PS. Svaka sličnost sa govorom vlaških "radačiništa" iz Zvižda i okoline je (zlo)namerna!
Evo kako sami "radačinisti" objašnjavaju ovu sličnost. Tekst je preuzet sa jedne od grupa "radačinista" na FB:
http://www.facebook.com/pages/VLASI-U-SRBIJI-kOLIKO-NAS-IMA/307838168327"
Vlasi su oduvek bili na prostoru Srbije kao nezavisan narod od Rumuna sa severne strane Dunava. U XV i XVI veku po turskim popisima naseljavali su veliki prostor Srbije, jedan deo Srbije po Vlasima se zvao Stari Vlah. Stari Vlah je zahvatio Zlatiborski, Moravicki i Sjenicki kraj, na tom prostoru Vlasi su tada bili homogeno stanovnistvo. Da se radi o Vlasima a ne o Srbima stocarima kako se namerno u srpskoj istoriji tumacilo, govori podatak iz turskih popisa da su se staresine vlaskih sela zvale PRIMUCURI, od latinskog primus (prvi) a dok u srpskim selima na celu je stajao knez.
Ovi Vlasi su napustali ove krajeve i ranije ali definitivno u Velikoj Seobi iz 1690 godine bezeci u Austro-Ugarsku tacnije na prostor Banata (tamosnji Rumuni su nama Vlasima vrlo slicni). Sama slika Paje Jovanovica o Velikoj Seobi prikazuje na celu izbeglica ranjenog starca u tipicnoj vlaskoj nosnji. Ovaj kraj po tadasnjim izvorima je najvise stradao i ostao pust. Deo njih se vraca u vreme austrijske vlasti 1718 - 1739 godine, ali samo u Severoistocnu Srbiju koja je po tadasnjoj podeli bila na upravu pod Temisvarskim Banatom. Dok vracanje u centralnu Srbiju nije bilo moguce jer taj deo je ostao pod turskom vlascu. O povratku stanovnistva u ove krajeve pisali su mnogi koji su se bavili ovom temom. Vlasi koji su trajno ostali u Banatu dekretom austrougarskog dvora 1867 godine privode se pod tek autokefalnu rumunsku crkvu i sa pripajanjem 2/3 Banata 1918 godine Rumuniji postaju nepovratno Rumuni. Ali ipak su do danasnjih sacuvali neke obicaje i krsne slave koje su preneli na tu stranu odlaskom sa nasih prostora. Pa otuda su slicnosti Vlaha iz Srbije za Rumunima iz Banata, posebno u okruzima Menhedinci i Karas Severin kako navode prorumunski agitatori, namerno prikrivajuci da su ovi okruzi nalaze na prostoru Banata. Na ovim prostorima pored nekadasnjih Vlaha (danas Rumuna) zive jos uvek i Srbi koji su iseljavali iz Srbije u vreme turskih porgona.Ipak mnogi nasi preci su i ostali sa ove strane Dunava. Iako mnogo danasnja vlaska sela po poisima u vreme austrijske vladavine 1718 - 1739 godine nisu uopste zabelezena, to ne znaci da nije bilo u njima stanovnika odnosno da su ostala pusta i da nije ostao niko u njima. Naprotiv veliki deo vlaskog zivlja krio se po okolini i od novog zavojevaca, iz prakticnih razloga da bi izbegli preko potrebne dazbine za njihovu vlast i vojsku. Pre 100 godina profesor Ljubomir Jovanovic iz Pozarevca proucavajuci poreklo stanovnistva u Mlavi, daje nam precizne podatke po pricanju ondasnjih staraca i od preko 90 godina iz svakog sela koje to mogu da potvrde. Dakle, po njegovom istrazivanju preci mnogih familija u vlaskim selima u Mlavi ziveli su jos pre vladavine Austrijanaca. I to u: Zdrelu, Melnici, Ranovcu (u ovom selu pre vladavine Austrijanaca bilo je najmanje 35 porodica), Kladurovu, Starcevu, itd.
http://www.archive.org/stream/srpskietnografs02akadgoog#page/n271/mode/2up ......... Ovo je link sa knjigom Mlava od Ljubomira Jovanovica odakle su ovi podaci. Oni koji imaju vremena i strpljenja da detaljno analiziraju podatke, mogu da procitaju u njoj sta sve pise o poreklu stanovnistva u Mlavi, time i u vlaskim selima. Svakako slicno se desavalo i u drugim krajevima kao u Mlavi.
http://www.archive.org/stream/srpskietnografs02akadgoog#page/n311/mode/2up .......... Na ovima stranicama ove knjige ima tacan spisak porodica po broju i po kraju odakle su dosli u selima Mlave. Videcete da je vrlo mali procenat povratnika iz Banata ("doseljenika" kako propagiraju prorumunski agitatori), a da mnogo ima iz unutrasnjosti i iz drugih krajeva.
Time tvrdnja prorumunskih agitatora da su nasi preci vecinom dosli iz Rumunije uopste ne stoji. U svakom slucaju oni koji sebe smatraju da su Rumuni to niko im ne osporava. Ali moraju da shvate da Vlasi odavno postoje i isto tako ni oni ne mogu da im ospore njihovu samobitnost."