Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 236-237.
56. Тропоње (Тропоље). - Кроз село протиче поток истог имена, који има два крака: Другаринов и Падински Поток.
Пије се више бунарска мање изворска вода. У селу има два извора: Селски и Влашки Кладенац. - Има око 4 ha заједничке зиратне утрине која се даје под закуп. Делови cу хатара: Велико Поље, Клокочар, Висина, Таванче, Велика Пољана, Падина, Тривуново Брдо, Грнчарица, Шушов Поток, Криве Њиве, Стрмоглавица, Линцин Поток, Дрењар, Ограде, Гај, Његриново Брдо, Бук, Новине, Липар, Обљеж, Кључ, Черкеново Поље, Стубље, Појила, Мали Бук, Монов Поток, Мале Ћелије, Велике Ћелије, Рошанова Страна и Његоњин.
Две трећине села чине српске куће, а једну трећину влашке и село се дели на Српску и Влашку Малу.
Не зна се ништа поуздано о имену села. Зове се Тропоње и Тропоље. По једном казивању Тропоље је прозвано по томе што је село састављено из три поља. По другом Тропоње је прозвано по неком тропу или трулом лишћу, којим је у своје време изобиловао истоимени поток. По трећем предању село се некада звало Трапиште по траповима цара Лазара. Још предање казује, да је старо село некада било у Његоњину, па се отуда овамо преселило због ветра и због турске најезде.
Село има око 268 кућа а 17 родова.
У Српској су Мали: Ћорчићанци-Ћормарковци (30 к., Св. Александар Невски), досељени са Косова; Трњарци (30 к., Св. Стеван), досељени из тимочког краја (из села Трњана);2) Повићани (30 к., Митровдан), досељени са Косова; Маринковчићи (20 к., Св Никола), досељени из књажевачке Вратарнице; Влајковчићи (30 к., Св. Никола), досељени пре 150 година из Великог Извора (у близини Зајечара); Качаревићи-Машовићи (15 к., Св. Арханђел), досељени са Косова; Шујкићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), досељени из Крупаје (пожаревачке); Благојевићи (15 к., Св. Јован), досељени са [стр. 236] Косова. У Влашкој су Мали: Златићи-Прилепчани (5 к., Св. Никола), досељени из околине Прилепа као овчари; Видуловци (40 к., Мала Госпођа), досељени из Ердеља па се населили ту код Влашког Кладенца; Poшјани (5 к., Св. Арханђел), досељени из црноречког Подгорца, а тамо из Ердеља; Мегићи (10 к., Св. Никола), досељени из црноречког Подгорца као и Рошјани; Ђуранци (10 к., Св. Стеван), досељени из Тимочке Крајине; Бресјани (5 к., Св. Петковица), досељени из зајечарског Брестовца; Кокош'лци (5 к., Св. Петковица), досељени из села Подгорца у Црној Реци; Мартинци (5 к., Св. Јован), досељени из Тимока (не зна се из кога села); Кокоранци (2 к., Св. Никола), непознатог порекла.
Према овоме је село свакако новијег постања. Од Срба су овде прво пали Трњарци или Трњанци, а од Влаха - Видуловци. После њих Срби су долазили и насељавали се даље уз поток, а Власи низ поток. Срби су се хотимично повлачили даље од друма, да не би били на ударцу Турцима, али су зато опет Власи заузели бољу и роднију земљу у ресавском кључу.1)
У месту „Велике Ћелије" нађен је бронзани раоник. У Његоњину има остатака старе развалине, за коју народ мисли, да је од неке старе цркве, коју је подигла царица Милица и у којој се венчао Високи Стеван. На овоме се се месту налазе старе тучане и земљане ствари и стари новац. Изгледа, да је овде некада била и нека рударска насеобина.
Сеоска слава је Бели Четвртак (по Тројици), а заветина Благовести (за стоку). И сеоска слава и заветина су заједничке и код Срба и код Румуна. [Стр. 237]
_______________
2) Од њих је био Петар Трњар, бимбаша Синђелићев. који је свуда ратовао са Синђелићем, и кога је Синђелић због неустрашимог јунаштва јако ценио и волео. Он се неким случајем жив вратио са Каменице. После је још дуго живео, добро се обогатио и трипута му се овце хиљадиле. [стр. 236]
1) Dr. Тих. Р. Ђорђевић у својој књизи „Кроз наше Румуне" сигурно из недовољне обавештености убројао је и ово село у чисто румунско.[стр. 237]
