ДруштвоШта СПЦ замера румунским свештеницимаКомпликовани односи Српске и Румунске православне цркве могу да
ескалирају прекидом сваког односа, због неканонског деловања
румунских свештеника на истоку Србије
Румунска православна црква у Малајници Фото З. АнастасијевићЧетири свештеника и један ђакон Румунске православне цркве, који се тренутно налазе на територији источне Србије и служе у две цркве и неколико параклиса, у селима махом настањеним Власима, за Српску православну цркву су незвани гости, својеврсни илегалци који прете да прекину односе две цркве.
Сабор СПЦ је зато, по ко зна који пут, упутио протест патријарху румунском Данилу и његовом Синоду, због неканонског упада у области под јурисдикцијом СПЦ, не пропустивши да истакне две ствари: светињу јединства међу православним црквама и братске вековне односе Срба и Румуна. Изузетно осетљиви односи две патријаршије додатно су закомпликовани чињеницом да РПЦ и њени свештеници, као и наша црква и њени духовници, слободно служе у румунском и српском делу Баната, како би се рекло, у братству и слози. Шта онда изазива проблем у Тимочкој Крајини са „незваним гостима” у зони духовне одговорности епископа тимочког Јустина и браничевског Игњатија?
У раштрканом и готово напуштеном влашком селу Малајница, недалеко од Неготина, „столује” млади свештеник Бојан Александровић, служећи на румунском језику у жутој цркви, поред које се налазе грађевински обриси будућег парохијског дома. Са титулом протојереја приобалне Дакије Румунске православне цркве, овај млади свештеник је за патријаршију у Београду започео раздор који траје безмало једну деценију.
Милан Радуловић, бивши министар вера (од 2004 до 2007. године), сећа се да је 2005. године, Бојан Александровић, тада клирик Тимочке епархије, напустио школовање у Богословији СПЦ и почео да се бави неком врстом лаичке црквене делатности, представљајући се као румунски свештеник.
Александар Апостоловскиобјављено: 30.05.2012
извор:http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sta-SPC-zamera-rumunskim-svestenicima.sr.html
