Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

Наш пријатељ Волкае ме је, својом метафором о "корову" кога ваља искоренити  у нашем језику, инспирисао да почнем нову тему где ћу, наводећи варваризме у нашем језику, покушати да укажем како полако али сигурно губимо језик. Јер, ако изрази попут grai, veśin, strâin, nâşćerea... за нас представљају заборављене изразе (некима од нас и стране - румунске), шта ће тек унуци наших унука, уколико буду говорили наш језик, говорити за изразе који су за нас "потпуно разумљиви".

Примери потичу од Влаха-Унгуреана, мојих пријатеља и познаника, који у свакодневном говору, влашке речи замењују варваризмима, прилагођеним влашком изговору. Ево неколико примера:

Înţâľeg - Râzumińesc - разумем
Noatâi - Plivâi - пливам
Crĭed - Vierui - верујем
Dumńeḑâu- Buog - Бог
Apâră - Brâńeaşće - брани
Viaţa - Jîvot - живот
Sârbătoreaşće - Slâviaşće - слави
Înprumutâ - Pozâimiaşće - позајмљује
Craśunu - Božiću - Божић
Paşću - Uscrsu - Ускрс
Anu - Guodinâ - година
Friptura - Pečenja - печење
Frigarea - Rajańu - ражањ
Ľimba - Ĭezicu - језик
Rârunci - Bubregurľi - бубрези
Điađitu al mare - Palaţu - палац
Vićiľi - Stuaca - стока
Feroanciľi - Zavesurľi - завесе
Încâlţămînćiľi - Obuća - Обуће
Vasâľi - Suđea - суђе
Źuarâ - Zaklinje
Blastâmă - Kune
Petrĭaśe - Ispraća
Soldat - Vuoińic - војник
Bumbac - Pamuk
Matasâ - Svila
Unsura - Masnoća

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 20:50
Наш пријатељ Волкае ме је, својом метафором о "корову" кога ваља искоренити  у нашем језику, инспирисао да почнем нову тему где ћу, наводећи варваризме у нашем језику, покушати да укажем како полако али сигурно губимо језик. Јер, ако изрази попут grai, veśin, strâin, nâşćerea... за нас представљају заборављене изразе (некима од нас и стране - румунске), шта ће тек унуци наших унука, уколико буду говорили наш језик, говорити за изразе који су за нас "потпуно разумљиви".

Примери потичу од Влаха-Унгуреана, мојих пријатеља и познаника, који у свакодневном говору, влашке речи замењују варваризмима, прилагођеним влашком изговору. Ево неколико примера:

G-gine Vlad, zar mislite da je zaista prikladno da koristite termin 'varvarizam' za srpske reci u vlaskom jeziku? Mislim da je takva terminologija prilicno nekorektna i vrlo negativno obojena. Ne razumem zasto ne koristite precizne termine kao 'reci srpskom porekla' ili 'srbizmi'. Ovaj poslednji koriste Hrvati, ali nisam sigurna da je u upotrebi i u Srbiji.

Rec 'varvari' i njeni derivati su pogrdne reci i mislim da je potpuno suvisno da je ovde upotrebaljavate, jer cineci tako vredjate jedan jezik, a samim tim i ljude koji ga govore.

Citat: nena poslato 06.02.2011. 21:59
G-gine Vlad, zar mislite da je zaista prikladno da koristite termin 'varvarizam' za srpske reci u vlaskom jeziku? Mislim da je takva terminologija prilicno nekorektna i vrlo negativno obojena. Ne razumem zasto ne koristite precizne termine kao 'reci srpskom porekla' ili 'srbizmi'. Ovaj poslednji koriste Hrvati, ali nisam sigurna da je u upotrebi i u Srbiji.
Rec 'varvari' i njeni derivati su pogrdne reci i mislim da je potpuno suvisno da je ovde upotrebaljavate, jer cineci tako vredjate jedan jezik, a samim tim i ljude koji ga govore.

Gramatika i književnost u osnovnoj školi
Autor - Miloš Milošević Izdavač - Draganić, Beograd, 1995
Strana 10

CitatVarvarizmi (od reči varvarin = tuđinac)
Varvarizmi su reči pozajmljene iz drugih jezika koje ponekad upotrebljavamo umesto naših reči. Najčešći varvarizmi u našem jeziku su turcizmi, germanizmi, i italijanizmi
avlija                = dvorište
adet                 = običaj
pendžer             = prozor
odžak                = dimnjak
firanga               = zavesa
...

Da. Ne mislim da je samo prikladno, nego u skladu sa  naukom ;)

Citat: Vlad poslato 06.02.2011. 22:10

CitatVarvarizmi (od reči varvarin = tuđinac)
Varvarizmi su reči pozajmljene iz drugih jezika koje ponekad upotrebljavamo umesto naših reči. Najčešći varvarizmi u našem jeziku su turcizmi, germanizmi, i italijanizmi
avlija                = dvorište
adet                 = običaj
pendžer             = prozor
odžak                = dimnjak
firanga               = zavesa
...

Da. Ne mislim da je samo prikladno, nego u skladu sa  naukom ;)

Onda sam ja ocigledno predugo van 'nase nauke'! A jos kad potvrda stize od vas koji ste vrsni poznavalac iste!  ;)

Citat: nena poslato 07.02.2011. 09:34
Onda sam ja ocigledno predugo van 'nase nauke'! A jos kad potvrda stize od vas koji ste vrsni poznavalac iste!  ;)

Ма, не! Нисам ја dPasujoni који науку толико добро познаје да се усуђује да обара постојеће и поставља нове тезе  :D
Понекад заборавимо оно што смо учили у основној школи, а понекад нас претерана љубав према домовини доведе до погрешних закључака.
Примери које сам навео се дефинитивно могу сматрати варваризмима и немају никакву везу са омаловажавањем или вређањем напаћеног српског народа.

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 09:59

Примери које сам навео се дефинитивно могу сматрати варваризмима и немају никакву везу са омаловажавањем или вређањем напаћеног српског народа.

Речи немају само основно значење, већ носе и разна друга, чак врло комплексна значења, о чему треба водити рачуна. Vladov пример је неприхватљив из много разлога, међу којима није за потцењивање и тај што је сигурно увредљив за Србе из чијег су језика примери, него из оног основног: Власи су данас активни билингвисти, а у тој двојезичности српски језик је онај који је први, или основни, а онај други, тзв. влашки, је секундарни. Забога, зато и говоримо о губитку језика, као основног обележја етничке посебности!  За речи из другог, страног језика, постоји лепа реч у српском језику (који овим поводом користимо, зар не?), а то је реч "туђице"!

Али.

Код билингвизма, попут овог нашег данашњег, питање је за социо-лингвистику шта се може назвати туђицом у говору у коме се у САМО ЈЕДНОЈ реченици користе речи, чак и читаве фразе, из два НЕСРОДНА ЈЕЗИКА истовремено?

Пример:

Kolo-n vaļe la frunḑare
paşće један berbek mare!
Pi spinare нема вуну -
Баш је добар за kaśulu!

 

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 09:59

Citat: nena poslato 07.02.2011. 09:34
Onda sam ja ocigledno predugo van 'nase nauke'! A jos kad potvrda stize od vas koji ste vrsni poznavalac iste!  ;)

Ма, не! Нисам ја dPasujoni који науку толико добро познаје да се усуђује да обара постојеће и поставља нове тезе  :D

Tvoj je problem domnul Vlad, što si ti jedini ovde koji "koristi" "nauku" i to tako da od nauke ne ostane ništa.
Niti ja postavljam svoje, niti obaram bilo čije teze, i ne bavim se naukom na Forumu.

Čak se ne bavim  ni politikom. :'(

Nisam ni DB-eac!  :(

Problem je što govorim istinu o VLASIMA, činjenice koje svako ko hoće može da vidi.
Daleko od toga da sam i sam zadovoljan mnogim stvarima, ali to je što je!
Dokle god na konkretne činjenice odgovarate napadom na "moju malenkost", koja definitivno nije toliko bitna da se njome bavite, znači da Vam nedostaju argumenti.

8)

Citat: Paun poslato 07.02.2011. 10:16
Код билингвизма, попут овог нашег данашњег, питање је за социо-лингвистику шта се може назвати туђицом у говору у коме се у САМО ЈЕДНОЈ реченици користе речи, чак и читаве фразе, из два НЕСРОДНА ЈЕЗИКА истовремено?

Пример:

Kolo-n vaļe la frunḑare
paşće један berbek mare!
Pi spinare нема вуну -
Баш је добар за kaśulu!

To si Paune baš lepo primetio, to me podseti na AKSANIJU! :)

CitatKÎNĆIKU LU AKSAŃIĬA

Ţukuţ faţa muĭerĭaskă,
ţukuţ ļimba rumîńaskă!
Kînd vorbĭeşć – ma topĭeşć,
şî ginđesk kă slabĭesk
kînd ku ćińe tăĭnuĭesk!

Aksańiĭa u belom svetu
mult je bună za dijetu!

:-X

Citat: Paun poslato 07.02.2011. 10:16
Речи немају само основно значење, већ носе и разна друга, чак врло комплексна значења, о чему треба водити рачуна. Vladov пример је неприхватљив из много разлога, међу којима није за потцењивање и тај што је сигурно увредљив за Србе из чијег су језика примери,

Ако је мој пример увредљив за Србе, јер за туђице користим термин варваризми, онда је за Мађаре, Турке, Иналијане, Немце увредљиво ово што је написао Милош Милошевић у приручнику за основну школу  :-[.

Citat: dPasujoni poslato 07.02.2011. 17:17
Tvoj je problem domnul Vlad, što si ti jedini ovde koji "koristi" "nauku" i to tako da od nauke ne ostane ništa.

Па од науке заиста не остане ништа када се Ви умешате, господине dPasujoni! :D

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 17:51

Ако је мој пример увредљив за Србе, јер за туђице користим термин варваризми, онда је за Мађаре, Турке, Иналијане, Немце увредљиво ово што је написао Милош Милошевић у приручнику за основну школу  :-[.

Треба бити - уз све што сам горе написао - и јако обазрив код навођења упоредних примера; ово што си навео, не испуњава ни минималне услове за примену компаративног метода! Просто речено, Власи су ДАНАС АПСОЛУТНО ЈЕДИНСТВЕН случај, и навођење неодговарајућих поређења, да би си потврдила или оборила нека теза, само разводњава предмет разговора. Поређења имају сврху када имамо два или више СЛИЧНИХ случајева, а - duamńe pazîaşće şî ferĭaşće! - с ким се наш случај може упоредити?!

Дакле, суштина моје опаске била је у подсећању да су Власи - ДАНАС - АКТИВНИ БИЛИНГВИСТИ, којима је ПРВИ језик српски, па је нормално, природно, логично (итд итд) да се речи из тог језика преливају слободно и без икакве ограде, препреке, сметње (итд итд) у онај други, и да је, дакле, нешто што је НОРМАЛАН И ПРИРОДАН (у овом случају социолингвистички) процес, неумесно описати, звати, дефинисати (итд итд) појмом који НЕСУМЊИВО ИМА - можда чак И У СВОЈОЈ ОСНОВИ (а у ОПСЕГУ опште употребе) - претежно увредљиво значење ... Јер, кад кажемо: "Варварин", "варварство" и сл., нико код нас данас не мисли, сигуран сам, на (књишки дефинисано) лингвистичко чистунство, него се реч поима са свом силом негативног - анти-цивилизацијског, примитивног (итд итд) значења!

А оно што можда најлакше силогистички обара твоју тезу, јесте факат да се варваризам односи на речи из страног језика у нашем језику, а сорабски језик није стран, него је једнако наш, као и наш!

Можда и више него наш!  :(

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 17:56
Па од науке заиста не остане ништа када се Ви умешате, господине dPasujoni! :D

Ma nek ide "Vladova nauka", samo nek ostanu VLASI! ;)

Citat: dPasujoni poslato 07.02.2011. 19:51
Ma nek ide "Vladova nauka", samo nek ostanu VLASI! ;)

А, за "Владову науку" Вам спремам посебан топик. Чисто да се види колико је dPasujoni-ево незнање, као и на примеру dPasujoni-еве лингвистике ;)
Мислим да сам се на примеру приче "о кукурузу" само дотакао dPasujoni-евог незнања. Будите само мало стрпљивији :D

Citat: Paun poslato 07.02.2011. 19:36
Треба бити - уз све што сам горе написао - и јако обазрив код навођења упоредних примера; ово што си навео, не испуњава ни минималне услове за примену компаративног метода! Просто речено, Власи су ДАНАС АПСОЛУТНО ЈЕДИНСТВЕН случај,

Нису баш јединствен случај. Идентичан је случај са српским гастарбајтерима диљем Европе. Ма колико  држава путем конзулата и амбасада и црква отварањем епархија покушавала да се Србима у Европи не деси оно што се десило Власима у Србији, Срби из дијаспоре све више личе на Влахе у Србији.
Навешћу ти пример билингвизма два несродна језика. Ради се о српској дијаспори у немачком говорном подручију - Швајцарској. Пренећу шта сам чуо од младића са наших простора у возу негде између Берна и Цириха, док је разговарао са пријатељем мобилним телефоном.

Ишао сам на баноф да купим гипфели. Тамо сам срео једног бекантен па смо цузамен отишли у бајц. Рекао ми је да има штрес и да је арбајтслос. Казао сам му да нема сорген јер ће све бити ин орднунг. Ионако има рехт да прима арбајтслосенгелд ин ден некстен две године.

Сличан говор се овде може чути и код  "секондоса" (како овде зову другу генерацију странаца стасалих у Швајцарској) италијанског, албанског, турског, шпанског... порекла, али и код деце наших Влаха рођених овде.

Citat: Paun poslato 07.02.2011. 19:36
А оно што можда најлакше силогистички обара твоју тезу, јесте факат да се варваризам односи на речи из страног језика у нашем језику, а сорабски језик није стран, него је једнако наш, као и наш!

Можда и више него наш!  :(

Ако нам сорабски није стран, зашто би нам страни били француски, немачки, италијански и дански? И они су више наши него наш. Ако су нам села пуста и ако нас је више у иностранству него што нас је остало у нашим селима, онда закључујем да у нашем језику не могу да постоје туђице ??? ??? ??? Сорабски не може да буде језик некога ко у Сорабији проведе две од 52 недеље у току године.

Мени је матерњи језик влашки. Српски сам, као и немачки, научио у школи. Са оба се језика подједнако добро служим.
Својим језиком сматрам само влашки, док су ми српски и немачки страни језици. И то не зато што не волим Србе или Немце, већ зато што их не осећам својим.

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 20:31
Нису баш јединствен случај. Идентичан је случај са српским гастарбајтерима диљем Европе.

БАШ су јединствен случај, а твоји "поредбени" примери и даље нису "истородни", према томе нису ни погодни за (аналитичку) компарацију! Српска дијаспора и влашка етнија, на скали од 1 до 10, имају 2-3 нивоа сличности, а све остало јесте коренита различитост. А рекли смо, за (смислено) поређење треба да буде обрнуто! Ако озбиљно схватимо ово о "једиствености", на чему ја инсистирам, нећемо расипати енергију листајући "каталог" туђих решења, и нећемо упасти (поново) у грешку да применимо моделе који јест функционишу на другим странама, али, управо због несличности, код нас неће "ни да макну", него ће само изазвати крљање и ломљење наших већ иха-ха зарђалих зупчаника! Другим речима, мозак у шаке, па трк по оригинална решења! У свему!

Pitanje za Vlada:

Da li i ove reči predstavljaju novoizrasli "korov" u VLAŠKOM JEZIKU?

slova, slovilji

bogat, bogacîja

bužoru

njevasta

njevastujka

sluga, služîtu, služîašće

vojnjik, vojnjiśeal, vojnjiśesk

bašća, bašćava

cernjeašće

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.de%2Fbooks%3Fid%3DE2UAAAAAcAAJ%26amp%3Bpg%3DPR3%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bsig%3DACfU3U0Qj-7XhApRGwbD1I9jMABZpJK21w%26amp%3Bci%3D3%252C3%252C990%252C1742%26amp%3Bedge%3D0&hash=6d03ae3d5576ca3f758aa08e2c6d6439183a6a55)

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.de%2Fbooks%3Fid%3DE2UAAAAAcAAJ%26amp%3Bpg%3DPA30%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bsig%3DACfU3U0H69YT_V1z-q8MkKsVEvC20v9zgQ%26amp%3Bci%3D3%252C1388%252C991%252C212%26amp%3Bedge%3D0&hash=f303ccccab815f386797e0fc70a9a4d5ebeb744f)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.de%2Fbooks%3Fid%3DE2UAAAAAcAAJ%26amp%3Bpg%3DPA31%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bsig%3DACfU3U1Io9y751b599DIXOT14wKNg2cOyQ%26amp%3Bci%3D1%252C178%252C993%252C435%26amp%3Bedge%3D0&hash=00a12ac623175475285833cdc61eb6b71ed1cca5)

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.de%2Fbooks%3Fid%3DE2UAAAAAcAAJ%26amp%3Bpg%3DPA31%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bsig%3DACfU3U1Io9y751b599DIXOT14wKNg2cOyQ%26amp%3Bci%3D4%252C1253%252C988%252C328%26amp%3Bedge%3D0&hash=bd1683a777c7f8cbbadc31275a03d912b4eb3670)

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fbooks.google.de%2Fbooks%3Fid%3DE2UAAAAAcAAJ%26amp%3Bpg%3DPA32%26amp%3Bimg%3D1%26amp%3Bzoom%3D3%26amp%3Bhl%3Dde%26amp%3Bsig%3DACfU3U2jSUFZiCcAe9S9-0ojrFgm9CTlbA%26amp%3Bci%3D3%252C514%252C993%252C483%26amp%3Bedge%3D0&hash=e3fa9e44182f813b564200a221881bb31ea280b9)

Walachische Märchen, Arthur Schott, Albert Schott, 1845
http://books.google.de/books?id=E2UAAAAAcAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

@Volcae

Dumnezeu te bucure pentru lucrul ce îl lucrezi.

Ai înțeles ce neam suntem și de unde ne e rădăcina a mai veche. Nu e puțin lucru ăsta.

O noapće dî SAMBA

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 20:31

Мени је матерњи језик влашки. Српски сам, као и немачки, научио у школи. Са оба се језика подједнако добро служим.
Својим језиком сматрам само влашки, док су ми српски и немачки страни језици. И то не зато што не волим Србе или Немце, већ зато што их не осећам својим.[/b][/color]

I meni bata Vlad, i meni!     :-[

Citat: Rosu poslato 08.02.2011. 21:22
@Volcae

Dumnezeu te bucure pentru lucrul ce îl lucrezi.

Ai înțeles ce neam suntem și de unde ne e rădăcina a mai veche. Nu e puțin lucru ăsta.

Mulţumesc.

Citat: dPasujoni poslato 08.02.2011. 09:49
Pitanje za Vlada:
Da li i ove reči predstavljaju novoizrasli "korov" u VLAŠKOM JEZIKU?

Прочитате ли пажљиво шта су варваризми, закључићете шта подразумевам, односно шта сам подразумевао под "коровом":

Varvarizmi su reči pozajmljene iz drugih jezika koje ponekad upotrebljavamo umesto naših reči.

Да се сад осврнем на примере које наводите:

1. Пример:
slova, slovilji
Најпре морате да знате да су се оно што сада у српском језику зовемо слова у Вуково време звала писмена.
Наши преци, када су се доселили dîn Rumâńie (како старији обично кажу) нису били баш претерано писмени. Писмени нису били ни њихови дедови ни дедови њихових дедова. Да су читали и писали на матерњем језику, вероватно би се у њиховом говору задржао израз потекао из балканског латинитета.
За слова, као израз, већина Влаха је чула после другог светског рата, када је кренуло масовно описмењавање кроз обавезно школовање.
Са пуном одговорношћу тврдим да моја прабаба није знала шта су то слова, нити је то икада за живота изговарала.
Израз "слова" је, дакле, најобичнија позајмица из српског језика а не варваризам или туђица (ако је Пауну овај израз милији) у нашем језику.

2. Пример:
bogat, bogacîja
http://dexonline.ro/definitie/bogat
BOGÁT, -Ă, bogați, -te, adj., s. m. și f. 1. Adj., s. m. și f. (Om) care dispune de multe și mari mijloace materiale, care are mulți bani; (om) avut. 2. Adj. Care se află, care conține ceva în cantitate mare. Fructele sunt bogate în vitamine. ♦ (Despre flori) Învolt. ♦ Mănos, roditor. 3. Adj. (Despre lucruri) Scump, de mare valoare; fastuos, luxos. – Din sl. bogatŭ.
Sursa: DEX '98 | Adăugată de valeriu | Greșeală de tipar | Permalink

3. Пример:
bužoru
http://dexonline.ro/definitie/bujor
BUJÓR, bujori, s. m. 1. Nume dat unor plante erbacee, dintre care una (numită și bujor de grădină) are flori mari, roșii, roz sau albe, iar alta (numită și bujor de câmp) are flori roșii ca sângele (Paeonia). ◊ Bujor românesc = specie de bujor ocrotită de lege, cu tulpina înaltă de 50-80 cm și cu flori mari sângerii (Paeonia peregrina, var. romanica). ♦ Fig. Roșeață naturală a obrajilor. 2. Compus: bujor-de-munte = smirdar. – Din bg. božur.

4. Пример:
njevasta
http://dexonline.ro/definitie/nevast%C4%83
NEVÁSTĂ, neveste, s. f. Femeie măritată; spec. soție; p. gener. (pop.) femeie. – Din sl. nevĕsta ,,mireasă".

5. Пример:
njevastujka
NEVĂSTÚICĂ, nevăstuici, s. f. 1. (Reg.) Nevestică. 2. Mic animal mamifer carnivor, cu corpul lung, suplu și subțire, acoperit cu blană moale, deasă, roșcată văra și albicioasă iarna, cu picioarele scurte și cu botul ascuțit (Mustela nivalis). – Nevastă + suf. -uică.

6. Пример:
sluga, služîtu, služîašće
http://dexonline.ro/definitie/slug%C4%83
SLÚGĂ s. 1. servitor, om de serviciu, (astăzi rar) serv, (rar) slujitor, (înv.) poslușnic. 2. servitoare, slujnică, femeie de serviciu, (livr.) servantă, (reg.) jupâneasă, (fam.) mariță. 3. rândaș, servitor. 4. argat, (înv. și reg.) curtean, (prin Transilv.) biris, (înv.) celednic.

7. Пример:
vojnjik, vojnjiśeal, vojnjiśesk
VOINÍC, -Ă, voinici, -ce s. m., adj. I. S. m. 1. Tânăr bine făcut, chipeș, curajos, viteaz, îndrăzneț. ◊ Voinic de codru sau voinicul codrului = haiduc. 2. Flăcău, fecior. 3. (Înv.) Soldat, ostaș. II. Adj. (Despre oameni) Bine făcut, robust, viguros, vânjos. – Din bg., scr. vojnic.
bašća, bašćava

Voińic је у мом крају, у стара времена, био стасит, леп младић. Као придев voińiśesc  означавала се, пре свега, одећа мушког рода (ţoaľe voińiśeşći насупрот aľe muiereşći).
За војника се говорило да је soldat за војску soldâţîĭa.

8. Пример:
cernjeašće [/b][/color]
???
Искрен да будем - за тај израз никад чуо у животу


Нису проблем у нашем језику речи словенског порекла, ако сте на то циљали постављајући мени питање.
Банатско наречије румунског језика (мој и Ваш матерњи језик) је препун израза словенског порекла. И оне су наше у истој мери колико су наше и речи из балканског латинитета или из мађарског језика (пример oltâńit или ogaş).

Проблем је у томе што нам се језик губи! Примери које сам навео су наше сатре речи које полако замењујемо (да се не наљути Ујка) туђицама.

Лицемерно је говорити о некој бризи за очување нашег изворног говора, правдајући тиме ирационални страх од увођења румунског књижевног језика, а не видети ништа лоше у томе да употребљавамо туђице из српског језика.

Како ћемо сачувати наш говор ако уместо sânătaćeа будемо говорили zdravlja, ogođit - poprâvit, curat - ćisto,  или уместо sunâ - zvonjeašće?
A  дижемо хајку на некога ко употребљава изразе попут "exact, aproximativ, birocratizat,imediat, elocvent" јер тобоже "уништава влашке дијалекте".

Citat: dPasujoni poslato 08.02.2011. 21:45


Мени је матерњи језик влашки.
I meni bata Vlad, i meni!     :-[

I tata bi, sine  ;)
http://www.youtube.com/watch?v=kP6JU65xM5s

Citat: Vlad poslato 09.02.2011. 00:31
1. Пример:
slova, slovilji
Најпре морате да знате да су се оно што сада у српском језику зовемо слова у Вуково време звала писмена.
Наши преци, када су се доселили dîn Rumâńie (како старији обично кажу) нису били баш претерано писмени. Писмени нису били ни њихови дедови ни дедови њихових дедова. Да су читали и писали на матерњем језику, вероватно би се у њиховом говору задржао израз потекао из балканског латинитета.
За слова, као израз, већина Влаха је чула после другог светског рата, када је кренуло масовно описмењавање кроз обавезно школовање.
Са пуном одговорношћу тврдим да моја прабаба није знала шта су то слова, нити је то икада за живота изговарала.
Израз "слова" је, дакле, најобичнија позајмица из српског језика а не варваризам или туђица (ако је Пауну овај израз милији) у нашем језику.

8. Пример:
cernjeašće

Искрен да будем - за тај израз никад чуо у животу

SLÓVĂ, (1) slove, s. f. (Pop.) 1. Literă (chirilică). ♦ Scriere; alfabet. 2. Scrisul cuiva, cu caracteristicile lui, după care poate fi identificat. 3. Știință de carte; învățătură. – Din sl. slovo.
http://dexonline.ro/definitie/slovă (http://dexonline.ro/definitie/slov%C4%83)

CERNÍ, cernesc, vb. IV. 1. Tranz. (Pop.) A vopsi în negru (în semn de doliu); a înnegri. 2. Refl. A se îmbrăca în haine negre, a-și vopsi hainele în negru, în semn de doliu; a purta doliu. 3. Refl. Fig. A se mâhni, a se întrista. – Din sl. črŭniti.
http://dexonline.ro/definitie/cerni (http://dexonline.ro/definitie/cerni)

A zar tuđica nije Veliko Hrvatska riječ ?
Mislim da je srbi više ne koriste u sistemu obrazovanja,
poput zapeta-zareaza i tako-toga .

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 20:31

Мени је матерњи језик влашки. Српски сам, као и немачки, научио у школи. Са оба се језика подједнако добро служим.
Својим језиком сматрам само влашки, док су ми српски и немачки страни језици. И то не зато што не волим Србе или Немце, већ зато што их не осећам својим.[/b][/color]

Vredelo je! :)


Nešto smo ipak naučili!!

Citat: Vlad poslato 09.02.2011. 00:31
Voińic је у мом крају, у стара времена, био стасит, леп младић. Као придев voińiśesc  означавала се, пре свега, одећа мушког рода (ţoaľe voińiśeşći насупрот aľe muiereşći).
За војника се говорило да је soldat за војску soldâţîĭa.

Evo šta je Emile Picot objavio 1889.

CitatMicućel 'mĭ să foc vede.
Ao ĭe focu potoľit,
Ao de voinicĭ ocoľit ?

CitatAm o tužbă dă tužît.

CitatTrag potkoave dî la kaj

CitatKare para, kare doa.
Împlu punga pîn la dzîva;

CitatKum să lukru isprăvià

CitatBun bakšîš va kăpata,

CitatKă ie dus la Kraina

(Nu je dus la Valja Timokuluj!?) :o

CitatStoiane, sinko Stoiane,

CitatŠi binje să veselià;

CitatPistolji lje slobodzà;

CitatDa Fira 'l prămenjà,

CitatPe hatu să înkâljekà,

CitatIeu a sară am fost la kafenjea

..........  :'(

@dPasujoni:

voinic, potcoava, para, isprava/ a ispravi, bacsis, veselia, pramenea/primenea, sloboza/ a slobozi

Astea toate le veti gasi in orice colt al Olteniei, Munteniei, Moldovei si pe cele mai multe si in Ardeal... Sunt imprumutate de la slavii ai vechi (iar unele, putine, de la turci)  de catre romani, nu sunt numai la "vlasi".

Daca dumneavoastra credeti ca aceste cuvinte sunt doar semnul originalitatii limbii "vlahe" va inselati amarnic.

Daca vreti sa aflati cat de "originala" e limba pe care ati invatat-o acasa ati face bine sa cititi despre limbile romanice orientale mai mult. Ma iertati ca indraznesc sa va atrag atentia asupra unor aspecte pe care pareti ca le ignorati. Eu cred ca din necunoastere, nu din vointa rea. Asa ca sa nu fie cu suparare, rogu-va.

Citat: dPasujoni poslato 09.02.2011. 13:54
Vredelo je! :)
Nešto smo ipak naučili!!

Нисте Ви научили апсолутно ништа! Да сте научили нешто, пренели бисте оно што је Emile Picot objavio 1889. године у изворном облику, графемима које је он користио. Овако, испада да га још подучавате  :D

Али то није најстрашније. Страшније је што вршите класичну замену теза.
Лепо сам Вам објаснио шта су туђице а шта позајмице у нашем језику, али Ви то не желите да схватите! Нагласио сам да су и словенизми у нашим дијалектима подједнако наши као и изрази латинског порекла и оно што смо преузели од Мађара.

Citat
Нису проблем у нашем језику речи словенског порекла, ако сте на то циљали постављајући мени питање.
Банатско наречије румунског језика (мој и Ваш матерњи језик) је препун израза словенског порекла. И оне су наше у истој мери колико су наше и речи из балканског латинитета или из мађарског језика (пример oltâńit или ogaş).

Вама је једноставније да моје речи извлашите из контекста да бисте их интерпретирали онако како Вама одговара.
Не знам шта желите да постигнете тим јефтиним триковима  ???
Једино што успевате је да у очима других изазовете мешана осећања - сажаљење и подсмех.


Izmišljeni identitet sastoji se od: onoga što čovek zamišlja da jeste i od onoga što zamišlja da nije. Izmišljeni identitet je skup fenomena kao što su: slike, senzacije, emocije, koncepti, sećanja i drugi za koje individua zna i koje deli na ja i ne ja, na osnovu principa: ja sam ovo i nisam ono. Dakle, izmišljeni identitet sastoji se od ja i ne ja odnosno od onoga što čovek definiše kao ja i ne ja. Izmišljeni identitet nije samo skup elemenata koje čovek zamišlja da jeste, jer da bi definisao ono što on jeste (što zamišlja da jeste) automatski definiše i ono što nije (zamišlja da nije). Odnosno definišući: ja nisam ovo ni ono, indirektno utiče i na definiciju: ja sam ovo i ono. Time je izmišljeni identitet jedan opširan fenomen onoga što čovek definiše kao sebe, jer izmišljeni identitet uključuje takođe i ono što čovek definiše kao ne sebe odnosno definiše kao druge ljude i svet. Izmišljeni identitet je segment uma pojedinca.

 Мени је матерњи језик влашки.

Својим језиком сматрам само влашки,

Citat: dPasujoni poslato 09.02.2011. 17:10
Мени је матерњи језик влашки.
Својим језиком сматрам само влашки,

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=434.0

Kom stablu pripada "vlaški"? Najpre treba imati u vidu da je vlaški jezik "jezik" samo kada se govor(i) Vlaha Srbije posmatra(ju) iz ugla službenog, srpskog jezika. Kada se, međutim, uđe u njegovu "kožu", dakle: kada se nauči, naročito kada se istovremeno nauči i još ponešto iz oblasti naukâ o jeziku – onda se lako zapazi da je reč o govorima, odnosno narečjima, iliti dijalektima, koji pripadaju rumunskom književnom jeziku! Svaka druga klasifikacija vlaških govora dovelo bi u pitanje ne samo obaveštenost takvih "klasifikatora", već i dalo dosta povoda da se otvoreno posumnja i u njihovu zdravu pamet!

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 20:31

Мени је матерњи језик влашки.
Својим језиком сматрам само влашки,

Citat: Rosu poslato 09.02.2011. 15:48
@dPasujoni:
voinic, potcoava, para, isprava/ a ispravi, bacsis, veselia, pramenea/primenea, sloboza/ a slobozi
Astea toate le veti gasi in orice colt al Olteniei, Munteniei, Moldovei si pe cele mai multe si in Ardeal... Sunt imprumutate de la slavii ai vechi (iar unele, putine, de la turci)  de catre romani, nu sunt numai la "vlasi".

Cred câ ştie bine şi iel aia. Problemul este în aia ca aiśa vreu sa facâ un identitet artificial al "vlahilor" unde nuie loc la ńiś la o ľegâturâ cu români sau cu Romania.

Citat: dPasujoni poslato 09.02.2011. 17:18

Citat: Vlad poslato 07.02.2011. 20:31

Мени је матерњи језик влашки.
Својим језиком сматрам само влашки,

Баш тако! Био је и биће! Одувек и заувек!

П.С
Још када бисте научили шта из угла лингвистике он значи  ;)
П.П.С
Незнање је човеку највећи непријатељ  :D

Д, Влад, рог сă лăсац Романиа ку Румйњија пје карје год дјин јеље ку партја лор ши ку врјемја лор. Лукру мјестјекат је мјестјекуш нума арăтат да ну ши мйнкат. Ње ам йнцăљес? (Сйнт мулцăмит ши ку рăспунсу БОА).

Превод:
Г. Влад молим да појам Романиа и Румунија оставите засебно сваку од њих у свој временски и просторни оквир. Показана смеса и јестива нису једнаке. Јесмо ли се разумели? (Бићу задовољан и ако одговорите са ЈОК.)

Ево примера неких варваризама из терминологије ношње у српском језику:http://www.pitajtelektora.com/?p=2089 (http://www.pitajtelektora.com/?p=2089)