Браничевско-хомољски дијалект

[Vlad]

Браничевско-хомољски дијалект

Из Википедије, слободне енциклопедије

Браничевско-хомољски дијалект је један од два дијалекта влашког језика, матерњег језика Влаха Србије. Њиме говоре Власи који живе на подручјима Хомоља, Звижда, Стига, Браничева, Млаве, Ресаве и Мораве.^[1]

Како влашки језик још увек није кодификован, ова номенклатура је условна, али постоји као предлог, јер процес кодификације влашког писма и језика је започет.

Браничевско-хомољски дијалект влашког језика се разликује од крајинско-тимочког дијалекта у неким гласовима. Говорници овог дијалекта немају ч и џ, али имају ћ, ђ, умекшане гласове ш' и ж' и фрикатив дз.^[2]

Извори

 1.  ^ дПасујони, "Говорим влашки/Ворбӑск румйњеашће", Београд-Неготин, 2011.
 2.  ^ Паун Ес Дурлић, "Дуој фрац" - влашка верзија митолошке приче о Усуду, Развитак бр. 194-195, Зајечар 1995, 113-119

Спољашње везе

Национални савет влашке националне мањине - званичан сајт

Извор:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82

[Paun]

 2.  ^ Паун Ес Дурлић, "Дуој фрац" - влашка верзија митолошке приче о Усуду, Развитак бр. 194-195, Зајечар 1995, 113-119

Које су ово неопеване БАРАБЕ?!?!?!
Испашће још и да сам ја творац овога термина, који МОЈЕ НАРЕЧЈЕ НЕ ОБУХВАТА!?

Да ли се може ући у траг барабама које пишу ове будалаштине?

ПС. Обрисао сам са Википедије референцу на мој рад "Дуој фрац", уз напомену да је фалсификат, јер се у том мом раду не помиње ништа од тога што ми се приписује!

[Volcae]

Које су ово неопеване БАРАБЕ?!?!?!
Испашће још и да сам ја творац овога термина, који МОЈЕ НАРЕЧЈЕ НЕ ОБУХВАТА!?

Да ли се може ући у траг барабама које пишу ове будалаштине?

ПС. Обрисао сам са Википедије референцу на мој рад "Дуој фрац", уз напомену да је фалсификат, јер се у том мом раду не помиње ништа од тога што ми се приписује!

Разговор са корисником:Ljuboni

Из Википедије, слободне енциклопедије

[...]

Braničevsko-homoljski dijalekt

Pošto si ti pisao ovaj članak, da te pitam: šta imaš da kažeš na ovu izmenu? Izgleda da te autor knjige optužuje za lažno referenciranje. --Јагода испеци па реци 22:48, 27. фебруар 2012. (CET)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Ljuboni



Може, аутор је неки извесни корисник Википедије Ljuboni

П.С. Такође треба видети и Крајинско-тимочки дијалект

[Paun]

Које су ово неопеване БАРАБЕ?!?!?!

Може, аутор је неки извесни корисник Википедије Ljuboni

Хм?
Aśiĭa śuaua puće pănă-n śĭerĭ!
Kînd luvarăm đin skurt pi buboni ku skrisu pi rumîńaşće, ĭel s-astupă, şî s-a pĭerdu?
Parke a-nvaţat şkuala la Caslauonović, kî şî ĭel s-a pĭerdu ka mîţa udă!
:-\

[Volcae]

Такође су пустили на Википедији и чланак Крајинско-тимочки дијалект

Крајинско-тимочки дијалект

Из Википедије, слободне енциклопедије

Крајинско-тимочки дијалект је један од два дијалекта влашког језика, матерњег језика Влаха Србије. Њиме говоре Власи који живе у
низијама око Зајечара, Неготина и Кладова, дакле на подручјима Неготинске и Тимочке Крајине.^[1]

Како влашки језик још увек није кодификован, ова номенклатура је условна, али постоји као предлог, јер процес кодификације влашког писма
и језика је започет.

Крајинско-тимочки дијалект влашког језика се разликује од браничевско-хомољског дијалекта у неким гласовима. Говорници овог дијалекта
имају ч/ћ и џ/ђ, а немају фрикатив дз, већ з, као ни умекшане гласове ш́ и ж́ .^[2]

Извори

1.^ дПасујони, "Говорим влашки/Ворбӑск румйњеашће", Београд-Неготин, 2011.
2.^ Паун Ес Дурлић, "Дуој фрац" - влашка верзија митолошке приче о Усуду, Развитак бр. 194-195, Зајечар 1995, 113-119

Спољашње везе

Национални савет влашке националне мањине - званичан сајт

[Vlad]

Може, аутор је неки извесни корисник Википедије Ljuboni

Врло, врло интересантно  ;)