Kratak izveštaj za one koje žele da znajuTimoc Press 24.2.2012.
Negotin, Srbija/TimocPress/petak 24.februar 2012./ - U Srbiji živi tridesetak naroda sa sve većinskim srpskim i to najviše u Autonomnoj pokrajini Vojvodina i manji broj u ostatku Srbije. Misli se naravno na broj naroda a ne stanovnika. Na prvi pogled je sve idealno, Srbija a pogotovo pokrajina Vojvodina su višenacionalne sredine gde se poštuju vrlo dobri zakoni i sve funkcioniše kako treba. Srbija je u tranziciji, muči je problem Kosova, svetska eknomska kriza se oseća i u Srbiji a kao najveći cilj je kandidatura za članstvo u Evropsku uniju. Pošto su na pragu parlamentarni i lokalni izbori, a ubrzo bi trebali da budu i predsednički izbori oseća se velika nervoza kod političkih partija kako u koaliciji na vlasti tako i u onima u opoziciji koje ništa ne povezuje čak ni politička borba protiv vlasti. Slična je situacija i u srpskim medijima, gde definitivno nema više takozvanih nezavisnih medija, već su uz vlast ili su produžena ruka političkih partija, kako jedni kod vladajućih tako drugi kod opozicionih.
Ovaj sumoran uvod oko podeljenosti u Srbiji, prvo broj naroda, pa vlast i opozicija, pa mediji tu bi neko pomislio da srpsko mnjenje ne može ništa da ujedini.
Naime dosadašnja praksa je pokazala da se oko nečega u Srbiji svi mogu ujediniti, nisu u pitanju ni Albanci (ili kako ih srpske Patriote nazivaju šiptari), ni Hrvati koji su često dežurni krivci već su to Vlasi.
O njima se u Srbiji ne zna ništa. Prvo što prosečan stanovnik Srbije pomsli je nekakav folklor, neki koji igraju i pevaju sa vunenim kapama, kostimima i opankama, na nekom čudnom jeziku, pa nezaobilazna vlaška magija i paganstvo, negde u Timočkoj krajini i Homolju odnosno na severoistoku Srbije.
Kada se u Srbiji pojavilo višestanačje, pa udruženja građana poznatija kao nevladine organizacije počelo je i organizovanje Vlaha. Počeli su kao i svaki drugi narodi u tadašnjoj Jugoslaviji da obeleže svoje postojanje onim što imaju kao različitost od drugih, a to je jezik, običaji, kultura i tradicija. To kod Vlaha nije nikad manjkalo, možda to ne bi toliko skrenulo pažnju najgorijoj “srpskoj bolesti”, takozvanoj tajnoj službi, mada ona uopšte nije tajna služba.
Ima je svuda u političkim i nevladinim organizacijama, na poslu, sportskim i kulturnim uruženjima pa i u porodicama. Kada su Vlasi izašli sa objašnjenjem da je termin Vlah zapravo sinonim za Rumun, da oni zapravo na svom maternjem jeziku kažu da su Rumuni i da govore rumunskim jezikom, koji zbog nemogučnosti da ga uče u školama, čuju u medijima nisu savladali u tom stepenu da ga pišu i čitaju. Tada su počele i represije od strane pomenute tajne službe… informativni razgovori pred državnim organima, hapšenja, montiranje sudskih procesa, razne pretnje itd.
Aktivnosti pomenutih organizacija na terenu i konferenijama za novinare nisu mogle da budu skoro nigde objavljene, svi mediji i oni “dobri” i oni “loši” su to prećutali ako su uopšte pratili ili su pak puštali kratku vest u ćošku zadnje stranice ili su dovodili u “žive” emisije političke komentatore koji su govorili o cepanju Srbije.
Kada je 2006. godine formiran Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, tadašnja vlada Vojislava Koštunice nije ga do kraja svog mandata registrovala, navodno zbog toga što je u Statutu Saveta pisalo da je maternji jezik Vlaha rumunski jezik. Protiv tadašnjeg Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine bili su tada Vlada Republike Srbije (navodno zbog jezika), Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine (navodno stvara se nova nacionalna manjina), zvanični Bukurešt indirekno preko tadašnjeg otpravnika poslova u rumunskoj ambasadi u Beogradu ali i direkno, državne institucije u Bukureštu su odbijale da kontaktiraju predstavnike oba Nacionalna saveta, Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine zbog potenciranja vlaške manjine (mada je zadnji popis iz 2002. godine pokazao da se u Srbiji izjasnilo 40 054 Vlaha) a Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine nikada nije do kraja uvažavan kod rumunske države (navodno isti ne predstavlja volju rumunskog naroda u Srbiji već isti vode predstavnici režimskih partija i državni funkioneri), ne treba zaboraviti ni stalne protivnike tadašnjeg Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine od strane političkih i nevladinih organizacija Rumuna iz Vojvodine i severoistočne Srbije i na kraju sam Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine koji je u svojim redovima imao oko 20 % članova sa takozvane druge liste koja je na izboima za Nacionalni savet izgubila i bili su opozicija (mada su od strane države mnogo više uvažavani nego rukovodstvo Saveta i od strane nove Vlade Srbije koja je isti registrovala). Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine je tada imao podršku u političkim i nevladinim organizacijama iz severoistočne Srbije i pojedinaca koji su se godinama bavili problematikom ove nacionalne zajednice ne samo na prostoru tadašnje Jugoslavije već i na Balkanu. Treba tu pomenuti srpske nevladine organizacije koje su povremeno i selektivno ipak davale podršku, ali i Mrežu Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS koja je pomagala svim vlaškim organizacijama i pojedincima a najviše pružanjem besplatne pravne pomoći.
Jedinstveni u pogledu Vlaha su i tada i sada bili srpski mediji, što je značilo “TOTALNI MRAK” (ko u Srbiji ima takvu moć da to sprovede?).
Kada su se predstavnici vlaške zajednice, TREBA ZNATI DA SU NACONALNI SAVETI NACIONALNIH MANJINA IPAK DRŽAVNI INSTRUMENTI I DA NACIONALNE MANJINE SVOJA PRAVA OSTVARUJU I KROZ FORMIRANJE POLITIČKIH ORGANIZACIJA, UDRUŽENJA GRAĐANA I POJEDINACA, zatražili pomoć Međunarodnih organizacija, susret sa istim i rešenja koja su nudile Međunarodne organizacije kroz Deklaracije, Rezolucije i Preporuke, srpski mediji, političke orgaizacije i režim, prećutkivali su ili protumačili su sasvim suprotno kao pohvalu državi.
U istoriji postojanja vlaške zajednice ostaće zabeleženo da su se 2007. godine prilikom susreta, svih postojećih grupacija vlaške zajednice, oni koji su sebe smatrali Vlasima, oni koji su govorili da je to sinonimija Vlah/Rumun i oni koji su se izjašnavali kao Rumuni (političke organizacje, udruženja građana, Nacionalni saveti, Rumunska pravoslavna crkva i pojedinci) prilikom susreta sa specijalnim izveštačem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Irgenom Hermanom, doprineli da se sačini potpun Izveštaj specijalnog izveštača.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je na osnovu izveštaja specijalnog izveštača Irgena Hermana 2008. godine, izglasala Rezoluciju 1632 i Preporuku 1845, Situacija nacionalnih manjina u Vojvodini i rumunske nacionalne manjine u Srbiji, gde se o pripadnicima vlaške zajednice govori koristeći termin Vlah-Rumun. Sada je svima jasno da Parlamentarna skupština Saveta Evrope smatra da su Vlasi i Rumuni isti narod i uvažava sinonimiju Vlah/Rumun.
U to vreme menja se i odnos rumunske države prema ovoj zajednici u severoistočnoj Srbiji i traži se od srpske države da i za Vlahe/Rumune obezbede sva prava kao i za Rumune u Vojvodini imajući u vidu da su prava srpske manjine u Rumuniji jako poštovana.
Srpska država maksimalno ignoriše kako vapaje pedstavnika vlaške zajednice, tako i zahteve Međunarodne zajednice i rumunske države i naredne izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina maksimalno politizuje tako što aktivira članove svojih političkih partija iz vladajuće koalicije i uz svesrdnu pomoć tim ljudima koji se nikada nisu osećali nacionalnom manjinom, mnogi ne znaju svoj maternji jezik ili čak kažu da im je maternji jezik srpski i da su Vlasi zapravo Srbi (to se može videti na sajtovima opština gde su pomenuti članovi Saveta predsednici a do skora je bilo i na sajtu aktuelnog Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine). Ti isti ljudi su predstavnike vlaške zajednice prozivali za stvaranje “Vlaške republike” kada su trazili susret sa lokalnim samoupravama gde živi ova zajednica. Kada su uz pomoć države na vrlo sumnjivim izborima za Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine nosioci osam lista ujedinili (različitih političkih opcija od demokrata, socijalista, naprednjaka do radikala) protiv pobedničke liste “Zajednica Vlaha Srbije” i preuzeli Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, promenili su član Statuta gde se govori o rumunskom jeziku kao maternjem i stavili srpski jezik kao jezik upotrebe dok ne standardizuju takozvani vlaški jezik. Kasnije su doneli odluku o takozvanoj ćiriličnoj azbuci i paralelnoj latinici i sada smatraju da su standardizovali vlaški jezik i da to niko do sada nije umeo da uradi. Ovo je vrlo neozbiljno da je državni vrh dozvolio takvu igru sa jednim narodom koga u Srbiji ima u oko 200 naselja i broji preko 300 000 građana.
Tu su se istakli uglavnom članovi Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke, koji pre 2010. godine nisu ni pominjali ovu nacionalnu zajednicu ili pak imali političku ili nevladinu organizaciju koja se bavila ovom manjinom.
Sada kada su upropastili sve što je moglo da se upropasti, država ćuti, a preko medija krivi Vlahe za blokiranje evropskog puta. Gde su bili zadnjih 20 godina koliko rumunska štampa piše o ovom problemu i što nisu formirali ozbiljnu delegaciju za put u Bukurešt nego su poslali Poslanički grupu prijateljstva i predsednika Odbora za međunacionalne odnose da dodatno doliju ulje na vatru.
Inatom se ništa ne može postići i problem treba rešiti tako što će država Srbija da zaustavi dalju asimilaciju Rumuna/Vlaha u severoistočnoj Srbiji.
U Negotinu, 24. februara 2012. godine
Dušan Prvulović
autor teksta je predsednik Odbora za ljudska prava Negotin,
članice Mreže Odboa za ljudska prava u Srbiji CHRIS
Izvor:
http://www.timocpress.info/sr/?p=3290
