ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: КРИВЕЉ

[Volcae]

               ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
              приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 76-82.

КРИВЕЉ

              Положај села. - Село се налази на обалама Кривељске реке и на брду. Како су стране речне долине јако стрме, то се тамо село престало ширити, те му, услед наглих бујица што долазе с оголелих брда, прети опасност. Горњи део села је на кречној стени - бигру, средњи на пескуши, а доњи на црници. Река плави, ређе, средњи и доњи део села. Мештани нарочито памте поплаву од 1868. године, од које се трагови и данас виде у селу у виду доваљених огромних стена.
              Вода се пије са два јача и једног слабијег извора. Има и неколико бунара. Иначе, и речна вода, која никад не пресушује, употребљава се за пиће, особито зими.
              Шума око села нема. Све је голо стење. (Види ипак. на стр. 80).

              Тип села. - Село је збијеног типа. Има два засеока: Брезоник и Церова. Засеоци нису подељени на крајеве, као село реком на два: северни и јужни. У засеоку су куће збијене, особито у Брезонику. Брезоник је удаљен од села један сат а Церова ½ сата хода. Брезоник има око 80 кућа, Церова 100, а село 400.
              У самом селу куће су збијене, поређане углавном у улице, неправилно изукрштене.

              Имена. - Кривељ је добио име по једном високом брду - Кривељу. Заселак Брезоник добио је име по

- 76 -

истоименој речици, а тако и Церова по речици Церови која кроза њ протиче.

              Постанак села и порекло становништва. - Село је одувек овде било. Старије је од заселака, који су постали из села исељавањем, јер у селу нема простора за ширење села.
              Сељаци не знају о свом пореклу ништа, веле да су домороци.
              Најпознатије породице у селу су: Пауновићи, Фирановићи, Ђорђевићи и Петровићи.
              Задруга у засеоцима и сада има. Веће задруге су од 17 чланова.
              Куће су усред дворава, начињене од брвана или зидане од камена. Само по нека има доксат и висок кров. Око куће су обично: хлебна пећ, амбар, качара, кошара, кочина, трло и дрвљаник. Има и по која казаница. Уз сваку кућу је окућница од баште и воћњака.

              Скоро сви мештани имају у атару села по једну појату, ретко две. Појате су обично усред имања сопственика. Најближе су ½ часа а најдаље 4 часа. Саграђене су од камена и брвана. Око њих су трла са справама за бућкање. Код појата се од чланова породице бави најстарији члан са једним дететом или слугом, обично по недељу дана а највише месец дана, затим долазе кући ради преобуке, па онда опет одлази. Затим храни стоку код појате, а лети је чува. Има и појата у којима живи цела породица јер куће у селу нема или је дата под закуп.
              Пивница има 6 и оне су крај винограда.
              Мештани се баве подједнако земљорадњом и сточарством. У печалбу не иду. Најпознатији производи сеоског рада су: жито,¹) вуна и сир. Има сељака мајстора,
_______________
              ¹) ^{,,Добра пшеница из целог округа, а особито из Дубочана, Кривеља, Бора и Бучја." (,,Год.", IV, стр. 226)}

- 77 -

и то: дунђера, зидара, дрводеља, ковача, колара и столара. Исто тако има и дућанђија и трговаца који тргују стоком и житом.
              Славе се св. Ђорђе, Св. Петковица и друге славе. Преславе су Вазнесење и св. Тројица, њих славе сви.
              У селу има и неколико Цигана који се баве ковачким и коритарским занатом, а говоре влашки²).
              У атару Кривеља има рудних налазишта. О томе је још Милан Ђ. Милићевић записао следеће:
              ,,У Кривељу, селу, на северозапад од Зајечара, 5 сата далеко, има руде: оловне, бакарне, и кристалисаног гипса;
              У Црном Врху, руде бакарне; ..." (,,Кнежевина Србија", стр. 877).
              Близу Кривеља Хајдук Вељко је имао свој шанац. О томе такође имамо потврду код Милићевића:
              ,,Кијак, 2 сата на запад од села Кривеља, на путу који води преко планине у Хомоље. Ту је Вељко био начинио шанац, и у њему поставио Петра Џоду." (Ibidem, стр. 915).
              У грађи смо нашли и следећи целовит, доста подробан, опис Кривеља:
              Село се налази на тзв. Кривељској реци или како је мештани називају Ваља Маре. Она настаје од потока: Црвена, Сакаштица, Церова, Ујова, Бањица и Сарака. Лети понекад пресушује. Не наноси штете селу, тек нешто приобалном сеоском имању приликом провала облака и надолазака бујица кад заројава шљунком обради-
_______________
              ²) ^{Углавном према подацима описа села учитеља кривељског Илије Станковића (без датума) и према његовом извештају, скоро исте садржине бр. 49 од 30. марта 1897. год. који је урадио ,,по претпису Господ. министра просв. и цркв. послова од 7 т. м. Бр. 3531 и упутству г. управника тога Завода од 1896. год. за проучавање села" и послао Географском заводу Велике школе у Београду.}

- 78 -

ву земљу. На десној страни реке, идући до потока Црвена, има око 300, а на левој око 360 домова. Због недостатка простора село није цело поред реке. Куће су раштркане по удаљеним брдским странама, а има их и у планини. Атар села је велики, дуг преко 20 км.
              У селу дувају ветрови: кошава, север, горњак и југ или бели ветар.
              Пије се највише изворска вода. Кладенаца има веома много, преко 200. Бунара има 50. У селу постоји општински водовод са 2 чесме, а приватних чесама има 25.
              Село се дели на следеће махале или крајеве: Селиште (удаљено од општине око 4^1/5 км.), Луково (4 км.), Влачеже (4 км.), Брезоник - Бара (3½ км.), Кривељски камен (3 км.), Ујова (3½ км.), Шерет (4 км.), Церово (6 км.), Ваља Маре (8 км.), Сакаштица (10 км.), Црвена (12 км.), Глоб (13 км.), Пјатра Рошје (14 км.), Купиново (16 км.), Шанац (16 км.), Кракулат (16 км.), Дреново (10 км.), Бигар (10 км.), Крш (8 км.), Кургол Бањица (4 км.), и ,,Царве Село" (4 км.). Најгушће је насељен центар села - Кривељ, затим Брезоник-Бара, Шерет, Церово и Ваља Маре.
              Обрадиве земље има у потесима: Чока, Чулулуј, Тилва Маре, Поред реке, Ђалу маре, Ракита, Кулма кирђаска, Кургол, Велики Кривељ, Чока бара, Краку Калофир, Чучулејка, Глоб, Краку Матеј, Дреново, Нојила, Тилва Церова, Краку бугареск, К'нту сатулуј, Падина Динка, Тилва налта, Тилве меј, Купиново, Будока, Бањица, Боту крш, Краку Субовац, Краку латшанц, К'нту Бањица, Пјатра рошје, Бувница, Чока Чербан, Чока Шарбан, Стрњак, Тилва мијај, Кракулат, Збег, Црвена липа, Варош Кривељ, Клокочић, Кавасала, Корњет, Краку сарачи и Шанац.
              Пашњака има на местима: Испод Тилве, Чока Чулулуј, Краку Субовац, Тилва Маре, Ракита, Ђалу маре, Кулма кирђаска, Кургол, Купиново, Кракулат, Велики Кривељ, Тилва налта, Краку Матеј, Чока бара, Глоб, Чу-

- 79 -

чулејка, К'нту сатулуј, Краку Калофир, Дреново, Мојила, Тилва Церова, Боту крш, Бањица, Краку бугареск, Бубока, Краку сарачи, Бигар, Велики крш, Црвена липа, Кавасала, Пјатра ропје, Пјатра ђос и Збег.
              Шуме су на местима: Ракита, Чока Чулулуј, Краку Субовац, Тилва Маре, Велики Кривељ, Кулма кирђаска, Ђалу маре, Дубока, Кракулат, Кургол, Тилва налта, Чока бара, Краку Калофир, Глоб, Мојила, Чока Чербан, Боту крш, Бигар, Краку сарачи, Дреново, Кавасала, Тилва Церова, Стрњак и Тилва мијај.
              Село има салаша у планинским местима: Сакаштица, Тилве, Црвена, Глоб, Пјатра рошје, Купиново, Шанац, Кракулат, Дренова, Бигар, Крш и Кургол - свуда по 15 до 20 колиба. На салашима се преко лета чува стока, обрађује имање и прибира сточна и људска храна. Ту се и зими чува и храни стока. На означеним местима има и кућа у којима се стално живи.
              Број кућа по славама је следећи: Цвети славе 4 куће (Цокићи), Велику Госпојину 3, Малу Госпојину 24 (Јовићи), св. Параскеву 61 (Човикановићи, Фирановићи, Огашановићи, Владићи, Станковићи, Рагоријевићи и Лападатовићи), св Димитрија 69 (Богдановићи и Радивојевићи), св. Арханђела 116 (Пауновићи, Лућановићи, Николићи и Ступаревићи), св. Алимпија 128 (Јанкуцићи, Станимировићи и Фирановићи), св. Николу 108 (Шћопићи, Трујкићи, Сурдуловићи, Првуловићи и Германовићи), св. Јована 39 (Симоновићи и Бугариновићи), св. Мрату 8 (Рошкановићи) и св. Тому 4 (Србуловићи).
              Сеоска је слава Вазнесење Христово. Заветина нема. Троши се много на помане за подушје мртвих, које се дају до 7 година по смрти умрлог.
              Најстарије породице у селу су: Ћосићи, Радивојевићи, Бировеску (садашњи Пауновићи и Микуловићи), Барбуловићи, Предићи и Германовићи, а досељени су из места Алмеж у Ердељу пре 150 година. Остале породице доселиле су се за њима из разних прекодунавских кра-

- 80 -

јева. Атар села је, по причању старих људи, био тада дуго времена пустара, јер је живаљ тамошњи уништен од Турака или избегао на север. Веле да је неки турски паша из Видина довео потом ту и населио најпре: Ћосу, Радивоја, Бировескуа, Барбула, Преду и Германа, од којих су настале горе поменуте породице. Они су се заселили поред реке и до извора зв. Бањица, где је сада центар села. Испод Бањице подигао им је неки Турчин воденицу, а доцније су Радивоје и Ћоса код места Бумнице, ниже од оне прве, направили другу воденицу где су и живели.

              У атару села постоји место зв. Селиште, за које се прича да је ту било некада село, још пре доласка предака данашњег становништва Кривеља. На њему се запажају трагови старог гробља. У Селишту сада има око 10 домова.

              Има трагова и од старог гробља код Бањице, близу турске воденице, али се о њему ништа поуздано не зна. ту се по који пут нађе која сребрна парица, гривна и сличан накит.
              На Кривељском камену, које сада ломи и експлоатише француско Друштво Борских рудника за топљење бакарне руде, постојало је римско утврђење од којег је до данас мало шта сачувано. Ту се, поред цигала и земљаних судова, често налазе предмети од гвожђа, ситан бакарни новац а ређе и златан.
              Трагови старих путева постоје у местима: од Ђалу маре преко Огашу Бузеј за Кривељску реку, од места Бара преко Великог Кривеља и Шерета за Огашу Кириђеск и преко Краку Бугареск за планину и даље према Жагубици.
              У ратовима од 1912-1919. године погинуло је или умрло 222 ратника из Кривеља. Њима је у црквеној порти, поред самог пута у центру села, подигнута спомен-че-

- 81 -

сма од црног шведског гранита у облику пирамиде са белим орлом на врху¹).
_______________
              ¹) ^{Ово је извештај бр. 3821 од 27. децембра 1935. год. који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године послао начелнику среза зајечарског деловођа општине кривељске С. Радосављевић, а потписао га и председник општинске управе М. Јанкуцић. Извештај је претрпео само неке нужне језичке и стилстичке измене. У њега су, осим тога, унети и подаци о називима места на којима има зиратне земље, пашњака и шума. Ти су се подаци налазили на посебном списку.}

- 82 -