NUĬE BUN ĐI VACA NUASTRĂ
Cînd śeva puaće sî pľaśe rău, or cînd sa do facut rău dar înga ńima nu vĭađe, nu priśĭape, sa dzîśe: »E, nuĭe bun đi vaca nuastră!«
Śică, a fuost ńiscar copiĭ, ş-a pazît vićiľi în vr-o borugă, da casa ľ-afuost pi śuacă-nđal, pi vr-o pođină. Priśep copiĭe-ĭa că đîntr-o vrĭame o vacă nu măĭ manîncă cum a mîncat, nu măĭ paşće, numa suflă şî icńaşće ... Pľacă iĭ pi śuaca-ĭa-nđal, sa duc la casă şî spun la tatîsu cum ĭe trĭaba cu vaca. Uomo-la ĭa sacurĭă, şî sa duśe-n boruga-ĭa. Nuĭe, nuĭe, nuĭe, da copiĭi stau lînga gard, întrauşă, sa uĭtă-n vaľe şî aşćată. Odată văd pi tatîsu cî ĭasă đin borugă cu pĭaľa vaśi pi drjala sacuri: a taĭato, a jupuito ş-apus pĭaľă pi drjală, drjala a lupadato pi umîr şi sa-ntuarśe uomu la casă.
Sa uĭtă copiĭe-ĭa đ-acolo la ĭel, şî dzîc:
»E, nuĭe bun đi vaca nuastră, cî vińe tata cu pĭaľa pi bît!«
A puvestît Dragi Bîlaban đin Rnaglaoa, nascut în Rnaglaoa 1930.
A scris, în graĭ poreśan, Paun Durľa 1982.
*******************
НИЈЕ ДОБРО НАШОЈ КРАВИ
Кад нешто може да крене наопако, или се зло већ десило али још нико не види и не примећује, каже се: ,,Није добро нашој крави!"
Вели, била нека деца која су чувала краве у неком потоку, а кућа им је била на брду, на некој падини. Примете та деца у неко време да једна крава не једе како ваља, не пасе више, само укће и дува ... Пођу они узбрдо кући и кажу оцу како стоји ствар са кравом. Човек узме секиру и сиђе у поток. Нема га, нема, нема, а деца стоје крај ограде, у дворишту, гледају у поток и чекају. Одједном угледају оца како излази из потока са кожом на држаљу: заклао краву, одрао је, метнуо кожу на држаље, држаље турио на раме и враћа се човек кући.
Гледају га деца оданде, и кажу:
,,Е, није добро нашој крави, ено оца, носи јој кожу на штапу!"
Казивао Драги Балановић из Рудне Главе, рођен у Рудној Глави 1930.
Записао у поречком дијалекту Паун Ес Дурлић, 1982. године.