Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 209-210.
27. Исаково. - Село је на обема странама Исаковачког Потока, који се ниже села стиче у Вирински Поток.
Село има само један извор, Одоногићски Кладенац. - Делови су хатара: Софијана, Чумаљ, Ракибара, Шуваница, Бабина Глава, Забрдица, Буковик, Стари Брест, Старо Исаково, Нови Брест, Збег, Капетанове Њиве, Утрине, Моштаничко Брдо, Грљај, Станојева Главица, Вирински Поток и Вирински Кључ.
Село се дели на: Циганску, Корланску, Моштаничку, Керицку и Гробљанску Малу. Има око 200 кућа а 13 родова.
У месту званом Селиште или Старо Исаково налазе се људске кости и комади од земљаног посуђа. Причали су ми, да су у близини приликом орања и риљања ископавали урне са пепелом, те изгледа да су и ту биле гомиле.
Старо је село било на јужној страни од данашњега, у Старом Исакову. На данашње место је пресељено за време Турака, јер је било на ударцу. У Старом Исакову има и данас много извора са лепом и јаком водом.
У Циганској Мали има 18 кућа Цигана, који не знају одакле су досељени. То су: Бећаревићи (6 к., Петковица), Миловановићи (6 к., Св. Никола), Бобоковићи (3 к., Св. Ђорђе [стр. 209] и Ђурђевдан) и Монићи (3 к., Св. Арханђел). У Короланској су Мали: Короланци (50 к., Петковица), старинци, мисли се да су дошли из Старог Исакова; Предићи (20 к., Митровдан;, старинци; Главаши (3 к., Св. Никола), непознатог порекла; Ћујићи (10 к., Св. Никола), дошли из Маџарске пре 150 година. У Моштаничкој су Мали: Одоногићи (10 к., Св. Арханђел), доселили се из црноречког краја. У Керицкој су Мали: Керићи (60 к., Сз. Никола), сматрају их за староседеоце, овамо се доселили из Старог Исакова; Цирићи (4 к., Св. Никола), дошли из Подгорца (црноречког); Првуловићи (5 к., Петковица), доселили се из Маџарске (или Ердеља), зову их „Маџари" У Гробљанској cу Мали: Ступарани (20 к., Петковица), доселили се из Подгорца пре 150 година.
Године 1819. село је имало 50 кућа а 55 пореских глава; 1870. год. имало је 199 пореских глава.
Сеоска слава је Бели Четвртак, а заветине су Петровдан и Младенци. [стр. 210]
