ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 99-101.
ОШТРЕЉ
Положај села. - Село је на брду, неких 350 метара удесно од
Црне Реке, која протиче кроз Кривељ, па је зову и
Кривељска река. Она не плави село нити причињава какве друге штете.
У селу се пије изворска и чесмена вода, мање бунарска. Постоји један велики извор у засеоку
Бањици, а у селу је 1935. године било 20 бунара и 3 чесме.
У Оштрељу је хладније него у околини, јер је село на висини и ветрометини. Дувају ветрови:
кошава са истока,
север са севера,
горњак са запада и
југ са југа.
Село оскудева у обрадивој земљи. Њиве су у потесима који носе имена:
Коста Сатулуј, Ваља Маре, Селиште, Дос, Падина Сатулуј, Голаја, Ваља Мик, Село, К'нту изворулуј, Стари виногради, Ђалу Стутиње, Луково, Бањица, Огашу Балан, Огашу кућаску, Пенђал, Облеж, Стана бара, Огашу неђељи и
Ђалу маре. Земља је слабо родна.
Пашњаци су у местима с овим називима:
Селиште, Коста Сатулуј, Дос, Село, Ваља маре, Падина Сатулуј, Голаја, Облеж, К'нту изворулуј, Огашу неђељи, Тилва, Ђалу Стутиње, Луково, Бањица, Огашу Балан, Стари виногради, Стана бара, Огашу мик и
Падина Ракита.
Шума има у местима сваним:
Дос, Падина Ракита, Селиште, Ваља маре, Огашу Балан, Тилва, Ђала Стутиње, Огашу кућаску, Пенђал и
Огашу неђељи.
Село има појате у местима:
Голаја 15,
Бањица 10,
Ваља мик 1,
Ваља маре 12 итд., укупно око 113 (1935. године).
- 99 -
У атару Оштрља има налазишта племенитих метала. О томе говори и Милићевићев запис: „...у реци
оштрељској...има злата у
трахит туфу;...“ („Кнежевина Србија“, стр. 877)
Тип села. - Село је изразито збијеног типа и има 186 кућа (1931. године).
1 Причају да је раније, пре сто и више година, било уза саму реку, код
Бекеранове воденице, али да се одатле изместило због честих поплава. Заселак
Бањица је на 2 км. од села. Три породице из села отишле су на своја имања и живе на појатама.
Име села. - Нико од мештана не зна било шта поуздано да каже откуд селу ово име.
Постанак села и порекло становништва. - Сем нагађања, сигурних података о времену и начину постанка села нема. Један стари човек из Оштреља причао је 1931. године учитељици Милици Јовановић да становници села потичу од досељеника из места зв.
Арђач, близу Темишвара.
За најстарију породицу сматрају се
Јоновићи.
У селу се славе: Ђурђевдан, св, Алимпија, св. Јован, (2 куће), Мала Госпојина (4 к.), св. Петковица (69 к.), Митровдан (2 2к.), и св. Никола (74 к.) - 1935. године. Сеоске су славе Спасовдан и Петровдан.
Гробље је у месту зв.
Огашу Сатулуј. Изгеда да усред села постоји старо гробиште, јер се приликом копања бунара и темеља за куће ископавају давнашњи гробови, људске кости, остаци од крстова и надгробно камење, а римски новац се налази понекад и при орању.
_______________
1)
Према подацима из извештаја бр. 135 од 9. јуна 1931. год. који је по акту среског начелства бр. 11999 од 24. марта исте године сачинила и послала начелнику среза зајечарског учитељица основне школе у Оштрељу Милица Јовановић. (На полеђини овога извештаја стоји оловком написана бројка 22, - можда је то ознака Маринка Станојевића за редослед овога села у књизи).- 100 -
У ратовима од 1912-1919. године погина су или умрла 52 ратника из Оштреља. Њима је у селу подигнут скроман споменик.2)
_______________
2)
На основу извештаја бр. 1765 од 1. јануара 1936. год. који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра 1935. год. сатавио и послао начелнику среза зајечарског деловођа општине оштрељске Н. Вучић, а потписао га и председник општинске управе Мар. П. Јеремић.- 101 -
