ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: НИКОЛИЧЕВО

[Volcae]

               ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
               приредио Љубиша Рајковић Кожељац. Зајечар, 1975, стр. 95-99.

НИКОЛИЧЕВО

               Положај села. - Село се налази у једној падини опкољеној са свих страна брдима на 10 км. северно од Зајечара, иза Белог брега, на падинама Николичевске реке, која после сваке јаче кише надолази, али не плави село.
               Мештани пију воду са извора и бунара, којих је 1935. године било 55. У селу има само један јачи извор и неколико бунара. Близу села налази се и један извор топле ,,гвожђевите" воде, која се сматра лековитом, те долазе људи и са стране да се њоме купају и лече од краста и назеба. О њему је Милићевић забележио ово:
               ,,Николичево, село, 2 сата северно од Зајечара, има један млак минерални извор, који је сада запуштен, сли му народ много долази у болестима, а особито у грозници. Тај се извор зове (Николичевска) бањица.
               За врело ове воде прича се да је сланинама заптивено с тога што је свет, долазећи на воду, потирао ливаде ономе на чијој је земљи вода, па се за то извор растурио на више страна.
               Прича се још да је некакав Турчин из Видина хосио у бурадма чак у Видин ту воду, па је тамо, већ охлађену, пио лека ради". (,,Кнежевина Србија", стр. 875-976).
               У Николичеву је хладније но у околним селима. Снег траје обично до Благовести (25. марта). Дувају ови ветрови: кошава (с истока), горњак (са запада), југ (с југа) и в'нт арсу (зао ветар) - са севера.
               Земље за обделавање има у околини села, а особито у местима: Мишљеновац, Бањица, Бузова коса, Љечица, Пивничка долина, Липовица, Село, Грмање, Авлија, Целина, Виноградско брдо, Краварник, Селиште, Чукарица, Средњик, Сараково и Копита. Земља је доброг квалитета. Највише се сеје кукуруз, стрмнине мање.
               Утрине су у местима: Ковилова чука, Каменац, Селиште, Село, Средњик, Попова чука, Чукарица, Ковило-

- 95 -

во поље, Љечица, Копита, Грмање, Липовица, Краварник, Целина, Мишљеновац и Сараково.
               Шуме су у местима: Грмање, Авлија, Љечица, Копита, Чукарица, Краварник, Мишљеновац, Липовица, Каменац, Бузова коса, Селиште, Виноградско брдо, Целина, Драгојевића коса, Попова чука, Сараково, Ковилова чука, Средњик и Међу потоци. У Љешици је сеоска шума.

               Тип села. - Николичево је село врло збијеног типа, није подељено на махале. Кроз средину селу пролази пут дуж кога су куће колико-толико ушорене. Године 1899. било их је око 160.¹) У средини села су школа, општинска кућа и механа. Сељаци имају разна презимена, као: Чокањешћи, Рајоње, Драгојешћи, Крчмарешћи, Милоње, Сеизоње, Јоргешћи итд. Задруга је мало. Највише у једној кући има до 15 душа.
               Куће са двором ограђене су плотом од прућа и трња. Граде се од брвана и плета, и то соба од плета а кујна (кућа) од брвана. Раније су куће покриване сеном а сада ћерамидом. Кровови су обично ниски. Врата су једна, обично окренута југу. Димњаци су од цигле са белим и црвеним шарама. Прозори на собама су мали и од хартије или стакла. Под је земљан.
               Поред куће у двору су: кош, штала и кошара за стоку, кочина за свиње, кокошар и дрвљаник.
               Окућнице око куће нема много.
_______________
               ¹) ^{Према опису села свештеника рготинског Николе Поповића од 31. марта 1899. год. и према његовим допунама бр. 235 од 31. маја 1899. год. које су дошле као одговор на писмо др Јована Цвијића од 13. маја исте године.
               Из извештаја бр. 2591 од 30. децембра 1935. год., који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године сачинио и послао среском начелнику у Зајечару деловођа општине николичевске С. Ђ. Ђорђевић, а потписао га и председник општинске управе Мар. Калиновић, види се да је Николичево крајем 1935. год. имало 225 на десној и 39 кућа на левој страни Николичевске реке.}

- 96 -

               Више од половине сељака имају колибе удаљене од села до 3 км. Оне се помештају због торине. Граде се од брвана и прућа. Поред њих су торови, трла. На њима борави по који старији из породице и које дете ради чувања стоке. Стока се напаса по приватној и општинској утрини.
               Пивнице су у виноградима ван села, али су почеле већ да се растурају.

               Име села. - Први које се овде доселио звао се, веле, Никола и по њему се прозвало село Николичево.

               Постанак села и порекло становништва. - По казивању најстаријих људи село је засновано пре једно 150 година.¹) Мештани причају да су њихови преци дошли из ,,преко Дунава", из Угарске, но сва је прилика да су се доселили из Ердеља, и то због незахваћене земље. Најстарија је породица Крчмарешће, чији је оснивач Никола (в. Име). Старе су породице још: Рајоње, Милоње, Сеизоње и Јоргешће. Оне данас захватају средину села. По причању, овде где је сада село била је некад гора, па су се први становници углавном бавили сточарством. Касније су шуму искрчили и посветили се више земљорадњи. Село је расло прираштајем; има само два досељеника из оближњих села. Људи из Николичева обично носе одело од бела сукна, па се и по томе разликују од становништва околних српских села.
               С. Грбић је о живљу Николићева записао следеће:
               ,,Насељено је румунима унгурјанима. Предање код њих живи да су се доселили из Алмашу.
               Унгурјани се разликују од царана у језику. Наиме унгурјани умекшавају извесне сугласнике, особито - т.
_______________
               ¹) ^{Вук је забележио: Куличево (,,Даница", 1828.; в. и М. Ђ. М.: ,,Кнежевина Србија", стр. 918)}

- 97 -

испред меких вокала (е, и): фрате = фраће; лапте = лапће. Царани не врше ово умекшавање: лапте, фрате. Поред тога унгурјани умекшавају ч у ш: ше вре? - док ће царан: че вре?
               Царани су, тврди уч. Буд. Марјановић, и Власи у Зајечару и Грљану".
               Николичево је првобитно било засељено у Селишту, 2 км. од места на коме се данас налази и где је сада општинска утрина. Реселило се одатле због погоднијег места Николичевске реке. Осим њега, постоји и једно друго, тзв. унгурјанско селиште (Унгурањаска), повише села на 3 км., које је расељено због ,,чуме". Поред оба селишта постоје стара гробља. Садашње гробље је северно од села, према Селишту.
               Мештани се углавном баве земљорадњом и сточарством. У селу има један механџија, који ради и земљу. По неко од сељана иде у печалбу, најчешће у Румунију, и то по пола године или годину (1899). Зарађује месечно по 20-30 дин.
               У годинама пред други светски рат у селу су постојале кредитна и потрошачка задруга које су бројале око 120 чланова.¹)
               Број кућа у селу по славама је следећи: св. Василије 1 кућа, св. Јован 4 к. (Рошкићи), св. Параскеву (Петковица) 94 к. (Симоновићи, Павловићи, Драгићи, Траиловићи, Јевтићи, Стојановићи и Илићи), Митровдан 33 к. (Јоргешћи, Рајићи, Димитријевићи и Ницуловићи), св. Ђурђиц 1 к., св. Арханђел 92 к. (Калиновићи, Костићи, Динићи, Фируловићи и Драгојевићи) и св. Никола 39 к. (Катићи, Јоновићи, Сеизовци, Траиловићи, Лападатовићи, Петковићи и Младеновићи). Сеоске су славе: Спасовдан (у Авлији), Духови (на Виноградском брду) и Петровдан (у Целини).
_______________
               ¹) ^{Према подацима из недатираног описа села управитеља основне школе николичевске Божидара Ђорђевића.}

- 98 -

               У ратовима од 1912-1919. године из Николичева је погинуло или умрло 93 ратника. Њима до 1935. године још није био подигнут споменик.

- 99 -