С краја деветнаестога века почело се зидањем темеља од камена, са подрумом испод куће, а изнад подрума кућа од брвана, олепљена и изнутра и споља. У кући се већ виде две собе, пространа кујна мали трем и истакнут доксат или диван. Оџак је од опека озидан. Кров од тањих плоча камених или од ћерамиде.
На првобитним кућама није било прозора. Доцније је улазила светлост кроз пространи оџак, плетен од прућа, премазиван блатом. По том се почели градити прозори, малени отвори, залепљени хартијом пенџерлијом, па онда тек се дошло на стаклене прозоре.
Кућни под је увек од земље, врло ретко, код богатих, од опеке.
Око куће су ове зграде: вајат, који се овде зове магаза или пивница, кош, кошара и наслон за стоку, млекар., кокошињак и обор. Гдегде је у дворишту и баштица за цвеће. Око куће су редовно шљивици и воћњаци, који служе и као пасишта стоци.
Капија је на дворишту редовно с кровом.
Имућнији људи имају по две појате: једну у планини за лето, а другу у Тимоку за зиму. Врло је мало сељака без стоке и без појате. Већином је појата боље грађе него ли што су куће у селу, јер у њима радије подгорчани живе него у селу, које лети изгледа као пусто. Пајата им је старија од дома; ту им је сва имовина, па се око ње и сахрањују.
Оне исте зграде, које су поред куће у селу, постоје и поред сваке појате. Одељења у појати су као и у кући с том разликом, што прва нема подрума и што собе служе зими за затварање младих и слабих домаћих животиња. Подгорчани сву своју стоку, па чак и пернату, држе на појатама.
Сиромашнији људи праве место куће колибу, која је од брвана и даје се по потреби преместити из забрана у забран. Земља на којој сељаци подижу салаше, њихова је својина.
По пољу и шуми дижу сељаци још и ове зграде: пивнице, тобларе (торове), колибе, млекаре и кочине за свиње. Подруми или пивнице су на каменим темељима, од брвана, а покривени плочом. Тоблар је од брвана и има три преграде: велику за овце и козе, малу за волове и краве и земуницу за младу стоку. Колибе се граде од големих дрва и личе на кошнице. На њима су само врата а нема прозора; на средини је
- 59 -
огњиште. У колиби се станује само зими. Млекар се прави на четири сохе, оплетен је од прућа, а покривен шиндром. Кочине су укопане у земљу, од дрвених талпа, а покривен сламом, земљом или кровином.
Име села. - Село је добило своје име што се налази под планином, „под гором”.
Постанак села и порекло становништва. - Село по данашњем становништву, није старије од 130-140 година. Пређе је било у долини Тимока, на месту које се зове данас
Селиште. Тамо су онда становали чисти Срби. За време ратова између Срба и Турака становници тога села пребегну дубље у Србију. Досељенике из Подгорца забележио је Станоје Мијатовић у Ресави на више места : у
Исакову (Насеља и порекло становништва књ. 26) Цирићи (стр. 210.), у
Поповњаку - Ћосићи (стр. 222.), у
Ресавици - Перичићи и
Ангелиновићи (стр. 226.), у
Трпоњу - Рошјани и
Кокошилци (стр. 237.). Несумњиво да иселеника одавде има и у другим крајевима, особито у Браническом крају¹). Од старих досељеника села Подгорца остале су само две породице:
Арсенијевићи и
Ковачевићи, које су побегле под планину Малиник и засновале село Подгорац.
Почетком деветнаестога века дође више од 50 породица из Румуније, те они повлашише и онај заостатак српских породица.
Доцнијег досељавања није било, а било је отсељавања и то у поље, на салаше. Најчешће су славе: Петковица, св. Никола, Ђурђев дан, Митров дан и Врачеви.
Године 1865. јужни крај Подгорца са 52 породице сасвим се отселио из села и основао на левој обали Боговинске реке ново село
Боговину. Узрок је у овом исељавању био најпре немање воде, кад пресуши Велика река (а ново је село око лепог и јаког извора), и друго, удаљеност земаља за обрађивање и појата (јер удаљење је било 6-10 километара).
На атару су сеоском два селишта. Прво је у Тимоку, а друго око извора Сироте реке (Сарака). Становници су и једнога и другога селишта били чисти Срби, досељеници са Косова, као што су Сумраковчани и Звезданци. Са првога селишта становници су прешли у Подгорац, с другога у Сумпраковац.
_______________
¹) Види
Зборник прилога за познавање Тимочке Крајине, књ. I. с. 117-18.
- 60 -
Заснивање села Подгорца је много ранијег датума, него што је досељавање данашњег становништва. Ако су ранији становници били досељеници са Косова, онда је Подгорац заснован крајем седамнаестога века, јер је познато да су се Косовљани доселили у Црну Реку за време велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690.). На једној карти из 1718 године обележено је место
Botgurže¹), где су биле воденице. Несумњиво је да је овде онда већ било насеља, можда раштркано и у малом броју, те га зато картограф није ни забележио као насељено место.
Старине. - Више села на западу, на брду Корњету, виде се остаци старога града. Исто се види и на десној обали Велике реке. Из таквих градишта ваде се римске опеке, а налазе се туда златни и сребрни римски новци.
Остатака старих рудишта налази се под Малиником и на ушћу Сироте реке (Сараке). Више села источно, на Краљевом брегу, налазе се остаци згуре. На левој обали Тимока познају се стародревна пралишта злата.
У сред села налази се големо „
Турско гробље” не далеко од Тимока - „
Српско гробље”, у планини пак, код Кленцуша - „
Џиновско гробље”.
У атару се познају и три стара пута. Први је ишао левом обалом Тимока, још и сад се види стара калдрма. Други је ишао уз Петровачку реку, поред Малиника водио је у Поење; он је просечен кроз горостасно стење. Трећи пут иде низ Велику реку, па скреће на запад, уз Корњет, и преко Брезовице силази у Ресаву, код Бигренице. Народ све ове путове приписује као да су их радили „Римљани”.
Занимање. Сељани се баве поглавито сточарством. Тек кад изгубе стоку, баве се земљорадњом. Радо се баве подизањем воћарства. Поред тога сељаци радо иду у руднике околине, где раде као рударски радници. Иду у околне руднике, па и у даље, на пр. у Сењски рудник.
У селу има дрводеља, качара и кројача, за тим неколико дућана и механа.
_____
_______________
¹) Дело:
Mittheilungen des K. K. Kriegs-Archivs. Neue Folge. III. Band, 155-247.
- 61 -
