Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 217.
37. Мачевац. - Село је на Мачевачкој Речици која се спаја са Трстеном. У њу се уливају Церовак, затим Мачков Поток, Трујин Поток, Беланов Поток, Арнауцки Поток, Бучински Поток, Капетански Поток и Локваш. - Делови су хатара: Тривуново Брдо, Испод Тривуновог Брда, Дрењар, Рибник, Стари Мачевац, Ђуриначки Поток, Мачков Поток, Више Села, Код Гробаља, Велика Пољана, Стари Виногради, Церовак, Локваш, Капетански Поток, Рајкиначко Брдо, Арнауцки Гроб, Арнауцки Поток, Беланово Брдо, Корија, Бучина, Ограђе и Дренова Коса.
У селу има 65 кућа а 5 родова.
По једном предању село је добило име по многим мачевима, који су ту некада поломљени приликом неког сукоба с непријатељем (кад је војска боравила у селу Војсци), а по другом предању село се некада звало Мачковац због многих мачака које је имало, па се тек доцније прозвало Мачевац. У околини га и данас зову Мачковац, а у његову је хатару и Мачков Поток. Tpeћe предање каже, да је ту некада била ковница мачева и да се од тада место прозвало Мачевац, а да се пре тога звало Мачковац.
У Старом је Мачевцу старо гробље, где се копа стари новац, цигле, комади од старог посуђа, оружја и друге старинске ствари.
По предању Мачевац је први пут био у Старом Мачевцу, одакле се померио на данашње место по једнима због јаких ветрова, по другима због турске најезде, а по трећима због куге.
У селу је мало старинаца. Не зна се када је засновано.
У селу су родови: Трајиловићи-Тривуновићи (10 к., Св. Никола), дошли из Тетова, били су Срби па се порумунили; Анђелковићи-Чучуковићи (20 к„ Св. Арханђел), дошли из Јасенова, а тамо од Тимока; Павловићи (13 к., Петковица), дошли из тимочког краја (из села Дубоке); Казаковићи (12 к., Петковица), дошли из Ердеља; Адамовићи (10 к., Мала Госпођа), мисли се да су се овамо први доселили.
Сеоска је слава Бели Четвртак а заветина Младенци (за поље и берићет).1)
_______________
1) На дан заједничке славе рано ујутру жене ложе ватру од саме лесковине у дворишту и на гробовима умрлих. То раде и по другим селима у којима је румунски живаљ. То чине ради спокојства душама умрлих. [Стр. 217]
