- Dobro došli na Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE.
Vesti:
SKANDAL U NACIONALNOM SAVETU VLAHA:
ODLUKA O "STANDARDIZACIJI" DONETA NA TEŠKOJ OBMANI ČLANOVA,
JER SU IZJAVE DVOJICE UGLEDNIH NAUČNIKA O VLAŠKOM JEZIKU - IZMIŠLJENE!
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=2080.msg8881;topicseen#msg8881
Skorašnje poruke
#31
Власи у историјским изворима и литератури * Rumânii (valahii) în izvoarele istorice şi literatură / Одг: Списак цркви неходећи се ...
Poslednja poruka Balcan - 08.03.2024. 00:34Pošto se mnogo manje informacija objavljuje o Braničevu, za crkve u Braničevu saznajemo iz putopisa engleskog geologa Dentona u svom putopisu Servia and Servians iz 1860.On je prošao putem Dunava do Poreča pa preko Majdanpeka i Neresnice. Iz putopisa saznajemo da su u Dobri, Majdanpeku i Neresnici (druga mesta nije ni posetio) postojale rumunske crkve. Postojanje rumunskih crkava i crkvenih škola treba da se pomeri na kraj 1860 tih odnosno mozda i do 1878 godine.
"A few miles below the entry to "the iron gates," our team boat was moored for the night near the little village of Dobra...
The little W allachian church at this place is so exact a counterpart of the village church in the mral districts where this people are settled, that a brief description of one will serve for that of all the other W allachian churches which the traveller will find in the interior of Servia. It is built in the midst of the cottages of the village, and but for its detached belfry, and the absence of any litter of domestic furniture within the enclosure in which it stands, would scarcely be distinguished from them. The church is thirty-two feet in length by twenty-one in width, external measure~ent, without including the apse at the east end. The floor is of mud ; the roof is of the same kind of oakshingle as that which covers all the cottages of the village, and open in the inside. As the church was erected before bells were allowed to be used by the Christians of Servia, a detached belfry of woodwork in frame has been erected since the church was built. This stands in the little churchyard and at the south'\Vest comer of the church. Near the east end of the church are one or two tombs of former priests, and at the head of the last made grave is a wooden cross. Beyond these graves, of course no others are to be found, as all other bodies are buried in the cemeteries outside the village. The churchyard is fenced in with the same kind of palisade as that which is placed round the village. The interior of this church is in keeping with the poverty of the exterior. It is divided into sanctuary, nave, and narthex; the choir is not architecturally distinguished. A simple slab of wood, resting on a block of the same material, serves for an altar. A small and common table is the only furniture within the diaconicon. The table of prothesis is rather better, and the piscina, which is of stone, is placed on the ground by its side. Two dirty tin candlesticks, with tapers about the size of children's Christmas candles, stood upon the altar; and the priest's vestments, the veil of the iconosta&s, and the covering of the altar, were all of cheap printed calico. Two stone columns, serving for candlesticks, a little in advance of the sanctuary, a seat of painted deal for the bishop whenever he may chance to visit the church, and a desk for the icons, were the only articles of furniture. in the nave. The church is dedicated in honour of St. Nicholas, and his image occurs twice on the iconostasis, which, in addition to the usual paintings, is decorated with cheap prints, daubed with the commonest colours,.....
The village of Maidanpek consists of a double row of houses, about half a mile in length. In the centre a large piece of land has been reserved for a market. One side of this is occupied by the store-houses of the company, with a colonnade nmning along the front. On another side stands a neat brick church, with a framework of timber, and a little bell-turret at the west end, of a very German appearance ; and adjoini\J.g this the village schooi with a couple of taverns, being, as it seemed, respectively houses of call, one for French and Servian, and the other for Wallachian travellers and labourers. ....
After passing these taverns, we accompanied the Greek priest to his church, which he kindly showed us, and answered the questions which we put to him about the serviees. Like most of the priests in Servia, he spoke German, Hungarian, and Wallachian ; but, what is not so universal amongst the parish-priests, he added. to this very fluent Latin....
After about four .hours' drive, we drew up our waggons at an inn-door in the little village of Njeresnitza, inhabited by a mixed population of Wallachians and Servians.
A little beyond this is a small Wallachian church of the same kind as that which I had seen at Dobra. The only peculiarity which I noticed in this church was, that instead of a copy of the Gospels merely, the whole New Testament lay upon the altar. Beyond this church, and at some distance down the village, stands the Servian church. ...."
https://www.scribd.com/document/25150936/Servia-and-the-Servians-1862-William-Denton
"A few miles below the entry to "the iron gates," our team boat was moored for the night near the little village of Dobra...
The little W allachian church at this place is so exact a counterpart of the village church in the mral districts where this people are settled, that a brief description of one will serve for that of all the other W allachian churches which the traveller will find in the interior of Servia. It is built in the midst of the cottages of the village, and but for its detached belfry, and the absence of any litter of domestic furniture within the enclosure in which it stands, would scarcely be distinguished from them. The church is thirty-two feet in length by twenty-one in width, external measure~ent, without including the apse at the east end. The floor is of mud ; the roof is of the same kind of oakshingle as that which covers all the cottages of the village, and open in the inside. As the church was erected before bells were allowed to be used by the Christians of Servia, a detached belfry of woodwork in frame has been erected since the church was built. This stands in the little churchyard and at the south'\Vest comer of the church. Near the east end of the church are one or two tombs of former priests, and at the head of the last made grave is a wooden cross. Beyond these graves, of course no others are to be found, as all other bodies are buried in the cemeteries outside the village. The churchyard is fenced in with the same kind of palisade as that which is placed round the village. The interior of this church is in keeping with the poverty of the exterior. It is divided into sanctuary, nave, and narthex; the choir is not architecturally distinguished. A simple slab of wood, resting on a block of the same material, serves for an altar. A small and common table is the only furniture within the diaconicon. The table of prothesis is rather better, and the piscina, which is of stone, is placed on the ground by its side. Two dirty tin candlesticks, with tapers about the size of children's Christmas candles, stood upon the altar; and the priest's vestments, the veil of the iconosta&s, and the covering of the altar, were all of cheap printed calico. Two stone columns, serving for candlesticks, a little in advance of the sanctuary, a seat of painted deal for the bishop whenever he may chance to visit the church, and a desk for the icons, were the only articles of furniture. in the nave. The church is dedicated in honour of St. Nicholas, and his image occurs twice on the iconostasis, which, in addition to the usual paintings, is decorated with cheap prints, daubed with the commonest colours,.....
The village of Maidanpek consists of a double row of houses, about half a mile in length. In the centre a large piece of land has been reserved for a market. One side of this is occupied by the store-houses of the company, with a colonnade nmning along the front. On another side stands a neat brick church, with a framework of timber, and a little bell-turret at the west end, of a very German appearance ; and adjoini\J.g this the village schooi with a couple of taverns, being, as it seemed, respectively houses of call, one for French and Servian, and the other for Wallachian travellers and labourers. ....
After passing these taverns, we accompanied the Greek priest to his church, which he kindly showed us, and answered the questions which we put to him about the serviees. Like most of the priests in Servia, he spoke German, Hungarian, and Wallachian ; but, what is not so universal amongst the parish-priests, he added. to this very fluent Latin....
After about four .hours' drive, we drew up our waggons at an inn-door in the little village of Njeresnitza, inhabited by a mixed population of Wallachians and Servians.
A little beyond this is a small Wallachian church of the same kind as that which I had seen at Dobra. The only peculiarity which I noticed in this church was, that instead of a copy of the Gospels merely, the whole New Testament lay upon the altar. Beyond this church, and at some distance down the village, stands the Servian church. ...."
https://www.scribd.com/document/25150936/Servia-and-the-Servians-1862-William-Denton
#32
Власи у историјским изворима и литератури * Rumânii (valahii) în izvoarele istorice şi literatură / Одг: Списак цркви неходећи се ...
Poslednja poruka Volcae - 07.03.2024. 19:36Obratiti pažnju na crkvene knjige u vlaškim selima. Bogosluženje u vlaškim selima Krajine i Ključa, 1836 godine je na vlaškom odnosno rumunskom jeziku.
O politici koju je vodila srpska pravoslavna crkva :
Makuljević, N. (2007) Crkvena umetnost u Kraljevini Srbiji (1882-1914). Beograd: Filozofski fakultet-Katedra za istoriju umetnosti novog veka
O politici koju je vodila srpska pravoslavna crkva :
Makuljević, N. (2007) Crkvena umetnost u Kraljevini Srbiji (1882-1914). Beograd: Filozofski fakultet-Katedra za istoriju umetnosti novog veka
#33
Власи у историјским изворима и литератури * Rumânii (valahii) în izvoarele istorice şi literatură / Одг: Spriječio formiranje pose...
Poslednja poruka Balcan - 07.03.2024. 19:19Ovo je deo jedne izmišljene priče, lokalnih komunista koji nisu ni o čemu odlučivali.
Prvo što lažu za kongres koji je ključni za ove događaje
Rumuniji kojoj je pretila aneksija celog Banata i jednog dela Oltenije, nije bilo ni u kakvoj poziciji da traži bilo šta.
Sve to je tu napisano nema nikakve logike. Drugi susret sa Dežom je bio valja 1947.godine, i pošto je do tad stvorena nova nacija, Rumunija, čak i da nije izdala Rumune da bi joj ostao Banat, ne bi mogla da traži ništa
Drugo ovde se povezuje neka vrsta autonomije sa kulturnim pravima što nema veze jedno sa drugim. Postoje objavljeni izveštaji iz Rumunske ambasade u Beogradu, ne sećam se šta piše, ali je bitno da je u to vreme min spolj poslova bila Ana Pauker, koja je zatvara (mislim na Aromune) a ne otvara škole.
Za ćosićevu knjigu ne znam valjda je ima u biblioteci.
Ja sam pokušavao da nađem biografiju Nešovića u pdf, knjiga je izdata skoro pre 10 godina, ali tamo ima samo jedan deo koji i ova Ema pominje u svom radu o Nešoviću.
https://www.researchgate.net/publication/326751705_Odnos_Blagoja_Neskovica_prema_nacionalnom_pitanju_1944-1952[url]]https://www.researchgate.net/publication/326751705_Odnos_Blagoja_Neskovica_prema_nacionalnom_pitanju_1944-1952//
Gde prenosi deo iz biografije
Na Kongresu svih Slovena u Rumuniji od 21. aprila 1945. postavljeno je pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji, ali ono se odnosilo na demokratizaciju zemlje. Jugoslavija nije želela da postavlja teritorijalno pitanje u odnosu na Rumuniju niti da traži prisajedinjenje teritorija naseljenih slovenskim življem.35 O odnosu prema vlaškom pitanju, koje je povezivano u to vreme sa Rumunijom, Blagoje Nešković kaže: ,,Po povratku Broza iz Rumunije odmah posle rata, Broz mi je rekao da je Ana Pauker pitala da li bi istočna Srbija mogla da se priključi Rumuniji jer su Vlasi koji tamo žive u stvari Rumuni. Broz im je rekao da oni o tome treba da razgovaraju sa Neškovićem. Kada mi je to Broz rekao, ja sam žestoko opsovao i rekao: 'Neka mi se samo obrate, reći ću ja njima kako treba'. Naravno da se nisu obratili jer im je Broz javio kako sam reagovao. Nakon Osnivačkog kongresa KP kada se postavilo pitanje Vlaha, organizovano je njihovo izjašnjavanje na kome su se oni izjasnili kao Srbi".
-Kongres nikad nije održao
-Trebalo je da se održi 8.maja ali su Rumuni preko Britansca i Amerikanaca sprečili
- Nikakva kulturna prava se nisu tu trazila nego otcepljenje
- U rumunskoj istoriografiji ima dosta materijala o ovom pokusaju, cak je zbog nekog tragicnog incidenta snimljem i film
- Zaista su bili predstavnici Slovena(tj.Srba) u Temišvaru i maja ali ne Srba iz Rumunije. Došlo je nekoliko hiljada njih iz Beograda i Zrenjanina (naravno naoružani) koji kad su čuli da je zabranjen skup počeli su da maltretiraju prolaznike po Temišvaru
- Saatanak je bio u ĉetiri oka - samo Tito i Dež, nikakva Ana Pauker nije učestvovala
Na rumunskoj strani samo je kralj znao za sastanak, ali nikad saznao kako su se dogovorili. Teško da bi Tito deliojednom trećerazrednom poslušniku bilo kakve informacije
- Rumunija koja je poražena, sa Banatom i pola Oltenije za koje je Staljin bio saglasan da se prikljuce Jugoslaviji kao deo mirovnih sporazuma iz 1947. sudbina severne Transilvabije nije rešena, e i onda takva zemlja traži od zemlje pobednice predaju teritorije. Da ne zaboravim jedni govore o otcepljenju kao Nešović, a drugi kao Ćosić o autonomiji.
Evo članka koji objasnjava sta se u stvari dogodilo, na osnovu proučavanja u arhivama
https://www.researchgate.net/publication/283723499_The_Apple_of_Discord_in_Romanian-Yugoslav_Relations_The_Banat_Issue_1944-1947[url]]https://www.researchgate.net/publication/283723499_The_Apple_of_Discord_in_Romanian-Yugoslav_Relations_The_Banat_Issue_1944-1947//
Prvo što lažu za kongres koji je ključni za ove događaje
Rumuniji kojoj je pretila aneksija celog Banata i jednog dela Oltenije, nije bilo ni u kakvoj poziciji da traži bilo šta.
Sve to je tu napisano nema nikakve logike. Drugi susret sa Dežom je bio valja 1947.godine, i pošto je do tad stvorena nova nacija, Rumunija, čak i da nije izdala Rumune da bi joj ostao Banat, ne bi mogla da traži ništa
Drugo ovde se povezuje neka vrsta autonomije sa kulturnim pravima što nema veze jedno sa drugim. Postoje objavljeni izveštaji iz Rumunske ambasade u Beogradu, ne sećam se šta piše, ali je bitno da je u to vreme min spolj poslova bila Ana Pauker, koja je zatvara (mislim na Aromune) a ne otvara škole.
Za ćosićevu knjigu ne znam valjda je ima u biblioteci.
Ja sam pokušavao da nađem biografiju Nešovića u pdf, knjiga je izdata skoro pre 10 godina, ali tamo ima samo jedan deo koji i ova Ema pominje u svom radu o Nešoviću.
https://www.researchgate.net/publication/326751705_Odnos_Blagoja_Neskovica_prema_nacionalnom_pitanju_1944-1952[url]]https://www.researchgate.net/publication/326751705_Odnos_Blagoja_Neskovica_prema_nacionalnom_pitanju_1944-1952//
Gde prenosi deo iz biografije
Na Kongresu svih Slovena u Rumuniji od 21. aprila 1945. postavljeno je pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji, ali ono se odnosilo na demokratizaciju zemlje. Jugoslavija nije želela da postavlja teritorijalno pitanje u odnosu na Rumuniju niti da traži prisajedinjenje teritorija naseljenih slovenskim življem.35 O odnosu prema vlaškom pitanju, koje je povezivano u to vreme sa Rumunijom, Blagoje Nešković kaže: ,,Po povratku Broza iz Rumunije odmah posle rata, Broz mi je rekao da je Ana Pauker pitala da li bi istočna Srbija mogla da se priključi Rumuniji jer su Vlasi koji tamo žive u stvari Rumuni. Broz im je rekao da oni o tome treba da razgovaraju sa Neškovićem. Kada mi je to Broz rekao, ja sam žestoko opsovao i rekao: 'Neka mi se samo obrate, reći ću ja njima kako treba'. Naravno da se nisu obratili jer im je Broz javio kako sam reagovao. Nakon Osnivačkog kongresa KP kada se postavilo pitanje Vlaha, organizovano je njihovo izjašnjavanje na kome su se oni izjasnili kao Srbi".
-Kongres nikad nije održao
-Trebalo je da se održi 8.maja ali su Rumuni preko Britansca i Amerikanaca sprečili
- Nikakva kulturna prava se nisu tu trazila nego otcepljenje
- U rumunskoj istoriografiji ima dosta materijala o ovom pokusaju, cak je zbog nekog tragicnog incidenta snimljem i film
- Zaista su bili predstavnici Slovena(tj.Srba) u Temišvaru i maja ali ne Srba iz Rumunije. Došlo je nekoliko hiljada njih iz Beograda i Zrenjanina (naravno naoružani) koji kad su čuli da je zabranjen skup počeli su da maltretiraju prolaznike po Temišvaru
- Saatanak je bio u ĉetiri oka - samo Tito i Dež, nikakva Ana Pauker nije učestvovala
Na rumunskoj strani samo je kralj znao za sastanak, ali nikad saznao kako su se dogovorili. Teško da bi Tito deliojednom trećerazrednom poslušniku bilo kakve informacije
- Rumunija koja je poražena, sa Banatom i pola Oltenije za koje je Staljin bio saglasan da se prikljuce Jugoslaviji kao deo mirovnih sporazuma iz 1947. sudbina severne Transilvabije nije rešena, e i onda takva zemlja traži od zemlje pobednice predaju teritorije. Da ne zaboravim jedni govore o otcepljenju kao Nešović, a drugi kao Ćosić o autonomiji.
Evo članka koji objasnjava sta se u stvari dogodilo, na osnovu proučavanja u arhivama
https://www.researchgate.net/publication/283723499_The_Apple_of_Discord_in_Romanian-Yugoslav_Relations_The_Banat_Issue_1944-1947[url]]https://www.researchgate.net/publication/283723499_The_Apple_of_Discord_in_Romanian-Yugoslav_Relations_The_Banat_Issue_1944-1947//
#34
Власи у историјским изворима и литератури * Rumânii (valahii) în izvoarele istorice şi literatură / Списак цркви неходећи се у окр...
Poslednja poruka Volcae - 07.03.2024. 19:17Небојша Ђокић.
Списак цркви неходећи се у окружју крајинском и описаније сваке цркве по наособ у цјелом њеном состојанију.
Сажетак: У јесен 1836. године извршен је попис свих цркава и манастира у Књажевини Србији. Попис су обавиле државне, а не црквене власти. Попис је био врло детаљан – ни један каснији није био детаљнији. Посебна пажња посвећена је тачном утврђивању да ли је храм парохијска црква или манастир, јер је од тога зависио његов правни положај. За историчаре посебно су важни подаци о години изградње цркве за оне саграђене крајем 18. и почетком 19. века, као и стање у којем су се налазиле 1836. Многе цркве које се спомињу у попису данас не постоје јер су на њиховом месту саграђене нове цркве. За неке цркве то је једина информација која уопште постоји.
Списак цркви неходећи се у окружју крајинском и описаније сваке цркве по наособ у цјелом њеном состојанију.
Сажетак: У јесен 1836. године извршен је попис свих цркава и манастира у Књажевини Србији. Попис су обавиле државне, а не црквене власти. Попис је био врло детаљан – ни један каснији није био детаљнији. Посебна пажња посвећена је тачном утврђивању да ли је храм парохијска црква или манастир, јер је од тога зависио његов правни положај. За историчаре посебно су важни подаци о години изградње цркве за оне саграђене крајем 18. и почетком 19. века, као и стање у којем су се налазиле 1836. Многе цркве које се спомињу у попису данас не постоје јер су на њиховом месту саграђене нове цркве. За неке цркве то је једина информација која уопште постоји.
#35
Власи у историјским изворима и литератури * Rumânii (valahii) în izvoarele istorice şi literatură / Одг: Spriječio formiranje pose...
Poslednja poruka Volcae - 05.03.2024. 09:32После другог сусрета с Георгију Дежом , Тито је поновио Дежов захтев за ,, влашку област у Источној Србији " . У одбрани интегритета Источне Србије , Блашко му је предложио да разговара с комунистима који су пореклом Власи и лично се увери да се они осећају припадницима српске нације. Тито није био у то убеђен . Рекао је Ђиласу да треба Власима дати национална права , школе , културне установе , листове , радио станицу и организовати их као националну мањину . Ђилас је преко Агитпропа и и Митре Митровић покушао да спроведе Титове директиве о обнови националне свести Влаха , али је дошла Резолуција Информбироа и спречила ту ,, влахизацију " Источне Србије . Он и Кардељ најурили су из Истре и последњег Италијана , а од Србије је тражио да се Власи прикључе Румунији ! " , љутито је говорио Благоје Нешковић .
Добрица Ћосић. Пишчеви записи : (1951-1968). Београд : "Филип Вишњић", 2000. стр. 316
Ima li negde gore navedena knjiga u pdf formatu?
Добрица Ћосић. Пишчеви записи : (1951-1968). Београд : "Филип Вишњић", 2000. стр. 316
Ima li negde gore navedena knjiga u pdf formatu?
#36
Слободне теме * Teme libere / Зоран Милошевић - као пример п...
Poslednja poruka Volcae - 03.03.2024. 18:51Међу оне који подржавају псеудоисторичаре Српске аутохтонистичке школе спадају Небојша Озимић, Саша Адамовић, Зоран Милошевић, Ђорђе и Радмила Ћапин и др.
Димитрије Марковић. Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква. Бајина Башта, 2023, с. 9
приредио Зоран Милошевић
Геополитички смисао Румуније : Велика Румунија и Словени
Врста грађе - зборник
Издавање и производња - Црна Бара : Удружење "Милош Милојевић", 2021
Језик - српски
ISBN - 978-86-81364-20-8
COBISS.SR-ID - 49875209
Румунија и румунизација Срба
Врста грађе - зборник
Издавање и производња - Шабац : Центар академске речи, 2018
Језик - српски
ISBN - 978-86-80142-18-0
COBISS.SR-ID - 257105420
Анaтомија румунске политике : [зборник научних радова]
Врста грађе - стручна монографија ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Издање - 1. изд.
Издавање и производња - Шабац : Центар академске речи, 2017
Језик - српски
ISBN - 978-86-80142-15-9
COBISS.SR-ID - 238217228
Зоран Милошевић - примери из псеудоисторије
https://youtube.com/watch?v=9kaVLLH6x6M&feature=shared
Димитрије Марковић. Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква. Бајина Башта, 2023, с. 9
приредио Зоран Милошевић
Геополитички смисао Румуније : Велика Румунија и Словени
Врста грађе - зборник
Издавање и производња - Црна Бара : Удружење "Милош Милојевић", 2021
Језик - српски
ISBN - 978-86-81364-20-8
COBISS.SR-ID - 49875209
Румунија и румунизација Срба
Врста грађе - зборник
Издавање и производња - Шабац : Центар академске речи, 2018
Језик - српски
ISBN - 978-86-80142-18-0
COBISS.SR-ID - 257105420
Анaтомија румунске политике : [зборник научних радова]
Врста грађе - стручна монографија ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.)
Издање - 1. изд.
Издавање и производња - Шабац : Центар академске речи, 2017
Језик - српски
ISBN - 978-86-80142-15-9
COBISS.SR-ID - 238217228
Зоран Милошевић - примери из псеудоисторије
https://youtube.com/watch?v=9kaVLLH6x6M&feature=shared
#37
Музика и свирала некад и сад * Muzică şi instrumente, odinioară şi acum / RUMUNSKE NARODNE PESME ZA HOR,...
Poslednja poruka Balcan - 02.03.2024. 18:20Stefan Mocrane (Stevan Mokranjac) je 1902. godine izdao rukoveti sa motivima rumunskih narodnih pesama iz Krajine.
Do sada ovo delo gotovo nikada nije izvođeno i nisam siguran da se pojavljivalo u kasnijim izdanjima Mokranjčevih dela. Postoji samo jedan primerak originalnog izdanja u Biblioteci Matice Srpske koji nije za pozajmljivanje.
Da li neko zna da li je bilo reprinta ovog dela ili ako neko ima u pdf u original?
Za sada postoji samo ovo izvođenje dve pesme iz rukoveti
https://youtu.be/FgFiBmrqjDk?si=Dn8WHbOZH_nSWJwS
Vino, vino puliule
Nu avem case nici moșie
Do sada ovo delo gotovo nikada nije izvođeno i nisam siguran da se pojavljivalo u kasnijim izdanjima Mokranjčevih dela. Postoji samo jedan primerak originalnog izdanja u Biblioteci Matice Srpske koji nije za pozajmljivanje.
Da li neko zna da li je bilo reprinta ovog dela ili ako neko ima u pdf u original?
Za sada postoji samo ovo izvođenje dve pesme iz rukoveti
https://youtu.be/FgFiBmrqjDk?si=Dn8WHbOZH_nSWJwS
Vino, vino puliule
Nu avem case nici moșie
#38
Власи у историјским изворима и литератури * Rumânii (valahii) în izvoarele istorice şi literatură / Одг: Spriječio formiranje pose...
Poslednja poruka Balcan - 02.03.2024. 18:10Ema Mirković u najboljoj tradiciji falsifikovanja istorije, nastavlja rad svojih slavnih prethodnika.
Naime u svojoj knjizi o Nešoviću iznosi niz izmišljotina koje nisu ni faktički tačne
Za sudbinu Rumuna u istočnoj Srbiji su ključni igrači Tito i Petru Groza i Sveslovenski Kongres koji nikada nije ni održan a planiran je za 9.maj 1945.
Eugen Boia u članku Apple of discord iznosi niz činjenica baziranih na podacima iz Sovjetskih arhiva.
Sveslovenski kongres nije trebalo da bude bilo nikakvo mirno okupljanje manjine koja traži kulturna prava, već je na tom kongresu trebalo da se proglasi otcepljenje celog Banata Jugoslaviji.
Vraćamo se na 1944. I 1945. Godinu i dešavanja koja se događaju u Rumunskom Banatu. Ovo je pitanje koje srpska istoriografija uporno stavlja pod tepih, čak i lažno predstavlja događaje.
Naime, nakon proterivanja Nemaca iz Beograda, partizani prelaze Dunav i kreće se u oslobađanje Banata. Kako navode rumunski istoričari, Andrija Hebrang, 9.1.1945. odlazi na sastanak sa Staljinom, gde između ostalog iznosi želju novih vlasti da anektiraju teritorije: Banata (Timiš i Karan-Sebeš) i deo Oltenije (deo okruga Mehedinci, Romanica i Gorž). Na ovo Staljin postavlja pitanje, da li su to objavili javno, na šta dobija negativan odgovor. Staljin zatim predlaže da se Srbi iz Banata organizuju i zatraže priključenje Jugoslaviji. Ovo opravda razlogom da će pitanje da bude rešavano na mirovnoj konferenciji, i da Jugoslavija ako želi da postavi ovo pitanje, mora da ima neke argumente za aneksiju.
Naime, nakon proterivanja Nemaca iz Beograda, partizani prelaze Dunav i kreće se u oslobađanje Banata. Kako navode rumunski istoričari, Andrija Hebrang, 9.1.1945. odlazi na sastanak sa Staljinom, gde između ostalog iznosi želju novih vlasti da anektiraju teritorije: Banata (Timiš i Karan-Sebeš) i deo Oltenije (deo okruga Mehedinci, Romanica i Gorž). Na ovo Staljin postavlja pitanje, da li su to objavili javno, na šta dobija negativan odgovor. Staljin zatim predlaže da se Srbi iz Banata organizuju i zatraže priključenje Jugoslaviji. Ovo opravda razlogom da će pitanje da bude rešavano na mirovnoj konferenciji, i da Jugoslavija ako želi da postavi ovo pitanje, mora da ima neke argumente za aneksiju.
U ovu svrhu partizani sa 200 zarobljenih tenkova vrše stalne manevre na granici i otvoreno govore da vežbaju okupaciju Banata. Partizanske jedinice su već prilikom proterivanja nemačke vojske krenule da ulaze duboko u teritoriju Rumunije. Tom prilikom se regrutuju i Srbi iz Rumunije, koji se uključuju u partizanske jedinica i šalju na Sremski front. Drugi deo Srba koji je na to pristao naoružava se. Partizani čak ulaze u grupama od po nekoliko ljudi i u sam Temišvar. Vlada sveopšti haos. U ovim okolnostima kreće se u organizovanje Sveslovenskog Kongresa u Temušvaru koji treba da proglasi otcepljenje od Rumunije.
U to vreme, 6. marta 1945. godine, dolazi do promene vlasti u Rumuniji i na čelo vlade dolazi Petru Groza, predsednik do tada minorne stranke.
Za to vreme rumunska obaveštajna služba prati šta se dešava i u potpunosti je upoznata sa namerama Jugoslavije.
Najavljeni Sveslovenski Kongres za 8.maj 1945.godine, se ipak ne održava, jer su rumunske vlasti u dogovoru sa sovjetskim, zabranili održavanje kongresa. Ipak nekoliko hiljada Srba iz rumunskog Banata, zajedno sa Srbima iz Beograda, sela u srpskom Banatu, 200 Srba iz Zrenjanina naoružanih puškama i revolverims, ipak dolazi u Temišvar i u zgradi srpske episkopije u Temišvaru održava pripremne radnje za kongres. Istovremeno održavaju demonstracije u Temišvaru gde predstavnici Srba i Srbi iz Jugoslavije, traže od Savezničke kontrolne komisije, dozvolu za održavanje kongresa za 22.maj 1945. godine, koji ipak nije održan.
Kao posledica prekinutog Sveslovenskog Kongresa i nastavka jugoslovenske propagande za aneksiju rumunskog Banata dolazi do tajnog sastanka između Petru
Groze i Josipa Broza Tita. Kada se ovaj sastanak dogodio i šta se tokom ovog susreta razgovaralo teško je utvrditi s obzirom na to da još uvek nedostaju konkretniji podaci iz arhiva u Bukureštu i Beograd. Međutim, trenutačno dostupna dokumentacija ukazuje na to da je postignut neki dogovor. Ono što sada znamo o sastanku je prilično šturo, ali ipak vrlo informativan.
Šest nedelja na nakon incidenta s Temišvaru, 27. Juna 1945., prilikom završnog govora na Kongresu partije Front orača (Frontul
Plugarilor), Petru Groza je izjavio da Banat više nije predmet rasprave jer ,,ostaje kao što je bio, naš."
Da bi Groza mogao da da tako kategoričnu izjavu samo nas navodi na pretpostavku da je neki
Oblik sporazuma postignut.
Iako nije jasno što se točno dogodilo iza kulisa pre Kongresa Fronta Orača, više svetla bacaju arhivski izvori
Nakon ovog kongresa. Groza se sastao s Titom negde početkom jula. Rumunska arhivska građa je prilično nejasna o ovome. Međutim fransuska agencija AFP u svom izveštaju sa izbornog skupa u Lugoju, 6.novembra 1945.godine, navodi izjavu Groze da je pitanje ,,postojeće granice između Rumunije i
Jugoslavije jesu i ostaju definitivne".
Ali izveštaj je doneo i zapanjujuće otkriće. Rumunski premijer tom prilikom izjavio da je pre nekog vremena imao sastanak s maršalom Titom
Koja se do sada držala u tajnosti i koja je trajala nekoliko dana i
Noći. Svrha ovih razgovora bila je stati na kraj agitaciju srpskog elemenata iz rumunskog Banata, koji su hteli da pripoje pokrajinu Jugoslaviji. Navodno je Tito formalno obećao Grozi da će to učiniti sve kako bi se ova agitacija okončala, zaključio je AFP izvještaj.
Drugo spominjanje tajnog sastanka Groza-Tito otkriveno je u rumunskom arhivu gde se nalazi u beleškama sa sastanaka
Veća ministara. Tokom rasprave o rumunsko-jugoslovenskoj granici na zasedanju u Bukureštu od 13. Februara 1948., Groza je naglasio da se pre nekog vremena sastao s Titom po pitanju Banata. On je tom prilikom rekao
,,. . . Lično sam razgovarao o problemu reguliranje toka graničnih voda s maršalom Titom pre dve i po godine, nakon što smo postigli spprazum grosso
Modo o banatskim granicama. Dakle, prema Grozinoj nejasnoj referenci,
Njegov susret s Titom dogodio se negde u leto 1945.
Pronađena arhivska dokumentacija
U Public Record Officeu, Kew, London, podržava ovaj zaključak. Na temelju diplomatskih izveštaja iz Bukurešta i Beograda u julu 1945., vidimo da su o ovome strani diplomati saznali u roku od nekoliko dana o tajnom sastanku Groza-Tito. U izveštaju se ne navodi jesu li postigli dogovor o
Pitanju Banata, samo što se napominje da se ,,Groza vratio sa sastanka u stanju
depresije".
Naime odgovor na sadržinu tajnog sastanka koji je trajao nekoliko dana i noći, je lako da se izvuče ako se zna koji su se događaji izdešavali nakon ovoga. Pitanje šta je toliko bitno Petru Groza da preda u ruke Jugoslovena, da bi oni odustali od gotove stvari tj. Aneksije Banata i delova Oltenije. Zašto bi Jugosloveni tek tako odustali bez ikakve nadoknade za ovo. Naime u odnosima dve zemlje se ništa nije promenilo, niti je Rumunija morala da plati novac Jugoslaviji, niti je Jugoslavija dobila bilo kakve privelegije u rumunskoj privredi.
Naime sasvim lako se zaključuje, da je po drugi put za redom, zbog potrebe da Rumunija sačuva Banat, Rumunija trgovala Rumunima u Srbiji. Na sastanku je očigledno dogovoreno da se Rumuni u Srbiji po prvi put u istoriji više ne povezuju sa Rumunijom i iz ovih razloga je odlučeno da se stvori nova vlaška nacionalna manjina. U ovoj trgovini stradaju i Arumuni iz Makedonije koji se po prvi put nalaze u istoj grupi sa Rumunima iz Srbije. Ono što može da se pretpostavi iz ovoga je da plan bio da se putem manipulisanja istorijom stvori neka veza između Rumuna u centralnoj Srbiji i Arumuna u Makedoniji koji bi onda sačinjavali jednu manjinu.
Kao prvi korak u ovome, već 6.7.1945. u Borbi izlazi kratka vest da je u Zaječaru počeo da izlazi list na vlaškom jeziku (iako je ovo manipulacija, jer list Vorba Noastra, nikad ne pominje nikakve Vlahe, već svo vreme koristi izraz ,,român"). Nakon ovoga dolazi 6. Oktobra 1945. Godine, do prvog i jedinog susreta delegacije Rumuna sa nekim šefom jugoslovenske države (u pogledu srpske države teško da može da se ovo tvrdi jer je bar jedan Rumun bio na čelu srpske vlade. Naime, general Jovan Mišković (1844-1908), presednik Akademije Nauka, načelnik generelštaba, je bio Rumun iz sela Samarinovca, Negotin i u jedom periodu krajem 19. Veka vršio dužnost premijer, a takođe je bio i član Krunskog Saveta, koji je upravljao zemljom u ime maloletnog Aleksandra Obrenovića), u ovom slučaju sa Titom, pri čemu se za njih po prvi put koristi naziv Vlasi. Ovo može da se nazove danom rođenja nove vlaške nacije, te stoga predlažem svima koji se osećaju Vlasi da slave ovaj praznik kao dan rođenja svog naroda.
Ovde je potrebno dodati nekoliko napomena. Manjinska kolektivna prava su praktično bila prepuštena svakoj državi da odlučuje o tome da li će da prizna ova prava ili ne, tokom cele istorije pa sve do 1975., odnosno Helsinškog Završnog Akta, kada su države doduše samo politički preuzele obavezu da poštuju prava manjina. Pre toga zaštita se sprovodila samo putem bilateralnih sporazuma, te je tako postojao različiti pravni režim za svaku manjinu koje žive u istoj zemlji. U Jugoslaviji je došlo do priznanja ovih prava svim manjinama (osim za tri manjine – Nemci posle 1945, Rumuni iz Centralne Srbije i Arumuni iz Makedonije) tek sa komunističkom vlašću.
Ovde upravo i leži razlog za promenu imena Rumuna. Naime, jer pošto je svim nacionalnim manjinama dopušteno da uživaju ova prava posle 1945. Godine, bilo bi apsurdno sprečiti Rumune u Centralnoj Srbiji da uživaju ova prava.
Iz ovog razloga, u dogovoru sa Rumunijom, Rumuni su prešli iz kategorije nacionalnih manjina, u kategoriju etničke zajednice koje nemaju svoju državu, te stoga za ovu manjinu, ova manjinska prava nisu važila. Stoga je bilo potrebno jednostavno preimenovanje Rumuna u Vlahe putem popisa, da bi došlo prebicivanja Rumuna iz kategorije naroda u kategoriju etničke grupe.
Moram ovde da napomenem da je ovaj način menjanja nacionalnog identiteta pripadnika manjina, sankcionisan brojnim međunarodnim dokumentima, i spada u jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.
U svakom slučaju ovakve odluke su bile daleko iznad nivoa na kome je ovaj gedžovan iz Draževca kod Obrenovca mogao da donosi bilo kakve odluke.
Vrlo važna napomena: Rumuni i Aromuni su bili možda u najboljoj poziciji u odnosu na sve manjine posle 2. Sv rata. Davorjanka Paunović je bila najbliskiji Titov saradnik, a Koča Popović načelnik generalštaba. Rumuni u Srbiji su bili narod o čijoj je situaciji Tito bio upućeniji više nego bilo koji vladalac još od vremena Pašića, Kralja Aleksandra Obrenovića (3/4 Rumun - baba i majka) i Kralj Milana (1/2 Rumum - majka)
Literature
Eugen Boia, "THE "APPLE OF DISCORD" IN ROMANIAN-YUGOSLAV RELATIONS AT THE END OF THE SECOND WORLD WAR:
BELGRADE'S CLAIMS TO THE ROMANIANA"
Ena Mirković, ODNOS BLAGOJA NEŠKOVIĆA
PREMA NACIONALNOM PITANJU 1944−1952
Naime u svojoj knjizi o Nešoviću iznosi niz izmišljotina koje nisu ni faktički tačne
Za sudbinu Rumuna u istočnoj Srbiji su ključni igrači Tito i Petru Groza i Sveslovenski Kongres koji nikada nije ni održan a planiran je za 9.maj 1945.
Eugen Boia u članku Apple of discord iznosi niz činjenica baziranih na podacima iz Sovjetskih arhiva.
Sveslovenski kongres nije trebalo da bude bilo nikakvo mirno okupljanje manjine koja traži kulturna prava, već je na tom kongresu trebalo da se proglasi otcepljenje celog Banata Jugoslaviji.
Vraćamo se na 1944. I 1945. Godinu i dešavanja koja se događaju u Rumunskom Banatu. Ovo je pitanje koje srpska istoriografija uporno stavlja pod tepih, čak i lažno predstavlja događaje.
Naime, nakon proterivanja Nemaca iz Beograda, partizani prelaze Dunav i kreće se u oslobađanje Banata. Kako navode rumunski istoričari, Andrija Hebrang, 9.1.1945. odlazi na sastanak sa Staljinom, gde između ostalog iznosi želju novih vlasti da anektiraju teritorije: Banata (Timiš i Karan-Sebeš) i deo Oltenije (deo okruga Mehedinci, Romanica i Gorž). Na ovo Staljin postavlja pitanje, da li su to objavili javno, na šta dobija negativan odgovor. Staljin zatim predlaže da se Srbi iz Banata organizuju i zatraže priključenje Jugoslaviji. Ovo opravda razlogom da će pitanje da bude rešavano na mirovnoj konferenciji, i da Jugoslavija ako želi da postavi ovo pitanje, mora da ima neke argumente za aneksiju.
Naime, nakon proterivanja Nemaca iz Beograda, partizani prelaze Dunav i kreće se u oslobađanje Banata. Kako navode rumunski istoričari, Andrija Hebrang, 9.1.1945. odlazi na sastanak sa Staljinom, gde između ostalog iznosi želju novih vlasti da anektiraju teritorije: Banata (Timiš i Karan-Sebeš) i deo Oltenije (deo okruga Mehedinci, Romanica i Gorž). Na ovo Staljin postavlja pitanje, da li su to objavili javno, na šta dobija negativan odgovor. Staljin zatim predlaže da se Srbi iz Banata organizuju i zatraže priključenje Jugoslaviji. Ovo opravda razlogom da će pitanje da bude rešavano na mirovnoj konferenciji, i da Jugoslavija ako želi da postavi ovo pitanje, mora da ima neke argumente za aneksiju.
U ovu svrhu partizani sa 200 zarobljenih tenkova vrše stalne manevre na granici i otvoreno govore da vežbaju okupaciju Banata. Partizanske jedinice su već prilikom proterivanja nemačke vojske krenule da ulaze duboko u teritoriju Rumunije. Tom prilikom se regrutuju i Srbi iz Rumunije, koji se uključuju u partizanske jedinica i šalju na Sremski front. Drugi deo Srba koji je na to pristao naoružava se. Partizani čak ulaze u grupama od po nekoliko ljudi i u sam Temišvar. Vlada sveopšti haos. U ovim okolnostima kreće se u organizovanje Sveslovenskog Kongresa u Temušvaru koji treba da proglasi otcepljenje od Rumunije.
U to vreme, 6. marta 1945. godine, dolazi do promene vlasti u Rumuniji i na čelo vlade dolazi Petru Groza, predsednik do tada minorne stranke.
Za to vreme rumunska obaveštajna služba prati šta se dešava i u potpunosti je upoznata sa namerama Jugoslavije.
Najavljeni Sveslovenski Kongres za 8.maj 1945.godine, se ipak ne održava, jer su rumunske vlasti u dogovoru sa sovjetskim, zabranili održavanje kongresa. Ipak nekoliko hiljada Srba iz rumunskog Banata, zajedno sa Srbima iz Beograda, sela u srpskom Banatu, 200 Srba iz Zrenjanina naoružanih puškama i revolverims, ipak dolazi u Temišvar i u zgradi srpske episkopije u Temišvaru održava pripremne radnje za kongres. Istovremeno održavaju demonstracije u Temišvaru gde predstavnici Srba i Srbi iz Jugoslavije, traže od Savezničke kontrolne komisije, dozvolu za održavanje kongresa za 22.maj 1945. godine, koji ipak nije održan.
Kao posledica prekinutog Sveslovenskog Kongresa i nastavka jugoslovenske propagande za aneksiju rumunskog Banata dolazi do tajnog sastanka između Petru
Groze i Josipa Broza Tita. Kada se ovaj sastanak dogodio i šta se tokom ovog susreta razgovaralo teško je utvrditi s obzirom na to da još uvek nedostaju konkretniji podaci iz arhiva u Bukureštu i Beograd. Međutim, trenutačno dostupna dokumentacija ukazuje na to da je postignut neki dogovor. Ono što sada znamo o sastanku je prilično šturo, ali ipak vrlo informativan.
Šest nedelja na nakon incidenta s Temišvaru, 27. Juna 1945., prilikom završnog govora na Kongresu partije Front orača (Frontul
Plugarilor), Petru Groza je izjavio da Banat više nije predmet rasprave jer ,,ostaje kao što je bio, naš."
Da bi Groza mogao da da tako kategoričnu izjavu samo nas navodi na pretpostavku da je neki
Oblik sporazuma postignut.
Iako nije jasno što se točno dogodilo iza kulisa pre Kongresa Fronta Orača, više svetla bacaju arhivski izvori
Nakon ovog kongresa. Groza se sastao s Titom negde početkom jula. Rumunska arhivska građa je prilično nejasna o ovome. Međutim fransuska agencija AFP u svom izveštaju sa izbornog skupa u Lugoju, 6.novembra 1945.godine, navodi izjavu Groze da je pitanje ,,postojeće granice između Rumunije i
Jugoslavije jesu i ostaju definitivne".
Ali izveštaj je doneo i zapanjujuće otkriće. Rumunski premijer tom prilikom izjavio da je pre nekog vremena imao sastanak s maršalom Titom
Koja se do sada držala u tajnosti i koja je trajala nekoliko dana i
Noći. Svrha ovih razgovora bila je stati na kraj agitaciju srpskog elemenata iz rumunskog Banata, koji su hteli da pripoje pokrajinu Jugoslaviji. Navodno je Tito formalno obećao Grozi da će to učiniti sve kako bi se ova agitacija okončala, zaključio je AFP izvještaj.
Drugo spominjanje tajnog sastanka Groza-Tito otkriveno je u rumunskom arhivu gde se nalazi u beleškama sa sastanaka
Veća ministara. Tokom rasprave o rumunsko-jugoslovenskoj granici na zasedanju u Bukureštu od 13. Februara 1948., Groza je naglasio da se pre nekog vremena sastao s Titom po pitanju Banata. On je tom prilikom rekao
,,. . . Lično sam razgovarao o problemu reguliranje toka graničnih voda s maršalom Titom pre dve i po godine, nakon što smo postigli spprazum grosso
Modo o banatskim granicama. Dakle, prema Grozinoj nejasnoj referenci,
Njegov susret s Titom dogodio se negde u leto 1945.
Pronađena arhivska dokumentacija
U Public Record Officeu, Kew, London, podržava ovaj zaključak. Na temelju diplomatskih izveštaja iz Bukurešta i Beograda u julu 1945., vidimo da su o ovome strani diplomati saznali u roku od nekoliko dana o tajnom sastanku Groza-Tito. U izveštaju se ne navodi jesu li postigli dogovor o
Pitanju Banata, samo što se napominje da se ,,Groza vratio sa sastanka u stanju
depresije".
Naime odgovor na sadržinu tajnog sastanka koji je trajao nekoliko dana i noći, je lako da se izvuče ako se zna koji su se događaji izdešavali nakon ovoga. Pitanje šta je toliko bitno Petru Groza da preda u ruke Jugoslovena, da bi oni odustali od gotove stvari tj. Aneksije Banata i delova Oltenije. Zašto bi Jugosloveni tek tako odustali bez ikakve nadoknade za ovo. Naime u odnosima dve zemlje se ništa nije promenilo, niti je Rumunija morala da plati novac Jugoslaviji, niti je Jugoslavija dobila bilo kakve privelegije u rumunskoj privredi.
Naime sasvim lako se zaključuje, da je po drugi put za redom, zbog potrebe da Rumunija sačuva Banat, Rumunija trgovala Rumunima u Srbiji. Na sastanku je očigledno dogovoreno da se Rumuni u Srbiji po prvi put u istoriji više ne povezuju sa Rumunijom i iz ovih razloga je odlučeno da se stvori nova vlaška nacionalna manjina. U ovoj trgovini stradaju i Arumuni iz Makedonije koji se po prvi put nalaze u istoj grupi sa Rumunima iz Srbije. Ono što može da se pretpostavi iz ovoga je da plan bio da se putem manipulisanja istorijom stvori neka veza između Rumuna u centralnoj Srbiji i Arumuna u Makedoniji koji bi onda sačinjavali jednu manjinu.
Kao prvi korak u ovome, već 6.7.1945. u Borbi izlazi kratka vest da je u Zaječaru počeo da izlazi list na vlaškom jeziku (iako je ovo manipulacija, jer list Vorba Noastra, nikad ne pominje nikakve Vlahe, već svo vreme koristi izraz ,,român"). Nakon ovoga dolazi 6. Oktobra 1945. Godine, do prvog i jedinog susreta delegacije Rumuna sa nekim šefom jugoslovenske države (u pogledu srpske države teško da može da se ovo tvrdi jer je bar jedan Rumun bio na čelu srpske vlade. Naime, general Jovan Mišković (1844-1908), presednik Akademije Nauka, načelnik generelštaba, je bio Rumun iz sela Samarinovca, Negotin i u jedom periodu krajem 19. Veka vršio dužnost premijer, a takođe je bio i član Krunskog Saveta, koji je upravljao zemljom u ime maloletnog Aleksandra Obrenovića), u ovom slučaju sa Titom, pri čemu se za njih po prvi put koristi naziv Vlasi. Ovo može da se nazove danom rođenja nove vlaške nacije, te stoga predlažem svima koji se osećaju Vlasi da slave ovaj praznik kao dan rođenja svog naroda.
Ovde je potrebno dodati nekoliko napomena. Manjinska kolektivna prava su praktično bila prepuštena svakoj državi da odlučuje o tome da li će da prizna ova prava ili ne, tokom cele istorije pa sve do 1975., odnosno Helsinškog Završnog Akta, kada su države doduše samo politički preuzele obavezu da poštuju prava manjina. Pre toga zaštita se sprovodila samo putem bilateralnih sporazuma, te je tako postojao različiti pravni režim za svaku manjinu koje žive u istoj zemlji. U Jugoslaviji je došlo do priznanja ovih prava svim manjinama (osim za tri manjine – Nemci posle 1945, Rumuni iz Centralne Srbije i Arumuni iz Makedonije) tek sa komunističkom vlašću.
Ovde upravo i leži razlog za promenu imena Rumuna. Naime, jer pošto je svim nacionalnim manjinama dopušteno da uživaju ova prava posle 1945. Godine, bilo bi apsurdno sprečiti Rumune u Centralnoj Srbiji da uživaju ova prava.
Iz ovog razloga, u dogovoru sa Rumunijom, Rumuni su prešli iz kategorije nacionalnih manjina, u kategoriju etničke zajednice koje nemaju svoju državu, te stoga za ovu manjinu, ova manjinska prava nisu važila. Stoga je bilo potrebno jednostavno preimenovanje Rumuna u Vlahe putem popisa, da bi došlo prebicivanja Rumuna iz kategorije naroda u kategoriju etničke grupe.
Moram ovde da napomenem da je ovaj način menjanja nacionalnog identiteta pripadnika manjina, sankcionisan brojnim međunarodnim dokumentima, i spada u jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.
U svakom slučaju ovakve odluke su bile daleko iznad nivoa na kome je ovaj gedžovan iz Draževca kod Obrenovca mogao da donosi bilo kakve odluke.
Vrlo važna napomena: Rumuni i Aromuni su bili možda u najboljoj poziciji u odnosu na sve manjine posle 2. Sv rata. Davorjanka Paunović je bila najbliskiji Titov saradnik, a Koča Popović načelnik generalštaba. Rumuni u Srbiji su bili narod o čijoj je situaciji Tito bio upućeniji više nego bilo koji vladalac još od vremena Pašića, Kralja Aleksandra Obrenovića (3/4 Rumun - baba i majka) i Kralj Milana (1/2 Rumum - majka)
Literature
Eugen Boia, "THE "APPLE OF DISCORD" IN ROMANIAN-YUGOSLAV RELATIONS AT THE END OF THE SECOND WORLD WAR:
BELGRADE'S CLAIMS TO THE ROMANIANA"
Ena Mirković, ODNOS BLAGOJA NEŠKOVIĆA
PREMA NACIONALNOM PITANJU 1944−1952
#39
Слободне теме * Teme libere / Сербонини сведоци. Псеудоистор...
Poslednja poruka Volcae - 01.03.2024. 10:19
Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква. Димитрије Марковић
Промоција књиге "Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква" у организацији Културнг центра Вршац одржана је 25. јануара 2024. године у биоскопској сали Културног центра.
Аутор књиге, Димитрије Марковић, одржао је предавање на тему псеудоисторије и неопаганизма док је у улози модератора био Милан Филиповић, дипломирани историчар и наставник историје у Пољопривредној школи.
https://youtu.be/adrtGGIVZK4
Izvor:
https://teodulija.net/2024/01/28/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%86%D0%B8-%D1%83-%D0%B2/
https://independent.academia.edu/DimitrijeMarkovic1
#40
Власи у историјским изворима и литератури * Rumânii (valahii) în izvoarele istorice şi literatură / Spriječio formiranje posebne "...
Poslednja poruka Volcae - 01.03.2024. 08:41
Sukob Blagoja Neškovića i Josipa Broza Tita (6): Spriječio formiranje posebne "vlaške oblasti"
Feljton smo priredili prema knjizi dr Ene Mirković "Blagoje Nešković", koju je objavio Institut za srpsku kulturu, Priština – Leposavić
Na Kongresu svih Slovena u Rumuniji, 21. aprila 1945. godine, postavljeno je pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji, ali ono se odnosilo na demokratizaciju zemlje. Jugoslavija nije željela da postavlja teritorijalno pitanje u odnosu na Rumuniju, niti da traži prisajedinjenje teritorija naseljenih slovenskim življem. O odnosu prema vlaškom pitanju koje je povezivano u to vrijeme sa Rumunijom, Blagoje Nešković je rekao sljedeće: "Po povratku Broza iz Rumunije odmah poslije rata, Broz mi je rekao da je Ana Pauker pitala da li bi istočna Srbija mogla da se priključi Rumuniji jer su Vlasi, koji tamo žive, ustvari Rumuni. Broz im je rekao da oni o tome treba da razgovaraju sa Neškovićem. Kada mi je to Broz rekao, ja sam žestoko opsovao i rekao: 'Neka mi se samo obrate, reći ću ja njima kako treba'. Naravno da se nijesu obratili jer im je Broz javio kako sam reagovao". Nešković je ostao uporan u tome da su se, bez obzira na svoje porijeklo, Vlasi stopili sa Srbima i da, prema tome, nema govora o nekoj posebnoj "vlaškoj oblasti" u Srbiji. On je prebacivao Josipu Brozu Titu uopšte na toj ideji, optuživši ga da su "on i Kardelj najurili iz Istre i poslednjeg Italijana, a od Srbije je tražio da se Vlasi priključe Rumuniji". Josip Broz je nakon toga od člana Politbiroa Milovana Đilasa tražio da se obnovi nacionalna svijest Vlaha i da se organizuju kao nacionalna manjina, ali je uskoro zahlađenje odnosa sa Rumunima omelo sprovođenje ove ideje. Nakon Osnivačkog kongresa KPS, kada se postavilo pitanje Vlaha, organizovano je njihovo izjašnjavanje, na kome su se oni izjasnili kao Srbi.
NEŠKOVIĆ JE OSTAO UPORAN U TOME DA SU SE, BEZ OBZIRA NA SVOJE PORIJEKLO, VLASI STOPILI SA SRBIMA I DA, PREMA TOME, NEMA GOVORA O NEKOJ POSEBNOJ "VLAŠKOJ OBLASTI" U SRBIJI
izvor:
https://www.dan.co.me/vijesti/feljton/sukob-blagoja-neskovica-i-josipa-broza-tita-6-sprijecio-formiranje-posebne-vlaske-oblasti-5145870
Ena Mirković, naučni saradnik, rođena 1986. u Požarevcu.
Obrazovanje
Diplomirala je 2010. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za Istoriju Jugoslavije, sa temom ,, Časopis Naša stvarnost (1936 – 1939)"
Doktorirala je 2016. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za Istoriju Jugoslavije sa temom ,,Blagoje Nešković (1907 – 1984). Politička biografija".
https://iskp.co.rs/istrazivaci/ena-mirkovic/