Михаило Ј. Миладиновић,
Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 83-85
7. Пољана.
Већи део кућа налази се на Свилајначком Друму, где их Ресавчина и Морава не могу плавити, док малу Рудеж, западно од друма, унеколико плави сваке 3-4 године. Са Браничевског Повијарца извире неколико потока и пролазе кроз село, те је због њих на друму подигнуто 13 мостова (4 дрвена, остали камени). Највећи су потоци: Пишковачки, Сестрољински, Куси, Бабин, Стрмовачки, Угљеник, Каменац и извор Топлик у коме се вода никад не смржњава. Делови земље у атару зову се: Кривак, Шyљaн, Кичица, Рибарица, Селиште, Мостина, Циганске Заграде, Селиштанац, Коћетин, Баре, Полетин, Дуго Поље, Шеварита, Велико Поље, Попово Блато, Прекопа, Буков Кључ, Староблатски Кључ, Мртвајски Кључ, Сашнице и Зубаљ.
Услед теренских прилика мештани нису могли остварити урођену тежњу за тимочким типом, јер им је насељавање источно од друма спречавао Сопотски повијарац, а западно нису могли због водоплавног земљишта, те је село могло расти само у дужину и постало друмско село, уско а дугачко скоро 4 км. Село се дели на три мале: Српску, Влашку и Рудеж. Прве две омеђене су само етнографски, а трећа (50 кућа) налази се западно од друма, одвојена јаругом Млаком. Влашка и Српска Мала приближно су једнаке и у последње време Власи се све мање разликују од Срба.
Селиште се налази на 2 км. западно од данашњеr села. По причању мештана ту је био зачетак селу. Стари људи причају да је на томе месту пре 230 година био збег од 4 колибе и 4 домаћина, од којих су двојица били хајдуци а друга двојица земљорадници. Она два хајдука мање су се задржавали на овом месту; ишли су по шумама и у извесно доба долазили овамо. Најзад, веле, Турци су убили ова два хајдука. Не зна се ништа одређеније и више о овом збегу. Поузданијих података о Пољани има тек од почетка XVIII века. На аустријској карти записана је погрешно као "Polomne".
1) Мада егзарх Ратковић не помиње број становника,
____________________
1) Langer, поменуто дело. - На карти је Пољана обележена нешто јужније од данашњег места, а оближње село Поповац (caда заселак Лучички) није обележен. Међутим у списку села Пожаревачкоr дистрикта помиње се Poppovaz, а Пољана се не помиње.- 83 -
по причању старих сељака било је у Пољани почетком XVIII. века већ 15 пореских глава. Најстарији родови, који су тада били у селу, јесу Стевановићи и Несторовци. Власи су се доцније доселили (почетком прошлог века), нарочито после погибије Хајдук-Вељкове. Већином су из старог Црноречког и Крајинског округа а неки из Ердеља.
Са Селишта су се, услед поплаве, постепено помештали тако, да је у почетку прошлог века село било у данашњој мали Рудежу и нешто даље на северозапад. Око садашњег Свилајначког Друма, где је данас средина и готово цело село, били су тада сеоски салаши. Како су им поплаве и даље досађивале, почели су се појединци насељивати на салашима, где су подизали куће за становање. Када је саграђен данашњи Свилајначки Друм, онда се, утицајем власти, и цело село почело досељавати и куће сашоравати крај друма. Из Рудежа су се иселили прво Срби, и населили се крај друма, на северном делу села, а затим су се иселили и Власи и населили се такође поред друма, али на јужном крају села, и тако су постале садашње две мале: Влашка и Српска.
Влаха има у Пољани много мање од Срба (око 1/5 од целокупног броја становника), али сви знају српски и посрбљавају се.
Сеоска је слава Спасов-дан, а преслава (мала заветина) "Мали Спасов-дан" (други четвртак по Спасов-дану).
Данашњи су родови:
Cтaничићи (са Ђокићима) 40 к. (Св. Никола). Непознато порекло; сматрају их за старинце. -
Hecтopoвци 40 к. (Митров-дан). Cмaтpajy их за старинце; слушали су од својих предака да су даљим пореклом са Косова. -
Милошевци 19 к. (Митров-дан). Пореклом су са Косова. -
Кнежевићи 21 к. (Св. Арханђел). Пореклом са Косова. -
Чалмари 18 к. (Св. Никола). Пореклом су са Косова. Надимак су добили што су њихови претци носили некад беле чалме. -
Вурдићи 12 к. (Митровдан). Пореклом су са Косова. -
Hacтићи 15 к. (Ђурђев-дан). Пореклом су са Косова. -
Момировићи 2 к. (Св. Ђурђиц). Пореклом су из "прека". За њих се прича да су први у селу пре 100 година саградили собу, које дотле није било. -
Cтojићeвићи (Милошевци) 8 к. (Св. Никола). Непознато порекло. Сматрају их за "старинце", али су свакако стари досељеници. -
Богојевићи 5 к. (Св. Никола). Не знају
- 84 -
одакле су досељени. Мисле да су од старине овде, али су вероватно стари досељеници. -
Byкoвићи ("Косовљани") 5 к. (Св. Лазар). Пореклом су са Косова. Најпре су се населили у Четережу, пa су после прешли овде. -
Сврачићи 7 к. (Св. Арханђел). Непознато порекло. Мисле да су старинци. -
Игњaтoвићи 7 к. (Св Никола). Непознато порекло. Мисле да су од старине у овом селу, да нису ни од куда досељавани. Kућe су им у средини ceлa.
Влашки и повлашени сада посрбљени родови досељавани су овим редом:
Пауњевци 20 к. (Св. Алимпије). Досељени су из Ердеља, а даљим пореклом су из Румуније. -
Андрејевићи 22 к. (Св. Петковица). Досељени из Валакоња (бољевачки срез). Побегли су овамо од турског насиља после Хајдук-Вељкове смрти. -
Срмановићи 7 к. (Св. Алимпије). Досељени из Валакоња. -
Гичуљевићи 19 к. (Св. Петковица). Досељени су из Валакоња. -
Скробатанци 19 к. (Св. Петковица). Досељени из Валакоња. -
Зојкески 27 к. (Св. Ђурђиц). Досељени су из Подгорца (срез бољевачки). -
Зacтpaнци 28 к. (Св. Никола). Досељени су из Подгорца. -
Cтpaкићeвци 26 к. (Св. Арханђел); из Подгорца. -
Бресјанци 26 к. (Велика Госпођа); из Валакоња. -
Бребењелци 25 к. (Св. Петковица); из Подгорца. -
Pyтaвци 15 к. (Св. Петковица); из околине Зајечара. -
Стањевци 3 к. (Св. Никола); из Валакоња. -
Николићи 10 к. (Св. Арханђел); из Кожеља ("Бyrapи"). -
Крајинци 7 к. (Св. Ђурђиц); из Копривнице (Крајина). -
Глувакови 7 к. (Св. Петковица); из Тимочкоr округа. -
Чалаковци 25 к. (Св. Никола); из околине Зајечара. -
Танасковићи 22 к. (Св. Петковица); из Тимочкоr окpyra. -
Винуљевци 7 к. (Св. Петковица); из Подrорца. -
Сандуљевци 15 к. (Св. Петковица ); из Валакоња. -
Симеонови 2 к. (Св. Јован); из околине Зајечара. -
Брадалијски (Исакови) 9 к. (Св. Никола); из Тимочкоr округа.
Новији досељеници су
Крајинци З к. (Св. Вртолома); из Сикола и
Шеовићи 5 к. (Св. Јован) из Ћириковца.
- 85 -