ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац. Зајечар, 1975, стр. 85-90.
ЛУБНИЦА
Положај села. - Лубница се налази делом на брдима
Ступини, Голаји, Фаџету и
Јонином потоку. Лубничка река - поток никад не плави село.
У селу има мањих извора, са којих се пије вода. Поред тога има већи број бунара, са којих се такође пије вода.
У селу дувају кошава и јужни ветар. Кишу доноси поглавито јужни ветар. Најхладнија је кошава.
Село има довољно земље за обрађивање. Налази се у овим местима:
Лубничкој реци, Лицу, Голаји, Стрињаку, Обрштури, Фаџету, Облозима, Широком пољу, Куратури, Валијери, Ступини, Горњем брду, Доњем брду, Краварнику и
Пољу. Најудаљенији су
Облози, Обрштури и
Краварник (око 5 км.).
Село нема пашљања нити утрине, већ сваки напаса своју стоку на своме имању.
Село има своју шуму на Краварнику.
Земља је средње родности.
Тип села. - Село је разбијеног типа. Од целокупног броја породица, четвртина тек живи на својим домовима у селу; остале три четвртине живе на својим појатама, ради обрађивања својих имања. Појате су разбацане по целом сеоском атару.
Име села. - Сељци тумаче да је име села дошло од
луга, кога је давно овде било врло много. Село се увек звало Лубница (никако
Љубница, како се налази по где-где у службеној литератури).
Постанак села и порекло становништва. - О постанку села и пореклу становништва ништа се не прича. Нема ни скорих досељеника, те изгледа да је становништво Лубнице старијег порекла.
- 85 -
У околини села има старих гробља. На њима су се по свој прилици, сахрањивали Лубничани са својих салаша.
У атару овога села има трагова старих путова („латински“), од којих је најважнији
московски пут.
Сеоске су славе: Духови, Спасовдан, Петровдан и Св. Илија.
Поједине породице славе понајвише св. Параскеву - више од половине села (246), као што су
Бобановићи (14),
Газибарићи (13),
Грујићи (10),
Думитрашковићи (7),
Илићи (8.),
Јанковићи (13),
Јовановићи (11),
Јовануца (3),
Јоновићи (2),
Костићи (7),
Лазаревићи (10),
Младеновићи (12),
Владуловићи (4),
Николићи (10),
Новаковићи (4),
Оприћи (4),
Павловићи (4),
Пауновићи (14),
Петковићи (3),
Попићи (8.),
Траиловићи (8.),
Чолаковићи (8.),
Штрбан (4),
Аврамовићи (3),
Бећерановићи (8.) итд. Затим славе највише св. Николу (око 80 п.):
Бајиновићи, Бркићи, Винуловићи, Грујићи, Димитријевићи, Живковићи, Николићи, Паковићи (ваљда
Пајкићи - прим. Љ. Р.) итд. Св. Алимпију слави око 75 кућа, као:
Благојевићи, Грујићи, Илићи, Јовановићи, Младеновићи, Пицуловићи, Петровићи, Првуловићи, Симеоновићи, Чопек итд. - Св. Мрату слави 5 к., св. Аранђела - 6 к., св. Јована 23 к., св. Димитрија - 7 к. и св. Василија 3 к.
Према попису од 1931. има 422 к. (Б)
Подаци: Никола П. Релић, упр. шк. у Лубници, бр. 77 од 27. III 1931. У омоту на коме пише
Лубница (В. допуну у Шљивару) налазимо и следећи материјал:
ЛУБНИЦА
Положај села. - Село је у долини истоимене реке, на обема странама. Куће су извесне припете
- 86 -
уз јако стрмените брегове, који су окомито спуштају у речну долину.
Становништво пије воде са два слаба извора, с бунара и из реке (ређе). Најхладнији је ветар
кошава, а и најјачи.
Земље и шуме. - Земља за обрађивање је око села и необично плодна. Нигде камена, све дебео слој плодне земље. Највише се сеје кукуруз, мање стрмнина.
Шуме има све то мање, јер се земљаник крчи за обраду. Има нешто шуме у
Вел. Браништу, Краку, Краљевици и
Бластењу. Тип. - Кроз село пролази пут Зајечар - Бољевац, те су углавном куће груписане око истог. Куће су збијене. - Постоје породична имена: Србин, Ганић, Гимиш, Карабаш, Бобан итд.
Постанак села и порекло становништва. - Становништво је дошло из Влашке, а не зна се које су породице најстарије.
Сима Јовановић
(руком Маринка Станојевића)
Ово је свакако сажети извод М. Станојевића из подробног описа Лубнице који му је послао Сима Јовановић, капелан. Тај опис гласи:
ЛУБНИЦА
село у округу тимочком, срезу зајечарском
I.
Село лежи поред Лубничке Реке, која врло ретко плави онај део села, који је одмах до ње. Куће не може да дохвати, јер су оне на странама брда.
- 87 -
У целој су Лубници само два слаба извора (,) због тога се сељани врло мало служе њиховом водом. Потребу у води подмирују бунари, а осим тога пије се и речна вода (.)
Снег почиње падати у новембру, а нестаје га у марту; дебљина му може изнети највише 50 см. Бетрови су горњак, кошава и југ; кошава је најхладнија, а југ доноси кишу.
Највише земље за обрађивање има село дуж саме реке за ½ часа хода. На њој се сеје поглавито кукуруз, а друга стрмина врло мало.
Шума је растова, употребљава се за гориво, а налази се на брдима: Великом Браништу, Краку, Бастењу и Краљевици. За грађу није, јер је ситна и млада.
Ораћа је земља врло плодовита. Једној породици за исхрану доста је 4 дана ораће земље. -
II
Село је збијеног типа, пошто је средње растојање између кућа 30-40 м. Улица је главна на друму Зајечар-Бољевац, на њему су куће збијене.
Има породица, које су се сасвим одселиле из села на своја имања, где сада стално живе, али их нема много. Становници сеоски имају више презимена као: Србин, Ганић, Гимиш, Карабаш, Бобан итд.
У целом селу има 285 кућа. -
III
Двор је обично ограђен плотом или тршем, а ређе неограђем. На њему је само једна кућа, већином на искрајку ближе улици.
Куће се праве од брвана или поплета, имају два дела: кујну и собу, осим тога имају и дивану. Кровори су већином покривени ћерамидом, а врло ретко тулузином
- 88 -
или сламом - висина им је средња. На кућама су једна врата, прозори су мали од хартије или стакла, а под је од земље.
У неким кућама станују и људи и стока под истим кровом зими и то: људи у соби, а стока у кујни.
Око куће је: кош, амбар, кошар, трло и дрвљеник. Кошар служи за држање говеда у зимско доба, а прави се од 4 крива дрвета. Она се укопају дупке, затим се споје с неколико дрвета, која стоје према њима водоравно и после се око њих наслаже редом друго дрвеће. Око зграде подигне се плот, а између плота и наслаганог дрвета набаца се слама и сено, док се све не покрије. - Трло је мeсто где бораве овце и козе, оно је ограђено плотом или трњем.
IV
Сељаци - али не сви - имају појате, које су удаљене од села од ½ - 1 часа хода и никада се не помештају. Има их свега 200, а у 10-15 људи стално живе, у осталима пак само лети по неки станује. На њима се обично баве чобани око стоке. Граде их од брвана или су плетаре, а земља на којој су већином је својина самих сопственика.
На појатама има кош, кошар, трло, кокошар и готово сав пољски алат.
Сељани немају тако великих пашњака, да би се могли више бавити стоком. Онај који има добре паше прима на испашу и туђу стоку под кирију. -
V
Прича се да је име дошло од речи луг и да је у почетку гласило Лугница, а одатле постала Лубница. -
VI
Прича се да је село насељено из Влашке, али се не зна кад нити ко га је основао. Први су становници мора-
- 89 -
ли крчити шуму, која је овде била густа. Најстарије су породице сеоске: Грујинска, Бећировска, Винуловска, Благојевићка, Јовановска, Србуљска и Станићка. Село је расло умножавањем (рађањем).
Становници имају различите славе, а цело село држи заветину на Спасов Дан, Тројицу, Русалски Петак и Петров Дан.
Становници су влашког елемента, а има и српског, отуда су разлике између њих и по језику и по ношњи.
VII
Становници се највише баве земљорадњом. Најпознатији је производ сеоског рада кукуруз.
Кириџија има; у печалбу иде до десетина сељака, некад у Влашку, а некад у варош на надницу. У печалби проводе 6-8 месеци, а у надници обично недељу дана.
У селу има 4 Циганина ковача.
Село има кафану и школу - обе су зграде од тврда материјала. -
Сима Јовановић,
капелан
- 90 -
