Citat: Volcae poslato 22.08.2016. 07:56
Да ли сте на ову књигу мислили?
Bibliotekar je bibliotekar! Svaka čast majstore! :)
Citat: Volcae poslato 22.08.2016. 07:56
Да ли сте на ову књигу мислили?
VLADIĆ, Velimir M., 1945-
Golubinje : monografija naselja / Velimir M. Vladić ; [predgovor Gorčilo Potpara]. - Donji Milanovac : Centar za kulturu, 2011 (Beograd : Forma B). - 178 str. : ilustr. ; 24 cm
Autorova slika. - Tiraž 200. - Predgovor: str. 5. - Beleška o autoru: str. 175-176. - Bibliografija: str. 172-174.
ISBN 978-86-87085-03-9
908(497.11 Golubinje)
COBISS.SR-ID 186248460
Veliko hvala. Da li imate informaciju gde se monografija moze pogledati? Pretpostavljam da se nalazi u Gradskoj biblioteci u Majdanpeku. Dve stvari koje su vrlo upecatljive za ovo selo mene izuzetno zanimaju a to je njegovo stanovnistvo i poreklo, kao i podaci o njegovom izmestanju usled gradnje HE Djerdap. Pretpostavljam da je u Monografiju uvrsteno svako od ovih pitanja.
Citat: Glavan poslato 23.08.2016. 12:34
Pretpostavljam da se nalazi u Gradskoj biblioteci u Majdanpeku.
Проверено: нема!
О Голубињу корисне податке можете наћи у ова два текста, која су написана као нека врста "портрета" села која треба да се преселе:
Милорад ДРАГИЋ
ГОЛУБИЊЕ, "РАЗВИТАК", 2,
Зајечар, 1971, p. 70-74
Душан ДРЉАЧА
ГОЛУБИЊЕ У ПОРЕЧУ "ЗБОРНИК РАДОВА ЕТНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА", 8
Етнографски институт САНУ, Београд, 1976, p. 79-88
Што се тиче етничког састава становништва, оно је сигурно по пореклу око 2/3 српско, и то досељено са Косова у оној другој сеоби коју је 1737. године предводио Арсеније Јовановић Шакабента (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5_IV_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%A8%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0); Косовари се овде нису доселили директно, јер је главнина са Косова, као што је познато, отишла у Угарску, него етапно, преко Црне Реке и Крајине. Ону једну трећину Голубиња чине Власи из околних влашких села.
Оно што је у Голубињу збиља особено је њихово српско наречје, ванредно занимљиво, али, на жалост, колико је мени познато, нико од српских дијалектолога овде није систематски истраживао. У међувремену се на чудесан начин то наречје измешало са влашким, а за то духовити Голубињци криве влашке снајке! :)
Ево једне шале коју сам чуо још у детињству. Пример показује како (наводно) Голубињци певају:
Коло-н ваље ла фрундзаре,
Пашће
један бербек маре!
Пи спинаре
нема вуну,
Б
аш је добар за каśулу!
Има таквих примера доста.
Оно што је, међутим, мало познато, а важно, јеста факат да је 1771. године цело Голубиње пребегло у Банат, тада под аустријском влашћу, данас под румунском. Евакуација је трајала око недељу дана, и Голубињци су спашавали главе пред разјареним турским хордама!
О томе има диван прилог Срете Пецињачког такође у зајечарском Развитку:
Срета ПЕЦИЊАЧКИ
ПОДАЦИ О СЕОБИ ГОЛУБИЊА У БАНАТ 1771. ГОДИНЕ "РАЗВИТАК", 4-5
ТИМОК, Зајечар, 1977, p. 112-116
У прилици сам сада само да приложим своју кратку белешку о овом раду:
У извештају се каже да је Голубиње "турско село", а занимљиво је и то да се види како су изгледале сеобе тога времена, јер су се Голубињци иселили у Банат са свим својим иметком, коњима, говедима, овцама, животним намирницама и кућним стварима, а иселили се зато што Турци често мушкарце "одвлаче у рат, и отуд их никад више не пуштају кућама, док на њиховим имањима остају само жене". (Стр. 112)
Напомена: документ су сачиниле аустријске власти, које су организовано радиле на пријему и смештају избеглица. Пошто је на овој страни Дунава била турска власт, из тог разлога пишу да је Голубиње "турско село". Да ли су се Голубињци вратили, када, после коликог времена и у ком броју, на жалост, не знам. Признајем да ме често гризе савест што се нисам више посветио овим питањима, када сам био у активној кустоској служби у Музеју у Мајданпеку, али - стицајем околности - управо пре три дана сам уговорио једно рекогносцирање у том селу!
Veliko hvala. To bi objasnilo i podatke sa ranijih popisa u 19. veku koje smatram daleko tacnijim, gde uz Donji Milanovac, srpsko stanovnistvo se javlja jedino u Golubinju (i u ono vreme po popisima izjasnjeno kao srpsko selo, bio sam ubedjen da je kompletno vlasko) i u mesovitom Boljetinu i Mirocu. Sto se tice selidbe sela, tome cu posvetiti posebnu paznju. Naleteo sam na jednoj izlozbi na kartu toka Dunava pre izgradnje Djerdapa,a isti se moze videti i na starijim topografskim mapama.
Citat: Glavan poslato 23.08.2016. 15:00
Naleteo sam na jednoj izlozbi na kartu toka Dunava pre izgradnje Djerdapa,a isti se moze videti i na starijim topografskim mapama.
Evo izvatka iz moje digitalne kartografske zbirke.
Detalj sa generalštabne karte Srbije iz 1894. godine.
Cela karta nalazi se u sekcijama na linku:
http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Kartografska_gradja/Djeneralstabna_karta_Srbije (http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Kartografska_gradja/Djeneralstabna_karta_Srbije)
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FGolubinje-detalj.jpg&hash=36adfd978c2444f1e49e4f36e3354761479b02de)