(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FObrednihleb-2007m.gif&hash=638659dc577b650c12ca071be1521726ff142be1)
НАЗИВ ПРОЈЕКТА:- Влашки обредни хлеб и помане (Panificium Vlachorum)
Аутор пројекта:- Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог
- http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm (http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm)
Носилаца пројекта:Локалитети пројекта:- Североисточна Србија (види карту)
Карактер пројекта:ПОЗАДИНА ПРОЈЕКТАУ оквиру наглог развоја приватног сектора последњих година, развија се и приватно пекарство, и то како у градовима тако и у селима. Поред израде хлеба за свакодневну исхрану, ове пекаре све више преузимају и израду обредног хлеба. Вишеструке су последице преласка обредног хлеба из кућног окриља у занатску радњу, али на културном плану два момента су посебно важна:
- услед оваквих промена губе се многобројни типови и варијетети хлебова, јер се пекарски модели обично заснивају на искуству неког од пекарских радника, услед чега се израђује исти хлеб за цело село, па чак и за више села у ближој или даљој околини, без обзира што су та села – или поједини њихови делови – различите етнографске традиције, или чак другачијег етничког састава;
- губе се, такође, и ритуални обрасци који прате хлебове, јер пекари, по природи посла, не могу да воде рачуна о посебним начинима израде, посебним прописима при примени хлебова у обреду, не прикупљају и не чувају све њихове локалне називе, не тумаче њихова специфична значења, не подучавају корисника о правилима распореда хлебова на трпези, не преносе молитве које се изговарају приликом жртвовања и слично, јер је пекар превасходно занатлија а не агенс културне традиције.
У оваквим околностима посебан губитак јесте нестајање културног комплекса везаног за хлеб у обредима Влаха, и то из следећих разлога:
- обредни хлебови Влаха сачувани су до наших дана у изузетном обиму, броју и свежини, као ретко где на другим странама света;
- њихова старина, развијеност и сложеност превазилази уске етничке границе, и представља у правом смислу део заједничке културне баштине Србије, Балкана и Европе;
- губитак је ненадокнадив јер обредни хлеб влашке културе није довољно истражен, нити у довољној мери публикован; штавише, може се са жаљењем признати да је права и пуна истина о овом хлебу нашој - а нарочито светској науци - готово непозната!
У културама без писма и без материјалних споменика, обредни хлебови имају посебан значај јер представљају вид колективног памћења, стога су важан чинилац етничког идентитета, чије је очување у мултиетничким и мултикултуралним заједницама загарантовано као једно од основних људских права.
ЦИЉ ПРОЈЕКТАГлавни циљ пројекта јесте прикупљање етнографске, лингвистичке, историјске, фолклорне и сличне грађе о влашким обредним хлебовима, ради стварања
јединствене базе података као трајне и поуздане основе за свестрану научну интерпретацију, како од стране данашњих тако и будућих генерација истраживача, уз истовремено обогаћење музејских фондова експонатима са хлебном тематиком, али и са темама из влашке културе уопште.
ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ Етнолог Музеја у Мајданпеку ради на систематском истраживању овог проблема од 1984. године. Прикупљена је етнографска грађа непроцењиве вредности са подручја Пореча, Горњег и Средњег Пека, Стига, Хомоља, Звижда, Браничева, Млаве, Ресаве, Црне Реке и Кључа. Почетком 2003. године понуђено је осталим сродним установама из источне Србије да се укључе у подухват, али је сарадња изостала, па је мајданпечки Музеј принуђен силом прилика да пројекат доврши сам, како га је и почео. Основна кочница за бржу реализуацију овога посла јесте у његовом карактеру: пројекат је
екстериторијалан, а носи га установа која је локална, општинска, и која се из својих редовних извора финансира само за пројекте на својој, локалној територији. Због тога је Музеј у Мајданпеку принуђен да за рад на терену изван мајднапечке општине тражи средства из других извора.
ЗАДАЦИ У 2007. ГОДИНИ
- У 2007. години треба да се заврши теренски део пројекта, истраживањима на одабраним локалитетима Црне Реке, Поморавља, Ресаве, Млаве, Браничева, Стига, Неготинске и Тимочке крајине (види карту).
- Прикупљена грађа треба да се обради и систематизује и на основу ње напише репрезентативна и богато илустрована етнолошка монографија под радним насловом "Хлебови бесмртних"; уз монографију ће се издати CD а истовремено ће се поставити посебан сајт на интернету, посвећен само овој тематици.
- Покренуће се комерцијални програм "Мистика Хомоља" који предвиђа израду сувенира са обредним хлебовима као мотивима.
- Приступиће се изради елабората о оправданости оснивања Музеја влашког хлеба са седиштем у Горњем Поречу!
ПЛАНИРАНА МЕСТА У 2007. ГОДИНИ ПО ВРСТИ ИСТРАЖИВАЊАП О М А Н Е
| 1. | Бигреница |
| 2. | Дупљане |
| 3. | Манастирица |
| 4. | Миријево |
| 5. | Шипиково |
У П И Т Н И К
| 1. | Вуковић |
| 2. | Дупљане |
| 3. | Кобиље |
| 4. | Крепољин |
| 5. | Малајница |
| 6. | Манастирица |
| 7. | Мелница |
| 8. | Мокрање |
| 9. | Шипиково |
Х Л Е Б О В И
| 1. | Батинац |
| 2. | Боговина |
| 3. | Вељково (Бљувановац) |
| 4. | Ђураково |
| 5. | Исаково |
| 6. | Луково |
| 7. | Манастирица |
| 8. | Милановац (Магудица) |
| 9. | Мироч |
| 10. | Подгорац |
| 11. | Рам |
| 12. | Ресавица (село) |
| 13. | Суботица |
| 14. | Тропоње |
О П Ш Т Е И Н Ф О Р М А Ц И Ј Е (ХЛЕБОВИ И ДРУГО)
| 1. | Александровац (Злокуће) |
| 2. | Бошњак |
| 3. | Брежане |
| 4. | Бучје |
| 5. | Велико Лаоле |
| 6. | Влашки До |
| 7. | Добра |
| 8. | Ковилово |
| 9. | Костол |
| 10. | Лебина |
| 11. | Липе |
| 12. | МАЛО ЦРНИЋЕ |
| 13. | Петка |
| 14. | Пољана |
| 15. | Радинац |
| 16. | Стрижило |
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FColacuRaiului-Osnic.jpg&hash=88f63706f3d384a2df8a0dd85ee09325ce1bc18a)
Colacu raĭuluĭ, Оснић (Црна Река), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fradovi%2Fsveca-18.jpg&hash=aef4237bf16f94c7f1ba6363f929b83bce8e5042)
Colacu raĭuluĭ, Лазница (Хомоље), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку
Цртеж Анице Радовановић, кустоса Музеја
Види детаљ теренског начина рада, на примеру помане у Осаници (Хомоље)
http://www.paundurlic.com/etnologija/osanica.htm (http://www.paundurlic.com/etnologija/osanica.htm)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fprojekti%2FPomana_ku_mnd.jpg&hash=f3d7e111790825d62cc76cb906cac1ef8ed71a78)
Помана Cumînd (dă viĭaţă), породица Глишић, Житковица (Браничево), 2003
Фото: П. Дурлић
Из документације пројекта:
начин бележења обредних хлебова који се израђују на једној конкретној помани
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FF-119-07a-RUM.jpg&hash=fd069016c5e39da9184d44b8fb179deae03078c8)
Из документације пројекта:
начин скицирања композиције помане, са распоредом обредних хлебова
приказаних на претходној табли.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FF-119-07b-RUM.jpg&hash=c4d07a669db7bc62bb80c178e617d446324beba4)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fcapu-pomana-jasikovo.jpg&hash=16276c8a98f7aa6e1a522796d68a1af3eabc645b)
Capu la pomană, Јасиково (Горњи Пек), 2007, фото П. Дурлић
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fhleb-sunce.jpg&hash=59aaf5fbfc68382a3f34f68a25c773e637b39e9b)
Главни обредни хлеб, cap, сачувао је све до данас јасан соларни облик и карактер!
На слици аутор пројекта, П. Дурлић, Јасиково (Горњи Пек), 2007, фото Оливера Петковић
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fpomana-jasikovo.jpg&hash=e17ed1bb41fd3a1608d9bfe1b997fe2aa6146b35)
Штапови којима покојник чува своју поману.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fdete-stap.jpg&hash=ba2aa05c659f40dbbaabf44b53abdb90dc9e743e)
Штапови се дају деци, која са њима, у пратњи старије особе,
иду ,,по покојника" који живи у другом селу.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fdeca-stapovi.jpg&hash=20b6f9781a11473251fd9cf121a051aea3e35cc1)
Група деце са штаповима са помане.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fstap-bat-jasikovo.jpg&hash=64b3d882482d784cd828e257f570ebe501f7d184)
На штаповима Горњег Пека још се чува прастара представа о троделном свету,
у којој су горњи и доњи свет окренути један према другом као у огледалу.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Faxis-mundi.jpg&hash=cc3a086a6e75aabddd5ae02bbaab74798ab60076)
Детаљ са штапа: представа Великог дрвета као Осе света (axis mundi),
која има своје исходиште у неолитској земљорадњи. Цртежи на штапу
направљени су техником conđeĭa, једним од најстаријих начина сликања
које је човечанство баштини још из неолита.
Јасиково (Горњи Пек), 2007, Фото П. Дурлић
НАПОМЕНА: Ни једна фотографија не може се публиковати без дозволе аутора!
Популарно "Винчанско писмо" (VI-IV миленијум старе ере) које је системазовала Марија Гимбутас,
једно од највећих имена светске археологије друге половине XX века.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FGimbutas-vlach.jpg&hash=37340f8deb9af59bb397ecd22c83c9d991d772eb)
Сви симболи обојени жутом бојом и издвојени испод уоквирене табеле, откривени су на обредним хлебовима Влаха источне Србије у оквиру пројекта "Влашки обредни хлеб и помане".