УСКРШЊИ ДАРОВИ ЗА МРТВЕ
ИЗ ТЕРЕНСКОГ ДНЕВНИКА ЕТНОЛОГА
Записано на Велики Петак у млавском селу Рашанац, Србија.
Казивач: Вера Пауновић (р. у Лесковцу 1941). Живи у Рашанцу.
Све до истека три године од смрти човека који је умро без свеће, и то нарочито млађег, породица му у Рашанцу на Ускрс приређује одређени обред који се састоји у изради и намењивању посебног колача, уз који се прве године обавезно намењује ново одело, а сваке године излива се и вода.
Колач се израђује на Велики петак, у време када се фарбају јаја за Уксрс. Колач је округлог облика а по величини спада у категорију "капова", односно великих хлебове који се израђују за помане. То су, заправо, колачи који обухватају целу површину тепсије у којој се пеку. На припадност групи ,,великих" колача упућује и обруч од теста ("garđin, "śĭerc"), који заправо представља светачки нимб, и који хлебу даје соларни карактер.
Преко целе површине хлеба постави се крст са увојцима на крајевима који су окренути лицем један према другом ("faţă-n faţă"), или се гледају ,,леђа у леђа" (şăľe-n şăľe). Ради се о "свастици" (<санскр. su-auti-ka.ou) чији су краци окренути један према другом као у огледалу, или прате један другог на лево, тзв. ,,левострана" или на десно, тзв. ,,деснострана свастика". У колач се утисне девет јаја, која се обоје у девет различитих боја. Раније су се јаја пекла заједно са хлебом, али у новије време се јаја кувају посебно а у хлеб утискују након печења, у рупе које се издубљују ножем. Уз колач се намењује и китица са девет врсте цвећа. Уз свако јаје стави се и по једна свећа. Број девет означава пренатални циклус, јер је цео посмртни култ код Влаха заснован на латентној нади у повратак међу живе. Извођење оваквог обреда рано ујутру на Ускрус појачава ту наду, јер се обред изводи на дан за који Црква сведочи да је њен Бог оживео и устао из мртвих. Дубока старина, која у многоме премашује почетке хришћанства, огледа се овде, поред броја девет и соларних кругова, и у једном од најстаријих симбола за које данашње човечанство зна: у ,,свастици"!
Обред намењивања се врши у дворишту куће, на делу који је обрастао зеленом травом. На траву се простре комад платна, које мора бити ново и чисто. Боја и врста материјала није важна, барем не данас. Колач се стави на то платно, заједно са другим понудама, а жена која намењује окренута је ка истоку.
По тврђењу Вере Пауновић овог обичаја нема у свим млавским селима. Нема га, на пример, у њеном родном Лесковцу.
*
Забележено у Рашанцу на Велики петак (29. априла) 2005. године. Вера је спремала овај колач у кући у којој сам са својом екипом снимао старе влашке песме од лаутара Милана Петровића Рашанцана.
Фотографије су, по мојој молби, начинили у недељу ујутру, на дан Ускрса 1. маја 2005. године, мештани Драган Демић и Драган Бусујоковић и послали ми их мејлом, на чему им се на овом месту захваљујем. Фотографије се чувају у фототеци Музеја у Мајданпеку.
Етнолог,
Паун Ес Дурлић
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FRasanacUskrs01.jpg&hash=f3f80e94630ded010fd9aeb498cc26853631895e)
Ускршњи колач за мртве
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FRasanacUskrs02.jpg&hash=5b7b509b0905d50591b1fe3c17f3573011ac625f)
Ускршњи колач и дарови за мртве. Поред колача је китица са девет врсте цвећа.
(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FRasanacUskrs03.jpg&hash=7cd7c06e81a750458e2e9b19daf167fb2f6a18a7)
Кађење и намењивање ускршњег колача и дарова.
Рашанац, 1. маја 2005. године