Љубомир Јовановић
МЛАВА "СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК", V, Београд, 1903, стр. 426-427.
Старчево¹).
Положај села. - Старчево је у једној дољи, оивичено је са три стране брдима и то: Дубочким Брдом, Бубњем и њиховим огранцима; само је према југу отворено.
____________________
¹) По извештају г. Драг. Ф. Глишића, учитеља.
- 426 -
Кроза село протиче поток Бољетин, у који утиче изнад села Турски Поток, а код школе у селу Болињак. Поток не плави куће сеоске, јер су ове на старнама његовим, а он и нема много воде; с тога се куће зидају све ближе потоку. Они су, по свој прилици, и узрок постанку овога села.
У селу има једна чесма зидана и 20 извора, а толико и бунара.
Земља и шуме. - Земља је за рад око села. Шума нема, без неколико браника, јер је сва посечена и земља претворена у орницу.
Тип села. - Старчево је збијено село. Куће су разбацане без реда око потока Бољетина који пролази готово кроз средину села. Поток Болињак, што у овај утиче дели десну старну села на два дела, те тако је цело село подељено на три дела. Ту, где се ови потоци састају, налази школа и кафана. Овде су и куће једна другој најближе - до 50 м., а даље од средине има их и до 400м далеко једна од друге.
Салаши. - Салаша има 100.
Приче о имену села. - О имену села нема никаквих прича. Више села налази се селиште, које се такође звало Старчево. С овога места због силе спахијине побегли на данашње место, а име су задржали исто.
О постанку села. - Прича се да су се становници старчевачки због зулума турских доселили из црноречког и крајинског округа и то из: Кривеља, Грљана, Слатине и Шарбановца, где и сада имају својте. Доселиле су се више породица на један пут и основале на данашњем месту село. К њима дођу и породице из старог Старчева, садашњег селишта, и тако постане садање село.
Међу досељеницима било је и Срба и Влаха, Па женидбом Срба са Влахињама, које нису хтеле никако учити српски, повлаше се и Срби.
Сеоска је заветина Св. Тројице, коју су имали и у селишту.
Селишта и трагови. - На селишту старог Старчева налазе се: тучкови, новци, обоци, разне земљане ствари, а налази се и једно старо гробље.
Занимање становништва. - Занимање сељака је земљорадња, а негују по мало и стоку, највише овце, па говеда и коње са којима раде земљу. Доста гаје и воће, а нарочито шљиве. Има сељака и дунђера, а само је један ковач.
- 427 -
Обрадио у ПиСАР-у:
П. Дурлић
