ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: СТАРЧЕВО

[Volcae]

         Љубомир Јовановић                
        МЛАВА                                                                                                                  
        "СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК", V, Београд, 1903, стр. 426-427.

Старчево¹).

        Положај села. - Старчево је у једној дољи, оивичено је са три стране брдима и то: Дубочким Брдом, Бубњем и њиховим огранцима; само је према југу отворено.
____________________
        ¹) По извештају г. Драг. Ф. Глишића, учитеља.

- 426 -

        Кроза село протиче поток Бољетин, у који утиче изнад села Турски Поток, а код школе у селу Болињак. Поток не плави куће сеоске, јер су ове на старнама његовим, а он и нема много воде; с тога се куће зидају све ближе потоку. Они су, по свој прилици, и узрок постанку овога села.
        У селу има једна чесма зидана и 20 извора, а толико и бунара.
        Земља и шуме. - Земља је за рад око села. Шума нема, без неколико браника, јер је сва посечена и земља претворена у орницу.
        Тип села. - Старчево је збијено село. Куће су разбацане без реда око потока Бољетина који пролази готово кроз средину села. Поток Болињак, што у овај утиче дели десну старну села на два дела, те тако је цело село подељено на три дела. Ту, где се ови потоци састају, налази школа и кафана. Овде су и куће једна другој најближе - до 50 м., а даље од средине има их и до 400м далеко једна од друге.
        Салаши. - Салаша има 100.
        Приче о имену села. - О имену села нема никаквих прича. Више села налази се селиште, које се такође звало Старчево. С овога места због силе спахијине побегли на данашње место, а име су задржали исто.
        О постанку села. - Прича се да су се становници старчевачки због зулума турских доселили из црноречког и крајинског округа и то из: Кривеља, Грљана, Слатине и Шарбановца, где и сада имају својте. Доселиле су се више породица на један пут и основале на данашњем месту село. К њима дођу и породице из старог Старчева, садашњег селишта, и тако постане садање село.
        Међу досељеницима било је и Срба и Влаха, Па женидбом Срба са Влахињама, које нису хтеле никако учити српски, повлаше се и Срби.
        Сеоска је заветина Св. Тројице, коју су имали и у селишту.

        Селишта и трагови. - На селишту старог Старчева налазе се: тучкови, новци, обоци, разне земљане ствари, а налази се и једно старо гробље.
        Занимање становништва. - Занимање сељака је земљорадња, а негују по мало и стоку, највише овце, па говеда и коње са којима раде земљу. Доста гаје и воће, а нарочито шљиве. Има сељака и дунђера, а само је један ковач.

- 427 -

Обрадио у ПиСАР-у: П. Дурлић

[Vlad]

1. Џинџа Страин
2. Здравко Паприка
3. Петар Белан
4. Иван Станоје
5. Анта Симин
6. Илија Дороп
7. Груја Курта
8. Траило Голуб
9. Јанко Труја
10. Јован Василија
11. Недељко Илија
12. Јанко Мојсу
13. Јанко Грјин
14. Здравко Зарија
15. Јанош Марћин
16. Мартин Бећару
17. Јеремија Цира
18. Пера Будимир
19. Сима Муцул
20. Јован Рајков
21. Груја Стригачило
22. Траило Стефан
23. Станоје Забеља
24. Пава Костадин
25. Јова Станкин
26. Паун Балан
27. Димитрашко Кошија
28. Трајило Станоје
29. Илија Рајков
30. Јону Грујин
31. Ђорђе Балан
32. Лазар Голуб
33. Петар Серачу
34. Илија Чорчок
35. Стан Бежунару
36. Паун Голуб
37. Раду Лупша

Објављено у:
Antonijević, Milić-Mića. Dolina reke Vitovnice, Požarevac: Narodni muzej Požarevac, 2004, str. 165.