ВЛАСИ НЕ ТРЕБА ДА ГОВОРЕ НА ВЛАШКОМ ?!
Петог новембра 2011. године у Бору је одржан 7. фестивал влашке музике. Међутим, гле чуда, влашки фестивал на коме најава музичких нумера није на влашком језику. Организатори су се потрудили да и даље живи цинична и подмукло смишљена тврдња да Власи немају речи за свој језик. По нахођењу организатора Власи могу да певају влашке песме, да играју па чак и да скачу по бини али спикер не сме да изговара најаву нумера на влашком језику. Такав је њихов допринос очувању влашког језика и традиције. Није то први пут.
Гошће програма, реномиране интерпретаторке народне музике које су своју славу стекле благодарећи влашкој музици, јер да се нису на почетку своје каријере прославиле са влашким песмама, под знаком питања је да ли би се икада открио њихов музички таленат. Елем, Гошће су се одужиле својим влашким почецима тако што су рекламирале тј. певале српске песме, песме које су Власи ионако принуђени да свакодневно слушају на ТВ и радио програмима. Или је можда такав њихов наступ био условљен од стране организатора па су се оне на тај начин додворавале општинском руководству и пратећим сруктурама одакле провејава менталлитет одбојности, који да би пред самим собом увеличао своју нискост, унижава друге. Није исказана јавна забрана да Власи могу себе да представљају на свом матерњем језику – влашком, као што је за то својевремено на манифестацији у селу Бучју постојала забрана издата од стране Центра за културу у Бору. Међутим, уз прећутну сагласност Националног Савета Влаха ситуација је била иста: Власи су приказани како незнају да причају, тј. најаве песама нису изговаране на влашком језику.
Национални Савет Влаха можда сматра себе ненадлежним , међутим, он јесте надлежан, тербао је да пропише став да се на влашким манифестацијама обавезно употрбљава влашки језик. Па зар ако се на таквим манифестацијама влашки језик не користи, где би га Власи користили (и да ли смеју да га користе), питање је над свим питањима. Чланови Националног Савета Влаха требали су да буду достојни и да се изборе за такав став, а били су понизни, односно понизили су све Влахе дозволивши да на влашкој манифестацији спикер не проговори ниједну реч на влашком језику. Национални Савет Влаха нечасно је занемарио своје обавезе које бар по службеној дужности има као тело које представља Влахе. Занемарио је своју часну обавезу и као суфинансијер манифестације, јер не чинећи ништа на примени језика, он фактички подржава намеру да се негира постојање и употреба влашког језика.
Да ли је то случајност, или стварност да Национални Савет Влаха смишљено не чини ништа од онога за шта се деклеративно залaже?
