамидом или су полузидане, брвнаре и плетаре. Све су старе куће погореле 1876. године, спаљене од Турака.
Неке куће имају и диванану или доксат а неке и подрум.
Зграде су око куће свуд унаоколо поређане. То су:
кош, амбар, чардак, кошара, кочина, трло, тор, по где-где и
хлебна пећ; најзад
дрвљаник.
Окућницу чини башта и воћњак.
_______________
1)
Покорни 1784. год. бележи: Gerlian bestehet aus 120 Christen Häuser und einem Hann. Герлијан се састоји из 120 хришћанских кућа и једног хана. 2)
Према извештају учитеља грљанског К. Марковића бр. 108 од 10. априла 1898. год.- 65 -
Појата нема свака сеоска кућа, али неке имају по две. Свега има на 300 појата.
1) Оне су свуд око села по целом атару. Појате се помештају због поделе имања међу браћом и због груписања имања. Оне су плетаре. Код њих има трла и справа за бућкање. Тамо се баве чланови породице наизменице, а занимају се чувањем и храњењем стоке преко целе године. Праве обичан сир („велије” и ситан) и масло. Сир, масло, вуну и овце продају највише у Зајечару.
Пивница има у близини села Глишта, у месту зв.
Карапанчево. У њима се баве Грљанци за време бербе винограда и кад отачу вино.
Име села. - Причају да су селу дали ово име досељени Румуни из каравлашког села званог
Гурла.
Постанак села и порекло становништва. - Становништво је влашко и српско-бугарско. Први су се доселили из Румуније, други из Бугарске. Првобитно је село било зесељено у планини, где су куће биле раштркане; доцније се преселило овде, поред Тимока, „за време српске сеобе 1690-1737. год.” (К.М.)
О пореклу становништва зна се оволико:
Рашовци су старином из Великог Трнова у Бугарској (то је једна од најстаријих породица у селу од „Бугара”, по којој је и поток Рашов Дол, где је она најпре обито-
_______________
1)
Ово је према опису села К. Марковића из 1898. године. Из извештаја бр. 4735 од 4. јануара 1936. год. који је по наређењу начелника среза зајечарског израдио деловођа општине грљанске Иван Ј. Рашић, а потписао председник општинске управе Пет. Витановић, види се да је број појата у Грљану смањивао и да је село почетком 1936. год. имало 169 појата распоређених овако: у месту св. Под Рудине 61, у месту зв. Равнице 21, у месту зв. Парајанкул 21, у месту зв. Чиришак 18, у месту зв. Рашов Дол 13, у месту зв. Шљива 8, у месту зв. Горњи виногради 15 и у месту зв. Краварник 12.- 66 -
вала, име добио; добегли су испред Турака, а прича се да од Рашовске фамилије и сада има у Трнову);
Игнатовци или
Костадиновци из Знепоља;
Станчуловци - Власи - из
Грла (Гурла) у Кара-Влашкој. Кад су се овде доселили, Црна Река је била потпуно пуста.
1) Најпре су се доселили Станчуловци - Власи, за њим Бугари. Има нешто досељеника и са Косова, који су такође избегли од турског зулума. Међу најстарије породице спадају и:
Богдановска, Гутјановска, Славуловска, Ташковска, Пањавска и
Милојковска. Грљанци су чувени као
кириџије. Док није било тимочке железнице, били су још познатији, али су и данас они скоро једини који као кириџије путују целом Србијом. Отуда и народна изрека „
Издим као грљански во”.
Становништво се бави земљорадњом, сточарством и трговином. Од заната постоје: качарски, стругарски, поткивачки, ковачки и месарски.
У селу има једна кафана (1898.).
Крајем прошлог и почетком овог века сиромашнији Грљанци ишли су на печалбу у Румунију. Полазили су рано спролећа, а враћали се касно ујесен, зарадивши 1-2 дин. по глави.
У селу постоји и
циганска мала или
цигански крај. Цигани су пореклом турски, али су 1892. год. покрштени. Говоре само српски, а баве се ковачким занатом.
Грљаци славе: Госпојину 2 куће, Ваведење 48, св. Димитрија 30, св. Мрату (св. Стевана Дечанском) 12, св. Арханђела 35, св. Параскеву 158, св. Николу 172 и св. Василија 111.
2) Сеоска је слава св. Никола (22. маја по новом). Село има заветине: Спасовдан у месту зв.
Парајанкул, Духови (први дан у селу код цркве, други дан у месту зв.
Чоков кладанац), Петровдан у месту зв.
Ав-_______________
1)
По једном предању седам година овде није певао петао. 2)
Према извештају Ивана Ј. Рашића, из којег се посредно види да је у Грљану 1936. год. било укупно 568 домова.- 67 -
рамница и Апостол Јеремија (13. јула) у месту зв.
Бачевски кладенац.
Гробље је у месту зв.
Манастириште.
Погинулих или умрлих ратника из Грљана у ратовима од 1912-1919. год. има око 300. Њима је подигнут споменик у црквеној порти.
Старине. - Милан Ђ. Милићевић је забележио: „На подножју брда
Рудине, ¼ часа десно од пута, близу извора Борбороша, код села Грљана на Тимоку, има развалина као од неке куле. Ништа се не зна о њој ни чија је ни кадашња је.” („Кнежевина Србија”, стр. 881) На стр. 887. Милићевић наводи и податак да је Хајдук Вељко у Грљану имао своје шанчеве.
Из Грљана је био чувени бранилац српскога живља од Турака Тодор Костадиновић звани Тоша, који је хајдуковао под Хајдук Вељком.
1)
У близини села, на месту званом
Манастириште или
Мртвина, постоји старо селиште.
_______________
1)
О њему је, по казивању његовог потомка деда Живка Стајковића, учитељ К. Марковић записао селдеће: „Једном дође неки Турчин Тошиној појати. Тоша је био унутра, а отац и брат му старији напољу. Турчин захте да га старац одведе у Грлиште, а овај рече: „Па како си, ага, дошао довде, моћи ћеш тако отићи и у Грлиште, јер је оно одмах иза брда”. Турчин се ухвати за пиштољ: „Море, пезевенк стари, хајде напред или ћеш остати мртав!” Утом изађе Тоша из Појате, па ће Турчину: „Мани се, ага, тога старца, зар не видиш да је будала! Ја ћу те одвести у Грлиште, имам и ја тамо нешто посла, хајдемо заједно.” Пођу. Тоша је ишао напред. Кад су били кроз једну шуму, Тоша се заустави рекне Турчину: „Видиш, ага, колику планину имам ја?” - и покаже руком, те наоружаном Турчину завара очи, а онда га изненада удари тојогом по глави и тако га убије. Узме му одело и оружје, па се одметне у хајдуке. Породицу је одвео у моравски округ, где њено потомство и данас живи. Са својом дружином кретао се највише око Грлишта. Убијен је од својих другова у једној свађи приликом поделе плена.”- 68 -
