Srbija treba da posveti više pažnje rumunskoj manjini

[Vlad]

Danijel Banu, ambasador Rumunije u Beogradu, za Danas

Srbija treba da posveti više pažnje rumunskoj manjini

Autor: Marija Kojčić

Bilateralni odnosi između Rumunije i Srbije tradicionalno su snažni i na političkom i na ekonomskom planu. U tim odnosima na političkom nivou ove godine je zabeležen značajan nivo dinamike. Predsednik Rumunije Trajan Basesku u novembru je posetio Srbiju, a premijer Emil Bok učestvovao je na Samitu Centralnoevropske inicijative.

Ovi visoki zvaničnici bili su u pratnji šefa rumunske diplomatije Teodora Bakonskog, a obe posete imale su i značajnu ekonomsku komponentu. U istom periodu, Beograd je posetio i Titus Korlatean, šef Komisije za spoljnu politiku Senata Rumunije. Dijalog na nivou parlamentarne diplomatije biće nastavljen i u narednom periodu posetom poslanika Grupe prijateljstva s Rumunijom Bukureštu. Na političkom nivou uočljiv je izuzetno dobar dijalog predsednika dve zemlje i u tom kontekstu moram da podsetim da u okviru nedavne posete Srbiji šef rumunske države je ponovio da će Bukurešt nastaviti da pruža snažnu podršku vašoj zemlji na njenom evropskom putu. On je tom prilikom takođe ponovio jasan stav Rumunije kada je reč o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kaže u razgovoru za Danas ambasador Rumunije u Srbiji Danijel Banu, čija zemlja danas obeležava Nacionalni praznik.

Što se tiče ekonomije, ocenjuje naš sagovornik, veoma je važno da se nastavi i razvija saradnja u oblasti energetike, na projektima od zajedničkog interesa, kao što su Đerdap III, AGRI i PEOP. Prema njegovim rečima, Strategija EU za podunavski region predstavlja jedan od prioriteta Rumunije i Srbije i pruža konkretne mogućnosti saradnje u cilju korišćenja prednosti koje pruža ova reka, posebno zato što predstavlja vezu sa Crnim morem.

Da li na odnose dve države i u kojoj meri utiču nesporazumi između Rumunske i Srpske pravoslavne crkve i kako vlasti u Bukureštu i Beogradu mogu da pomognu rešenju crkvenih problema?

- Odnosi dve crkve ostvaruju se po principu pragmatizma, a Rumunija podstiče dijalog dve verske institucije, uključujući i deo koji se odnosi na nalaženje rešenja za unutrašnja ekumenska pitanja. Hteo bih da naglasim da verska sloboda predstavlja osnovno ljudsko pravo i jedan od glavnih stubova očuvanja ličnog identiteta nacionalnih manjina. Gledano iz te perspektive, zahtev Rumunije za priznanje Rumunske pravoslavne crkve kao tradicionalne crkve u Srbiji, kao i za proširenje crkvene nadležnosti Rumunske pravoslavne eparhije ,,Dacia Felix" na celu teritoriju Srbije, prevazilazi okvire dijaloga dve crkve. Politička klasa i javno mnjenje u Rumuniji teško se mire s postojećim ograničenjima u delovanju Rumunske pravoslavne crkve u Srbiji, naročito kada se ima u vidu da Srpska pravoslavna crkva uživa potpunu slobodu i autonomiju na teritoriji Rumunije, a druge verske zajednice mogu bez ograničenja da grade verske objekte na teritoriji vaše zemlje.

Da li ste zadovoljni položajem rumunske nacionalne manjine u Srbiji?

- Srbija trenutno raspolaže odgovarajućim zakonskim okvirima kada je reč o zaštiti nacionalnih manjina. Međutim, želja Rumunije je da prijateljska zemlja Srbija intenzivira napore u vezi s njihovom koherentnom primenom na teritoriji cele zemlje. Tokom nedavne zvanične posete Srbiji, predsednik Rumunije Trajan Basesku ponovio je da je neophodno da se u saradnji sa srpskim vlastima nađu rešenja kojima će svim pripadnicima rumunske nacionalne manjine biti omogućen slobodan pristup obrazovanju, kulturi, religiji i medijima na rumunskom jeziku na celoj teritoriji Srbije.

Zaštita nacionalnih manjina jedan je od važnih kriterijuma u procesu pristupanja EU, te zato očekujemo da vlasti iz Beograda povećaju napore da svi pripadnici rumunske nacionalne manjine u Srbiji uživaju isti tretman, u skladu sa evropskim standardima i principima reciprociteta.

Da li mislite da je realno očekivati da Srbija 9. decembra dobije status kandidata za članstvo u EU?

- Preporuka Evropske komisije da se Srbiji dodeli status kandidata predstavlja dokaz priznanja napora beogradskih vlasti kada je reč o ispunjenju neophodnih kriterijuma za početak procesa pristupanja.

Rumunija će podržati pozitivnu odluku EK 9. decembra 2011. u vezi s dodelom statusa kandidata Srbiji. Međutim, veoma je važno da zvanični Beograd i dalje ulaže napore u cilju ispunjenja neophodnih političkih i ekonomskih kriterijuma za pristupanje EU. Rumunija će nastaviti da pažljivo prati kako se ostvaruje napredak kada je reč o poštovanju nacionalnih manjina, što je jedan od političkih kriterijuma, sa akcentom na položaj Rumuna (,,Vlaha") u severoistočnoj Srbiji.

Izvor:
http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/srbija_treba_da_posveti_vise_paznje_rumunskoj_manjini.12.html?news_id=229178
30. Novembar 2011