ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ГРАДСКОВО

[Volcae]

               ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
               приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 56-58.

ГРАДСКОВО

               Положај села. - Село Градсково налази се источно од Тимока, на брду Орловац. Тимок при надоласку наноси штету имању које лежи поред саме реке, према Трнавцу, а село је поштеђено бујица и поплава јер се налази на великој надморској висини.
               Ветрови дувају: горњак са запада, северац са севера и са истока кошава.
               Извора у селу има четири, али су слаби те народ већиноном пије бунарску воду. Бунари су увек дубоки, обично 15 до 20 метара, и има их 46, а вода садржи много кречњака.¹) Речна се вода не пије. Куће око извора нису груписане.
               Клима је оштрија но у околним селима, јер је Градсково издигнуто и на ветрометини.
               Село оскудева у обрадивој земљи, а њена родност је слаба. Зиратне земље има у потесима: Ђалу Маре, Велики Кључ, Мали Кључ, Цер, Облеџи, Селиште, Суваја, Клисура, Крлига, Ново Селиште, Теиш, Четате, Краку Чокоњар, Чер'ш, Старо Селиште, Вркан, Ковеј, Ограда, Поповац, Оровац, Челебија, Вркобила, Краку Паце и Село. Најбоља је она у Церу, Челебији и Теишу, који су удаљени 2-3 км. од села.
               Пашњака има на местима: Старо Селиште, Коста Маре, Краку Чокоњар, Оровац, Облеџи, Вркан, Четате, Ковеј и Пјатра Лунга. Утрине су близу села.
               Шуме су на местима: Чер'ш, Ђалу Маре, Старо Селиште, Челебија, Ново Селиште, Крлига, Вркан, Четате, Краку Чокоњар, Теиш, Поповац, Мали Кључ, Пржољ Кочина, Клисура, Вркобила и Цер.

               Тип села. - Село је збијеног типа. Нема махала и заселака. Куће су поређане дуж сокака које раз-
_______________
               ^{1) Према извештају бр. 184 од 11. маја 1931. год. који је управитељ школе у Градскову Љ. Пајкић начинио по наређењу начелника среза зајечарског бр. 11999 од 24. маја исте године.}

- 56 -

двајају једино четири потока који протичу кроз село. Године 1922. иселило се у Бугарску, на своја имања која су разграничењем између Југославије и Бугарске припала Бугарима, 80 кућа, образовавши тако сеоце које називају Градскови колибари. У селу је 1931. године било 272 куће, а већ 1935. године 261 кућа.1)
               Градсково има око 130 салаша, од којих је највећи број у јужном делу атара, а има их и поред Тимока. На појатама се живи преко лета, док се ради земља и чува стока. Ту су штале, кошаре, трљаци за ситну стоку и по неки кош за кукуруз.

               Име села. - Село је добило име, како се прича, по једном римљанском градишту чији остаци и сада постоје у близини села.
               Порекло становништва. - По причању мештана Пауна Русојевића и Алаксе Микајловића село Градсково се формирало око 1809. године. Прво се населила једна породица из Румуније, зв. Маринешћа. Она је, веле, дошла из Пољане, око Калафата. Од те су породице данашњи Гомиџеловићи и Диновићи. Затим је дошла једна породица из села Буковче, срез крајински, и звала се Чебукање. Од ње су Радуцовићи, Васиљевићи и Николићи. Једна се група доселила из села Тетева (Плевенско) и зову је Бугарање. Она води порекло од неког Николе Тетевца, довео ју је неки Јон Вакарон. Од те су групе данашњи Цуровићи, Калчовићи, Тошковићи, Јотовићи, Тодоровићи и Коловићи. Једна је породица пореклом из села Мале Јасикове, срез Крајински, и она се и данас зове Флокање.
               Село је раније било на месту зв. Селиште. Ту је било близу пута којим су се кретали Турци из Видина,
_______________
               ^{1) Према извештају бр. 2343 од 30. децембра 1935. год. који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године послао среском начелнику у Зајечару деловођа општине градсковске Р. Витановић, а који је потписао још и председник општинске управе П. Јотовић.}

- 57 -

тако да је стално трпело од пљачке. Из тих разлога село се пресели на садашње место, где је некада била шума погодна за скривање.
               У селу се славе ове славе: св. Параскева - 146 кућа, св. Арханђел - 70 (Бугарање), св. Никола - 30 кућа и св. Јован - 15. Сеоске славе нема. Заветине су о Св. Ђорђу (летњем) и о св. Јовану (Ивањдан), а одржавају се у дворишту цркве.
               Гробље је усред села.
               Поузданих података о броју погинулих и умрлих у ратовима од 1912-1919. год. у Градскову нема. Село је до 1920. год. припадало Бугарској, па изгинулим ратницима није ни подигнут споменик.
               Старине. - Стари предмети налазе се у северном делу атара градсковског, особито на месту зв. Четате (неки га зову и Чеспате), где је по свој прилици у римско доба био рудокоп. Ту су налажени предмети од гвожђа и угљенисано зрневље пшенице.
               Старо гробиште је на западном крају села, изнад Тимока, на месту зв. Лилијеч. Од њега се до данас мало шта сачувало.
               Такође су ишчезли трагови старог пута који је од Тимока преко Градскова водио за Видин.

- 58 -