Vlah znači isto što i Rumun, isto kao što Deutch, Tedesco, Nemac, Allemand znači German
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege, kao autor rezolucije nazvane „Nasilje nad ljudskim pravima u slučaju rumunske nacionalne manjine u Srbiji“, od 17. Oktobra 2005, bliže sam se interesovao za položaj ove autohtone manjine koja nastanjuje 154 etnički čistih i 54 mešovitih naselja između Morave, Dunava i Timoka u istočnoj Srbiji. Potvrđujem sa lica mesta da se moja inicijativa odnosi isključivo na rumunsku manjinu u Srbiji, kao što je to navedeno u izvrsnom izveštaju Jirgena Hermana.
Pripadnici ovog manjinskog naroda bez izuzetka se na svom maternjem jeziku samoidentifikuju kao rumâni, dok neki od njih, na srpskom jeziku, sebe zovu još i Vlasi.
Vlah označava Rumuna, kao što German, Deutsch, Tedesco, Allemand označava Nemca. Nazivi Vlah i Rumun se odnose na istu etničku relaciju. Radi se o sinonimima koji ni u kom slučaju ne oponiraju jedan drugom. Kažem ovo sa spoznajom, da govor ovih ljudi predstavlja i moj maternji jezik i zato što sebe smatram Rumunom i, ako hoćete, moje drage srpske kolege – Vlahom!
U istočnoj Srbiji ne postoji rumunska na jednoj, i vlaška nacionalna manjina na drugoj strani. Evo zbog čega naš izveštaj, izveštaj gospodna J.Hermana, govori o jednoj jedinstvenoj manjini koja je odvojena kroz dva semantički identična termina ujedinjeni kosom crtom. Ovakvih slučajeva parelelne terminologije srećemo na više meste u Evropi: Ugri/Mađari, Grci/Heleni, Baski/Euskeri, Finci/Suomalci, Jermeni/Haji, Gruzijci, Georgijci, Albanci/Šiptari, Holanđani/Duči, Jevreji/Judeji itd.
Ova veštačka, terminološka konfuzija je uvedena od strane srpskih vlasti nakon završetka Drugog svetskog rata. Do tada su srpske vlasti govorile o Rumunima. Svrha ove veštačke podele između termina Rumun i Vlah jeste podela rumunske zajednice u severoistočnoj Srbiji i pokušaj onemogućavanja dela ove zajednice da koristi svoja prava, shodno članu 3 okvirne konvencije o poštovanju manjinskih prava.
Šta nedostaje rumunskoj manjini u Srbiji da se oseća i bude evropska manjina poštovana i protežirana?
Ova manjina, odnosno većina u severoistočnoj Srbiji, ima potrebu za vrtićima i školama na maternjem jeziku, za crkvenom organizacijom i bogosluženjem na maternjem jeziku, za elektronskim odnosno štampanim medijima na maternjem jeziku, za finansijskom podrškom od strane države kako bi se organizovale kulturne asocijacije, za slobodnim povezivanjem sa srodnom državom. Reč je o elementarnim pravima koje im se danas ni ne poštuju ni ne garantuju.
Pokazao sam drugom prilikom da je sveštenstvo Rumunske pravoslavne crkve u severoistočnoj Srbiji izloženo progonu. To se vidi na primeru sveštenika Bojana Aleksandrovića iz Malajnice u opštini Negotin, kao i na primeru Episkopije Dačije Feliks, i protopopijata Dačije Ripensis, pod jurisdikcijom rumunskog patrijarha, koji nisu priznati od strane srpskih vlasti, što je protivno okvirnoj konvenciji i vrednostima povelje o ljudskim pravima i slobodama.
Venecijanska komisija je, takođe, u svom izveštaju, zakon Republike Srbije o verskim zajednicama okarakterisala kao diskriminatorske.
Poštovane kolege, očekujem da će naša Skupština slediti mudar izveštaj izvestioca J. Hermana po pitanju klasifikovanja identifikacionih termina da bi se izbegao spekulativni pristup .
Parlamentarna skupština Saveta Evrope, 1. Oktobra 2008.