ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ПРОШТИНАЦ (РЕСАВА)

[Paun]

          Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 223.


          44. Проштинац. - Село је с обе стране потока Проштинца. Више кућа има на левој а мање на десној страни Проштинца; највише је кућа на надморској висини од 220 метара. Пије се само изворска вода. Извори су: Милановски, Селски и Павловски.
          Североисточни део хатара је под крупном и ситном горо.м. Делови су хатара: Врбица, Врело, Селиште, Селиштина, Оскоруша, На Брду, Јањин Поток, Велика Заграђа, Старе Њиве, У Коси, Никодијезо Трло, Попоза Бучина, Голо Брдо, Петлово Брдо, Код Стублине.
          Село се дели ка Горњу, Средњу, Бунуиловску и Дамњановицку Малу, које нису подзојене. Има око 80 кућа а 9 родова.
          По предању село је добило име по ,,прошју", од кога су биле првобитне куће. У говору се често чује и Прошинац, а тако га неки и бележе.¹         
          Некада је село било у Селишту, испод данашњега села, на истом потоку, па се отуда овамо поместило за време турске најезде. Тада је по предању имало 7 кућа.
          Родови су: Ђорђевићи (10 к., Св. ,,Никола), досељени из Лубнице (зајечарске); Јоковаћи (5 к., Св. Јован), доселили се из Шарбановца (зајечарског); Радуловићи (5 к., Св. Никола), дошли из Хомоља; Никодијевићи - Срби (10 к., Св. Никола), досељени из Ракинца (смедеревског); Бранковићи (10 к., Св. Арханђел), досељени из Брезнице (Хомоље); Гарашевића (10 к., Св. Никола), дошли из Дилбочана у Хомољу; Стојановићи (10 к., Св. Никола), доселили се из Подгорца (зајечарског) пре 150 година; Бунџуловии (10 к., Сз. Никола), дошли из Шарбановца (зајечарског); Дамњановићи (10 к., Св. Никола), досељени из Дилбочана у Хомољу. Са Гарашевићима сг сматрају као један род. У селу има 70 кућа влашких, а 10 српских.
          На месту Стублини је неко старо гробље, где се налазе цигле и комађе од земљаног посуђа. Мисли се, да је некада ту било старо насеље.
          Сеоска слава је Ђурђевдан, а заветине Св. Трифун (за винограде) и Марковдан (за стоку). [стр. 223]
_______________
           ¹ На старој Дероковој карти "Кнежевине Србије" записан је као Протинац.