Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FProtokol.jpg&hash=0bda38763dc01f7daa16c8a6fc9a3bb6833f1fbb)

Изводе сачинио, уз сагласност приређивача, етнолог Паун Ес Дурлић.
Материјал је обрађен за потребе монографије "Власи карпатске Србије".
Поред Влаха, у обзир су узете и друге теме од интереса за поменуту монографију.
Нахија поречка је област Поречке Реке, чије је старо адиминистративно средиште била варошица Пореч на Дунаву, данас Доњи Милановац.
Област коју је почетком 19. века покривала Поречка Нахија данас припада општини Мајданпек, а два села у горњем сливу Поречке реке (Горњане и Танда) припадају општини Бор.

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2FProtokol2.jpg&hash=68d5ea5a061e6ed5792ad22b2bd311566cee258a)

                //Април 1828
               Бр. 27 - Д. 12. У село Добру, кнезићу Милије Богдановићу и кметовима. Миша Дмитров из села вашега дошао је к нама представивиши тужбу да сте му ви од беглучког места неку част земље дали да ради а кад је он заграђивати почео нашли се неки сајбије од земље господарске и покварили му ограду.
               Уместо што би требало да за вас кметове мура селу пошаљемо сада нисмо хтели то чинити него заповедамо вам да оно место беглучко или господарско колико је од њега овај Миша Димитров вредан радити без сваког противословија да му дате, а што је пак више нерадне земље господарске оно подајте оним који своје земље немају и ако су вредни нека раде ако нису вредни радити оно ће се узети од лењивог и даће се вредному. Онај пак који је покварио Мише Дмитровог ограду нека му начини као што је била или ће га скупо стати.
               Дими. и Стеф. [Стр. 15]
               
               Бр. 33 - Д. 28. - У Жагубици кнезу Милутину Хамољском.
               Под числом 23. априла примили смо ваше писмо и разумели извесно садржанију. Младен Николин из села Лазнице кн. Хомоља који је прошасте зиме девојку из Горњане пор. Реке од оца Николе Рошковог за свог сина Траила узео и после тридневног брака девојка од Траила Младеновог из Лазнице побегла. Призвали смо девојкиног оца Николу Рошковог испитавши га подробно и дознали смо извесно да му је девојка у Црну Реку село Глоговицу одбегла.
               Заповедили смо дакле оцу девојачком Николи Рошковом давши му пасош да у Црну Реку к девојци отиде и буди којим начином да се постара девојку своју из Црне Реке довести овамо коју ако би довео по налогу нашем уверени будите да ћемо ју као што треба к вами или мужу њезином послати.
               Вас усрдно поздрављајући вам браћа Дитн. и Ст.
               
               Бр. 34 - Д. Зо. - Кнезовима Суда смедеравског.
               Пређе 2 недеље дана дошла је у село Горњану кн. поречку Иконија жена Ђорђа Банаћанина из села Радинаца н. смедеравске, која на питање наше каже нам да се је од свога мужа судски пустила. Познавајући очевидно где лаже и бојећи се да тамо не буде какви квар учинила решили смо се по доноситељу писма овог Јованчом Адалијом послати је к вами у Суд, гди ћете се достоверно о поступку њезином известити.
               Вас усердно поздрављајући вам браћа. Дим. Рад. [Стр. 16]
               
               //Мај 1828
               Бр. 36 - Д. 1. - Кнезовима Београдског суда.
               Предје 4 - дана или 26. прошлог априла уфатили смо овди бежећа на једноме чуну по води Стевана Николића без пасоша који на питање наше каже нам да из Београда следује, да у Београду жену своју именом Ану находећу се (у букурест мали) имаде и за узрок женског худог и безчастног обхођенија принуђен је био ставити себе у бегство. Он је родом са женом својом из Земуна и доселили су се у Београд из Адакала 1. октобра 1927. лета.
               Ми смо са изговором више описатог бегунца незадовољни били и бојећи се да није какву крађу гдигод или убиство причинио ставили смо га у затвор до решења вашега и одговора.
               Вас усрдно поздрављајући, вам браћа Д. X. и Ст.
               
               Бр. 37 - Д. 2. - У Крагујевцу његовом сијатељству.
               Овај час приспевши овдашњи наш трговац који је трговине ради своје у Черњецу (Валахији) био. Од којега ову новину дознајемо да су из Черњеца сви бојари и трговци побољи Зо. прошлога априла у Цесарију нечајано побегли, слабији у планину и оставивши Черњец пуст. Овде цела истина без сумњенија, ибо је трговац наш онде находећи се сам водио. На питање наше из којага су узрока више описани у бегство себе обратили каже нам трговац да су Зо. априла с.г. весници из Кајмаканије краљовске у Черњец приспели с тим известијем да је част нека руског слободног хора (Козака) у Букарест Внезапу дошла, бега букаресткога из прочими бољарами похватали. Консул немецки из Букареста у Цесарију побегао. Већа част руског војинства пређе приспевши у Јаш и ондашњег бега ухватили јесу.
               Турци су у Фетисламу и Адакалу живи помрли од страха, из Текија 1. маја овога дигао је Ђерим паша војводин арем и прочи турски находећи се онде ареми и у Адакале их довео. Из Черњеца бешлија са сејменима својима у Фетислам побегао.
               На против тога дознајемо од истог нашег трговца разумевшу у Фетисламу од пријатеља своји да ћеду Турци оне 5 дуба находећи се у Фетисламу (за које смо вашему сијатељству у пређашњему писму јавили да су из Видина дошле) до неки дан за у Београд опремити их.
               Овди је благодаренијо богу и у здрављу Вашего сијателства по све добро тихо и мирно при којима смо по/корнејше/ слуге Ди. Род. и Ст.Стеф. [Стр. 17]
               
               Бр. 39 - Д. 5. - У Адакалу честитому хачки Абдул Ћерим паши.
               Дознали смо да је хачки јунуз ага магазаџија видински иреставио тужбу вашему племенитородију да задржите поречке лађе (које су му дужне) у Текија, докле не исплате свој дуг да их не пуштате. Међу тим поречким реизима находи се тамо Јова Михаилов поречанин који, је 8оо гроша Хадши Јунуз аги дужан. Јовин ортак Динул Димитријевић овдашњи не имајући засад готови пара платити за свог ортака Јову Михаиловог 8оо гроша представио је тужбу нами да јавимо вашему племенитородију да он тражи 64о гроша од Мемед Табакова мала у Адакалу премда му је пре 9 година дао на вересију овнове и остао му Мемед Табак 94о гроша дужан био и случајно Мемед Табак изгуби на овновима. Зато му Динул Димитријевић опрости Зоо гроша и на чисто му остане Мемед Табак дужан 64о гроша. Зато молимо ваше племенитородије наплатите те 64о гроша од Мемед Табакова мала за које зна и Хаџи Алија Адалија и до 8оо гроша кусур нека да плати Јова Михаилов за себе да неби од пута свога остајао и за друге Поречане који су Хаџији Јунуз аги дужни молимо нека их причека платићеду му сви доиста а чрез дуга да их не задржава сиромасе. Јесмо Вашег високоплеменитородија пок./ орнејше/ слуге Д. и Ст.
               
               Бр. 4о - Д. 5. - Кнезовима Суда пожаревачког.
               Калина девојка Радула Јовановог из села Клокочевца кн./ежине/ поречке кћи дошла, је к нами преставивши тужбу да је ово дана бившују, у планини по сушину внезапу пред њоме изашао солдат Паун Мишин из истог села вукући је назор да за њиме пође на салаш његов и да је за жену узме. Вукући је тако подере јој и кошуљу обаче други вред није јој учинио.
               Имено вишеописатог солдата Пауна Мишиног довели овде испитавши га за насилно тегљење девојке који је на питање наше овако одговорио. Да га је девојка од 2 године варала да ће за њим пође и да ју је он како огледалца мала такођер и ђинђуве купујући из Пожаревца доносио и давао. И то је понајвећи дар взајмне љубве код њих уместо прстеновати. За подерату пак кошуљу девојачку извињава се овај да он ни под који начин то учинио није но да је девојка за њим 1 дан и 1 ноћ аки жена венчата у планини седила и после премисливши се побегне од њега к родитељима својим и сама за осведочити своје докзателство у суду подерала кошуљу.
               И једном и другом доказатељству није се могло осведочити од других јасније. Тога ради закључили смо како девојку с родитељем својим такођер и Пауна Мишиног солдата под стражом к вашим благородијам на испит и пресуђење послати. Вас усрдно поздрављајући вам браћа Д. Р. и Сте.
               Примечаније.
               По закљученију висеназначене под Н-ром 4о. писма девојка именовата Калина ода себе да је наговором родитеља својих измисливши начин /лажно доказатељство у призренију поступања и љубовног свог содружества с момком/ зло за момка као UITO је у писми стављено говорити због чега би момак страдаги могао,- За право смо нашли родитеље казнити што су девојку наговорили зло говорити,- А и девојку нисмо без [Стр. 18]
               
               Бр. 47 - Д. 12. - У Адакалу честитому Хаџи Абдул Ђерим паши.
               Високопочитајемо је иисмо Вашего високоплеменитородија од 9. овога месеца примио јесам и све точно разумео јесам. [Стр. 22]
               Од стране моје неизостављам и вторително уверити ваше високоплеменитородиј е о благому учрежденију и уредби нашего књаза господара Милоша Обреновића који неусипним својим трудом содржавајући народ свој у соразмерној стеги отеческом неуком советујући их да би не сматрајући никакови на данашњег времена обстојателства или возмуштенија међу краљовима но сваки Србин да и сада употреби своје силе советујући и млађе од себе и упутити се стазом свакој тишини ревностно осведочити и сада и свагда верност и покорност к нашему милос./тивому/ султану од којега с милостију божијом доживићемо совершенејшу нашу свободу и вечни мир и спокојство. - Обаче ово све придобити их ничим другим не може се разве верност к својему султану непоколебиму имати.
               Дознајем да се солари у Текијама занимају тамо у градскому послу и реизи се подоста тужу да су их и момци изостављали и трошка им већ нестало из трошења млогог. Ако би ваше високоплеменитородије милост учинило и дали бисте им изун да с нашима сараорима вуку своје лађе навише ја би им дао сараоре одавде колико би им нужно било.
               Драго ми је што ми јављате да ћете заповест издати да се не рђаве људе без тескере који су сматра - и надам се да ћемо у комшилуку пријатељски живити давајући позор на зле и неваљале људе.
               Што се онога бегунца Вла Ђорђа тиче, који је из Адакала побегао, уверени будите да је с поречком лађом у Београд отишао но докле дође послаћу га к вами не питајући никога овде - Љубећи скут вашему високопл./еменитородију/ Јок./сим/ Мил./ осављевић/
               
               Бр. 49 - Д. 16. - У Крагујевцу Јего Сијатељству.
               Један Вла из села Бурђеља н./ахије/ фетисламске имајући овди својег сина при овдашњему трговцу у служби и нами добро познат донесавши својему сину прежде 4 дана преобуку. Оправили смо га одавде у Фетислам били сувим нарочито известија ради. Који овај час из Фетислама по суву приспеде овди са овим известијем. Да су Руси прошасте недеље или 13. овога месеца у Черњец приспели под командом неког Бајер генерала русиског. Обаче сумњамо да је Вла име генерала тога управо погодити могао /и зато мислимо да ће бити од Бахметијева генерала што/.
               Међу тим да су руски Козаци с једним официром на скели с прам Фетислама 14. овог месеца дошли, Опремивши писму на адакалског пашу с тим изјасненије да сваки земљеделац руководелац /занатџија/ и трговац своје послове охотно и приљежно [Стр. 23] извршује био он којега му драго вероисповеданија без најмање сумње од стране русијске само да паша адакалски с беглучки служитељми оставе аду и Фетислам добровољно и да предузму пут водом или сувим /по СВОЈОЈ вољи/ одлазити у внутреност турску ибо у противном случају ако паша одбаци ово руско предложеније. - Све што им се после догодити буде, нека припишу гордостному противленију својему.
               Известије ово из нестерпљшвости наше неотложно решили смо се Вашему Сијатељству с приобштити. Јоште не испитавши ствар обстојателно. Обаче очекивамо који час и сваку дакику посланике наше овдашње трговце Стеву и Матеју од којих смо једнога у Фетислам 15. овог маја, и друтог у Оршаву к Лази Фотином сину водом послали известија ради и због воденог пута морали су се тако закоснити. Надамо се дакле да не само посланици наши што ћеду нам доћи но и Лази Фотиному сину. Премда досад није могао то учинити из разни трговачки послова своји - хотја да му брат с трговином у Галацу а друга трговина у Видину му је ови му послови нису допустили пре доћи. Но сада свакуга минуту очекивамо како и посланике наше овдашње. Од ови ћемо без сваке сумње обстојатељно известити се и што следовало буде обавићемо без закосњенија Вашему Сијатељству.
               Адакалски паша уверивши се о веконечној жељи благосостојанија нашег и верности к султану дозволио је како поречким такођер и адакалским лађама навише путовати које су почеле по 2 и по 3 на дан долазити - и сада су од стране наше мало спокојни ибо су публично међу собом разговор водили да ћемо ми како Рус на Дунаво дође сојединити се с Русима противу њи. Вашего Сијатељ./ства/ покорне слуге Јок./ сим/ Мил./осављевић/ Дим. Рад. и Стефан. [Стр. 24]

                //Јул 1828
               Бр. 83 - Д. 22. - У Неготину војводи Н.
               Доноситељ писма овог именом Ђорђе Кроитор из села Клокочевца Кн./ежине/ поречке представио је код нас тужбу да му је жена његова именом Марија (по сказивању овога) без никаквог узрока узевши и дете собом у Крајину село Јабуковце побегла напустивши својега мужа.
               Ми незнају савршено судити причину бегства жене описате. Пошиљемо вишеописатог Ђорђа Коритора к Вашему племенитородију да призовете жену к вами и испитавши узроке њене - или је мужу повратите или му дете поне дајте и јавите нам пресужденије ваше. Пријатељски вас поздрављајући.
               Дим./итрије/ и Сте./фан/ [Стр. 39]
               
                

                //Август 1828
               Бр. 87 - Д. 1. - Неготинскому војводи Н.
               Јуче пред полдне, једнога кмета Јованике син из села Клокочевца Кн./ежине поречке отишавши к својој стоци у планину да обиђе и недалеко будући плављанска бачија од сином нашег један пушкомет отиде истога Јованике син Јован да на бачији нешто потражи за седење и онде внезапу 3 колџије ваше изађу пред њега видевш га с једним пиштољем за појасом уфате га свежу и к вами доведу и ви га ставите у тавницу. Тога ради долазимо вас с овим писмом пријатељски молити да бисте момче пустили премда оно нити је зло какво досад учинило нити је учинити вредно а видело је где и други носе пусат пак и он је носио зашто је код нас слободно носити сваком у здрављу светлога девлета.
               Д./имитрије/ Рад./овић/ и Стеф./ановић/ [Стр. 40]
               
               Бр. 94 - Д. 14. - У Крагујевцу Јего Сијатељству.
               Страхопочитанијем примио сам Вашего Сијатељства под числом lo. овог месеца и содержанију известно разумео јесам и с нижајшом покорностију одговарам Вашему Сијатељству.
               Станка ће се кренути одавде сасвим за у Београд до 2 дана и опремићу је пристојно до места.
               С делима овдашњим и с кућом у прављаћу с помоћу бога колико ми моје допуштају силе и мој ће се труд сав у тому састојати за удовољствовати заповестима и зељиВашего Сијатељстваколикојаусостојанијубудемучинити.Најпаче всепокорнејше благодарим Вашему Сијат./ељству/ да ћете ми једно писарче у помоћ послати будући за најмања дела био - и божије доиста досада трудно самому било.
               Из Поречке Реке досад су нам већ до 15 кућа у Црну Реку прибегли немогући сносити глад хотја ланске хране нису имали и већ од пол зиме из Крајине су куповали. Од lo дана овамо пак забранио је Омер паша адакалски да ће онога животом лишити који би се усудио на ову страну једну оку продати хране. Зато и никоји се ослонити сада не може на то да ће моћи из Крајине UITO прибавити за себе храну. Једина е надежда свијем на бога и Ваше Сијатељство да их у глађу оставити нећете. Како што сам све и уверио од стране Вашего Сијатељства за које воздвижу молитву к богу да вас здрављем и сваком славом огради. [Стр. 42]
               Данас очекивам од Лазе из Оршаве да ми колико адлија имаде све за промену талим пошаље које ћу присојединити са овима која принами имамо и послати Вашему Сијатељству пре није се могло учинити због болести Лазине.
               Руска војска од Калафата и из Черњеца под именом бегства увукла се а внутреност Валахије да би тим образом Турке с Калафата и из ови горњи места до Адакала не себе навући могла и прежде 4 дана Турци прешавши у Черњецу запалу до 2о бојарски и трговачки кућа без свога најмањег вреда и храну превуку коју су онди нашли у Фиетислам.
               Преко наготинског трговца дознајем да су преко јуче или 11. овог месеца looo коњаника и до Зооо пешака из Видина и Калафата с намеренијем до Краљова ићи за Русима отишли су. Што ће даље следовати и каквим су управ намеренијем себе Руси у внутреност ставили с нестрпљивостију ожидавам посланика нашег из Видина од којега што дознао будем без сваког задержанија сприобштићу Вашему Сијстељству. Турци и паша адакалски за одбеглим Русима 15 топа су изметули шенлуке 9. овог месеца у Адакалу.
               Миљко бивши у Градицу кнез који по обичној својој будалаштини и сада се отважио био с 6 друга коњика у Валахију продријати буде од Турака у Крајини притешњен и вративши се између хомољске и поречке планине прође и Звижд говорећи свуда да ка Вашему Сијатаљству долази и забацивши траг испод Голубца у стењу прође јуче на ноћ у Цесарију с 5 друга своја и атом. Два му друга остану на нашој страни за које смо поставили бусије и потеру.
               Сутра је опредељени дан и време да онај из Краљова с писмами дође којега наш добри пријатељ приљежно очекује у Брзе Паланке.
               Вашего Сијатељства покорни слуга Стефан Стефановић [Стр. 43]
               
               Бр. l0l - Д. 29.- Писмо Јего Књажевскому Сијатељству у Крагујевац.
               Под числом 21. и 25. овог месеца примио сам с страхопочитанијем Вашего Сијатељства писме из који содржанију известно разумео сам. По налогу Вашего Сијатељства предузећу ратру расположити кукуруз нахођашћијсја у Поречкој Реци лански невољним људма којима су од града убијени усеви.
               У призренију послате одовуд жене Богдане која је овди на испиту мојему вишекратком отдала себе да је сама мужа свога убила сикиром својом руком ја сам и сада по налогу Вашего Сијатељства притегнувши Бољетин село како и братију убијеног Стојка Петровића из Бољетина и испитавши их по сили моје као што ћете из приложеног испита од сељака бољетински. Нисам могао достоверно од сељака бољетински изследити да је овчар Јанко убијеног Стојка слуга смешеније с послатом женом Богданом имао. Међу тим трудио сам се да би ми сам овчар Јанко лепим начином казао и бадава су моји труди били. Напослетку што би га с бојем добрим пробао да би своје кварство открио бојао сам се Вашего Сијатељства и решио сам се послати га к вами гди ће без сумње себе изјаснити неотложно.
               Новци нахођашћијсја пошиљем Вашему Сијатељству како у ноти гласи сума 15612 гроша изван досадашњи прихода. Находи се при Димитрију Радовићу до Зооо гроша које је за своју потребу употребио прежде на које и облигацију имам да ће ми ове новце до који дан послати и ја ћу их без задржанија Вашему Сијатељству оправити.
               Турци из Калафата и Видина нису се усудити по други пут смели за Русима у Краљево ићи а да су из почетка гонивши одбегше страшно побеждени од Руса код Ботушешта били. О томе су ме нелажљиви пријатељи довољно уверили посланик из Видина није ми приспео него од доброг трговца и пријатеља неготинског извештен сам синоћ да неки велики генерал именом Конжерон с великим числом русијске војске у Краљево долази и оданде куда ће се окренути незнам.
               Турци из Адакале и Фетислама почели су занимати о овим горњим крајем Валахије пограничке дозивајући отмене сеоске кметове и давајући им тескере слободе с којима могу мирно и без сумње седити на своја места радећи послове своје. Власи од стране своје не престајући доносу адакалском паши овнове, масло и мед знак предаје своје што ће из оваквог удивителног случаја следовати незнам доиста а што год дознам сприобштавајући Вашему Сијатељству. [Стр. 46]
               
                

                //Септембар 1828
               Бр. 1о6 - Д. 3. - Писмо Текијскоме војводи Али аги.
               Тамо је остао један овдашњи бећар Јанко да у Текији живи што је све једна царска земља него је овдашњи Илија Тутунџија платио Јанков дуг од којега дуга 17 гроша остали су Јанко дужан. Зато те пријатељски молим да притегнеш тога Јанка и 17 гроша да му узмеш и да ми пошљеш овамо да дам Илији Тутунџији. [Стр. 47]
               
               Бр. 112 - Д. 11.- Писмо Магистрату београдскоме.
               Ови два Турака из Београда што су били код Адаг буљубаше по имену Алил Хамед уватимо их овди код нас без тескере и задржимо их будући да незнамо да нису ту код вас учинили какво смртно убиство или какву когод поару или ти обману као што имаду они тај обичај и будући и сада у овој смутњи често се случаје. Зато се усуђујемо се о таковоме случају вама писати и очекивајући од вас на то решеније. Друго кад дајете тамошњим трговцима или ти каквим год другим пасоше означајте у истим пасошима куда и каквим послом иду јербо неодавно један тамошњи трговац по имену Димитрије Констандиновић био узео пасош до Пореча а јоште да иде да у Фетислам трговине ради. Него та мује служила његова срећа што је био г. Јоксим овди те смо му дали може да ће ви и сам казати какво је било. [Стр. 49]
               
                

                //Октобар 1828.
               Бр. 14о - Д. 21. - Писмо Магистрату београдскоме.
               Неки Таса Цинцарин бивши прежде 2 године дана скелиџи јом у Дубравици, протерао је овуда из адакалског пашалука 148 комада крава 12. јануара ове године и неимајући при себи новца за исплатити обични топрак басти отложио сам му срок за 15 дана који ми се тврдо обећао да ће ми из Пожаревца послати у чему преварио ме је лако испитивањем за више описаног лажљивца Тасу. Дознао сам известно да се у Београду занима трговином својом о чему молим Ваше благородије да бисте га изнашли и притегнувши у суд узмете од њега 143 гроша као што у мирију иду и приликом првом пошаљите ми хотја и време предавања рачуна приспело је. [Стр. 56]
               
               Бр. 146 - Д. 11. - Писмо Јего књажев./ског/ Сијатељству у Крагујевац.
               Писмо за геизмара предата су на оршавској скели Горану безопасно и у надежди сам да ћеду данас по описанију Опрановому на опредељено место у Калафату бити.
               Данашња писма незадржано могу у Валахију ићи. Уговорили смо са Опраном да свагда по 2 човека његови у Лазарету стоје на нашим трошку под именом трговине његове од који ако један с писмама отиде у Влашку други да очекива онде на друга каква наша писма.
               Турци од Адакала до Видина ставили су себе у крајње очајаније и трепет публично говорећи да је Ваше Сијатељство Сербију подигло на оружије и да сте предузели собирати војску у Крагујевцу, Шабцу и Пожаревцу сверх чега почели су предосторожњеје од наше стране бити. Војвода неготински по заповести његовог паше оправио је 3 трговца из Неготина у Радујевац под именом да козе коже купу од салана пријатељ јавља ми из Неготина да је једному име Никола Арап који је баш за у Крагујевац опредељен да извиди што се ради ту за она друге двојицу због итности своје није ми имена изјаснио и овде Власи из Фетислама посланици турски преко врата један за другим долазе и не виђају опасност никакву која би проузроковати могла њиовим пријатељам Турком сујетно се враћају натраг.
               Јавио ми пријатељ неготински да су Руси за 24 сата Силистру освојили и да се војска росиска од Силистре повратила к Шумни оставивши налу част у Силистри Руса. 7. овог месеца ујутру пређу из Влашке 12 душа на турску страну са ораницом једном изпод Брзе - Адакале отидну у селу Бурдељ и убију субашу једнога и одсеку му главу и коња му узму и поврате се у Влашку. Никола је Вла који је подрумжијом у Пожаревцу био буде прећен чрез једног солдата из контумаца оршавског за у Карасебеш и дошавши им близу некојег села Јабланице побегне од солдата и пређе Черну воду предузевши [Стр. 58] планину Влашку и несрећом његовом наиђе на турске пандуре више Врачарове који га убију и главу му у Адакале однесу коју је главу наш порешанин видио очима. - Од нашег једног трговца бившему у Оршаву дознао сам као и њему што је сприобштено било од познати пријатеља да је суд у Букуресту одузео жену Вучићеву и предао је првоме мужу њеному. [Стр. 59]
               
                

                //Јануар 1829.
               Бр. 5 - Д. lo. - Писмо Јего Сијатељству у Пожаревац.
               Прикључујем овди Вашему Сијатељству Опранов пакет који је већ од 3 дана у Свињици немачкој страни чрез његовог човека донешен но због великог леда једва сам тогао данас споћу бога и добри људи примити га из Немачке. Од стране обстојатељства долњи ништа засад због суровог времена овог не дознајем које би нужно било сприобштити Вашему Сијатељству. [Стр. 67]
               
                

                //Фебруар 1829.
               Бр. 32 - Д. 7. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               Због небреженија Николче Ценовића из Оршаве једва сам сада жрез пријатеља мојег добити могао одговор његов сврху послати му писама за у Валахију у којему јавља ми да је писма наша невредимо примио и без задржанија на опредељена своја места у Валахију оправио о чему и одговор његов прикључујем овди за боље спокојствије Вашего Сијатељства. Јавља ми Лаза из Оршаве да су Руси Небол освојили гди су до 8оо Турака изгинули а од Руса мало и да су Руси град Турку притеснили сасвим но јоште га освојили нису. Из Поречке Реке одбегнули су до 2о глава у Црну Реку због глади од који порезу нисам могао наплатити. Зато усуђујем с молбом питати Ваше Сијатељатво смем ли пред у поменутим бегунцима продати њиове ливаде и њиве сељанима њиовим да би могао штогод порезу извадити у селу Танди к./нежине/ поречке почели су људи церову кору јести ибо је у Крајини рана на 5о гроша стотина пшенице скочила. Несумњеио да ћеду и ови на неку страну запалити гди се можеду изранити. [Стр. 72]
               
               Бр. 45 - Д. 21. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               Овог часа иолучих прикључено писмо од Николче Ценовића из Оршаве у којему јавља ми да је пакет наш за Краљево примио невредимо но да га засада на своје место оправити несме из узрока што су неколико турски пандура у влашким једним селу зовомом Балту од влашки пандура обкољени и затворени у кућама и адакалски је паша послао својим пандурина до 80 Турака и пандура у помоћ. Међу тим и пут је од Оршаве до Черњеца поред Дунава затворио тако дабаш нико из Оршаве засад не одлази у Влашку. Тога ради и наша писма морају на безбедност своју очекивати док са види што ће од предпоменути турски пандура бити. Повторавам Ценовићу овог часа писајући му да пакет за одлагање није но да се постара средством буди којим [Стр. 73] начином изнаћи оправити безбедно на опредељено своје место. Солдати који су од Вашего Сијатељства из службе изкључени долазе са пасошима за у Цесарију и оданде за у Влашку намеравају о којима одважио сам се решеније очекивати од Вашего Сијатељства смем ли предименоватим позволеније давати за у Оршаву и у Влашку.
               
               Бр. 5о - Д. 26. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујавац.
               Пакет иослати ми од Вашега Сијатељства за у Валахију од 15. овог фебруара који ја на безбедност своју у Оршави задржати се мало морао оправљене из Оршаве 23. овога масеца хоће и пандури турски који су у селу Балту влашком од валахијски пандура затворени били побегли су у ноч и у Адакале су дошли 21. овога месеца. Прикључујем Вашему Сијатељству један пакет послат ни од Ценовића из Оршаве којег овог часа получи. У Брзој Паланци дошло је прекојуче до 4оо Турака из Видина и житеље ондашње изселили су христијане Турци недалеко у једном селу Суваји. [Стр. 74]
               
                

                //Март 1829.
               Бр. 54 - Д. 2. - Писмо Живи Петровичу кнезићу голубачкоме.
               Матеја Драгон и Пау Моза из с./ела/ Брнице дошли су к мени с писмом вашим у којему ме питате за њиово код вас доселенија. На које одговарам ви. Знам да је у Брници тескоба и немаду довољно места за усев да би могли себе онде одржавати. Зато сам дозволио вам да се доселе у Голубац и ви им туна подајте место гди ћеду куће начинити а и земље им подајте колико им је потребно и колико су вредни обделавати. Но премда су они заведени у арачком тефтеру у Брници тако мораћеду и овај ђурђевски порез с Брничанима платити а од новог арача почећеду с вама плаћати. За та два момка мутавџије за које ми сами потврђујете да се поштено владају подајте им за куће место и уводите их у обичај добар с вама да не би су што противу заповести нашег великог господара учинили а такођер подајте им и земље за радњу и помоћ им чините у свачему док се и они привате мало зашто и то је више људи то је већа фајда и нашем господару и селу. [Стр. 75]
               
               Бр. 66 - Д. lo. - Писмо кнезићу Милији Богдановићу у Добру.
               Дошла је овди код нас жена умершега циганина Матеја Колина и представила је тужбу на ваше сељане да је оћеду претурити на ону страну. Него по пријатију овога писма одмах да их упиташ од кога имаду они ту власт и како смеду они то чинити без заповесги височајше власти. Разбери добро каква је та ствар и прати их сви к мени који су се решили тако учинити. [Стр. 77]
               
               Бр. 73 - Д. 19. - Писмо Јови Поиовићу у Жагубину.
               Ваше писмо од 9. марта примио сам и све што ми пишете разумео сам и премда овди нисам био но по селима ево сада вам одговарам. Лозничина дошли су били јесенас са свим козама у господарску планину не питајући мене. Ја пак знајући какву шкоду са сечом у планини чини протерао сам их био. Они не сматрајући на то и без што би мене као намесника господаревог упитали дотерали самовољно козе у планину које су и сад у планини. Ја их од стране твоје нисам хтео узмемиривати да их протерам но казао сам кнезићу из Дебелог луга ако не кваре планину да им по 2 паре на брав наплати. На против тога ако узкваре по lo паре. Из вашег писама примећавам да су они вама сасвим другчије казати морали кад и ви молите за њи и то би доста зло било да вам ја неби што по вољи и братски учинио љубав обаче промислите ако је путем да пропуштамо хуљама да који како хоће да ради довестћемо их до тога да ћеду нам судити. Кад би они поштени људи били и знали би уважавати заповест надзиратеља господареви [Стр. 78] дошли би најпре упитати а свободу себи да козе у господаревој планини ране узети. Но премда нису на то сматрали остајем при првом мојему мненију или да ми до 8 дана по lo пара на бравче донесу или ћу и сам јавити Јего Сијатељству да длежно ствар пак шжа пошаље комисију да види каква му је планина. Намереније њиово да к Јего Сијатељству на тужбу иду ја им непротиво стојим можеду ићи и казати како хоћеду а ја ћу засведочити господару о тому моју дужност а њиова дела показаће планина у којој су били и штету по њојзи чинили, са њиним козама. При којему поздрављајући те љубезнејше јесам
               ваш Б. С. С. [Стр. 79]
               
                

                //Април 1829.
               Бр. 9о - Д. 1. - Писмо Јего Сијатељству у Пожаревац.
               Почивши Марко Јованович бакрачар који је у време револуције влашке послат одавда био послом у Валахију и не вративши се овамо погинуо је у Влашкој. Брат Марка више упоменутог Марин Јовановић и жена почившега Марка Пила дошли су к мени да деобу међу собом заоставшу од погинувшега Марка која се састоји у једној кући, винограду од 2 мотике и другим покућству поделе које им ја овди нисам учинити могао из овог узрока што Марин Јовановић без икаквог сведочанства потврђује с заклетвом својом да од свог погинувшег брата није одељен био. Жена пак Маркова Пила од своје стране додаје без известног сведочанства да су браћа подељена била јоште у Влашкој прежда 15 година у месту Трговишту. Ја од стране моја толико Вашему Сијатељству сприобштити и изјаснити знам да је погинувши Марко из Валахије дошао био овди у 1817-ом лету и до одсутствија његовог у Влашку до 1821. лета седели су сви у једној кући с братом и при једној трапези и после смрти више упоменутог Марка придржавао је Марин снаху своју Пилу у пропитанију како је могао с сиротовењем својим до 1826. лета. Тог лета уда се Пила погинувшега Марка за доброга одавда човека и све понајбоље ствари состојеће се у сребру однесе собом својему мужу а Марин Јовановић или погинувшега брат остане са својима чељадма у готовој срушеној кући и празној. Како је после натезајући се и задуживши се покрио и како треба оправио после снаха Маринов никакво дете од свог мужа Марка нема у животу а ствари које су по смрти њеног мужа зостале како у виноград у њезиним рукама будући да је ствар сасвим замршена и немајући довољног сведочанства имати јесу ли браћа подељена била или нису. Зато им овди и нисам смео суд окончати. Но решио сам се послати обојетј. стране Марина Јовановића и снаху његову Пилу к Вашему Сијатељству гди ћеду решитељно право судије получити. [Стр. 83]
               
               Бр. 1о6 - Д. 19.- Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               С страхопочитај емим саписмомВашегоСиј атељства од 15. овога април а д ошао ј е Цвето Рај овић секретар са 2 момка кој ега сам без задржаниј а одавде оправио у оршвски контумац безбедно. За којега ми јавља Ценовић да су са согласијем мајоровим 15-га овога априла штафету к генерал команди послали за умалити напола контумац Цветку да би га по томе могли безбедним оправити путем за у Валахију. Ибо другим сада путем није могуће ићи због турски пандура који скитају по свој планини ондашњој. Прикључујем Вашема Сијатељству 2 писма од секретара Цветка Рајовића и Николче Ценовића. Јавља ми Ценовић да су до 4ооо Руса у велику суботу са 8 своји топова и 2 кумбаре у Черњец до 31 -ви и да је већа трупа са Геизмароса отишла к Черњецу и да ћеду Руси сва од Видина до Фетислама острва завладати и с војском завладати. Турци који су се сабрали били у Фетислам тим намеренијем да у очи Ускрса изненада на Черњец нападну нису се отважити смели. Зато су са и опет у Неготин Праову и Брзу Паланку повратили. Обаче од Ускрса овамо почели су гомилама бежати и отворили себи пут преко Поречка Реке на село Горњану оданда горњим путем из Црну Реку. Ја сам 3 одавда момка по селима оправио с том препоруком да неби су наши људи што у сумњи долазили и препоручио сам момцима позорствовати да неби бегунци турци из очајанија свог какво зло по селима нашим причинили. ... [Стр. 86]
               
               Бр. 1о6 - Д. 19.- Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               С страхопочитајемим са писмом Вашего Сијатељства од 15. овога априла дошао је Цвето Рајовић секретар са2 момка којега сам без задржанија одавде оправио у оршвски контумац безбедно. За којега ми јавља Ценовић да су са согласијем мајоровим 15-га овога априла штафету к генерал команди послали за умалити напола контумац Цветку да би га по томе могли безбедним оправити путем за у Валахију. Ибо другим сада путем није могуће ићи због турски пандура који скитају по свој планини ондашњој. Прикључујем Вашема Сијатељству 2 писма од секретара Цветка Рајовића и Николче Ценовића. Јавља ми Ценовић да су до 4ооо Руса у велику суботу са 8 своји топова и 2 кумбаре у Черњец до 31-ви и да је већа трупа са Геизмароса отишла к Черњецу и да ћеду Руси сва од Видина до Фетислама острва завладати и с војском завладати. Турци који су се сабрали били у Фетислам тим намеренијем да у очи Ускрса изненада на Черњец нападну нису се отважити смели. Зато су са и опет у Неготин Праову и Брзу Паланку повратили. Обаче од Ускрса овамо почели су гомилама бежати и отворили себи пут преко Поречка Реке на село Горњану оданда горњим путем из Црну Реку. Ја сам 3 одавда момка по селима оправио с том препоруком да неби су наши људи што у сумњи долазили и препоручио сам момцима позорствовати да неби бегунци турци из очајанија свог какво зло по селима нашим причинили. За ово докле време нужно би ми [Стр. 86]
               
               Бр. 113 - Д. 22. - Текијскоме војводи Али ага.
               Писмо ваше од 18. овог месеца примио јесам и разумео сам по реду што ми пишете и ево одговарам ви сада. Овнова и оваца нема овде нема за сада готови скупљени а има што су трговци јоште зимус платили и 7 и 8 дана биће овди оваца и овнова и онда пошаљите вашег човека нека види стоку и нека погоди и ја ћу бити мукает као за сам себе. Ја сам и сад вашему човеку казао да му дадем изун тескеру да може слободно куповати по Поречке Реке стоку и за ваш хатар нећу му богме ни паре ђумрука узимати [Стр. 88] али ваш човек каже да није досад по нашим селима ишао па и сада незна како му треба поступати. Зато је угодио с једнин поштеним трговцем да скупи своју плођену стоку из села и му поручи да дође и да види стоку па да се погоде а тако је и најбоље. За онога човека што се у затвору код вас за оне паре што ви ја писао, пустите га слободно зашто његов давуџија отишао је у Београд и кад дође одозго казаћу му нека ђође код вас и нека се тера са својим дужником.
               
               Бр. 116 - Д. 25. - Писмо Јего Сијатаљству у Крагујевац.
               Човек којега сам нарочито био послао у Оршаву да ме што извести о нашем Цветку знајући да витакво од мене сваки час очекивате дошао је сада с тим изјасненијем да је наш Цветко купно са Александром Иконом 22. априла из Оршавско за у Влашку преко Валона пошао и ево од Цветка прикључујем писмо Вашему Сијатељству. Од лађа адакалски до данашњег датума оправио сам 2 уз Ђердап јоште 9 лађа у Поречу њиови наоду се и до сутра навече доћидеду јоште 6 лађа овде. Свега су из Аде до јуче изашле 3 са овима што су у Поречу 32 лађе. Писмо Вашега Сијатељства од 22. априла примио сам и по налогу милостивејшему узећу за сада јоште 4 момка ибо су ми нужни за ово време. Овог часа разумех да су Руси уочи понедељника или 21. априла у Шимњанско острово прошли испод Фетислама ау Острово Гол више Фетислама прошли су Турци пре Руса на 2 дана. Но незнајући известно пошиљем овдашњег човека сувим до Фетислама и како се известин од овога сприобштићу Вашему Сијатељству неотложно. Крајина је сасвим готово у бегство дала испунила је Поречку Реку. Ја сам наредбу учинио Чрез доброга момка и све их оправљам увнутреност вилајета нашега. Но жалостно је гледати да од глади већ умиру и ја неочекивајући решеније Вашега Сијатељства дајем им од нашега кукуруза у здрављу вашем колико им у два дана до Звижда и Омоља може бити.
               Стојану Симићу у Пожаревац. [Стр. 89]
               
               Бр. 12о - Д. 25. - Нота од почившаго Миросава Магазиновића из Шапца.
               Заоставши при мени ствари које предајем сину његовому Стевану по писму к. Павла Радомировића учињена у Поречу 25. априла 1829. године следујушће како у новцима тако и у које какве ствари 15о ћесарски дуката, 3 полумамудије, 346 цели цванцигера, 1/2 саксона и у ситним парама 1 грош и 32 паре; ствари: 1 од дуката терезје, 2 за појас ножића, 1 шрајпихл, 1 јапунзе црно, 1 јастук, 2 чутуре, 1 долатма, 1 антеријадугачка, 1 гунчекратко, 1 од фланераантеријаичакшире, 1 жубе непостаљено и 1 постаљено, 1 шилте и 1 ћилим, 1 антерија од чоје, 2 пара ножева и кашика и колајлије и 1 једна мала тежера са капаком, 1 кавени такум са нешто каве, 1 ћемер, 2 појаса и 2 кантара, 1 мали и 1 велики, 1 пушка, 1 пар чизама, 1 рукавице кожене, ло жакова, 1 покровац, 1 сижаде, 1 штака, 1 сила и к њему 1 кеса како ти поласка, 1 прам са њаговим такум, 2 главе шећера што су били напоље, 1 сврдло и једно глето, 1 чојане чакшире, 2 заднивени бурета с шећером. [Стр. 90]
               
               Бр. 124 - Д. 29. - Писмо Јего Сијатељству у Крагујевац.
               На моја писма примио сам и одговоре Вашего Сијатељства од 23. и 27. овога априла ове године, по ким је милости свевишему налогу употребио ја сам сваку возможну услугу дохођашјам реизима из Адакала и до данас оправио сам уз Ђердап 26 лађа навише. Јоште овди 6 лађа њихови находу се које ћу до прекосутра оправити одавде. Мајстора који камење воденично сече оправио сам у планину давши му меру за 5 камена што се руком окрећу и погодио сам сваки камен по једну адлију. До 8 дана бићеду готови и послаћу их адакалском паши с тим додатком да сам другог мајстора који није досад такве правио принудио да начини за удовољствовати његовом искању иначе јавио сам му пре по његовом гавазу да је мајстор које знао и градио ручно камење умро. За сада ништа вам известно о положенију дољњег краја јавити. Незнам како и за Русе да су у шимњатиско прошли острово као што сам попре јавио. Није истина и ни у једном острово до Видина нису прошли, само Турци у острово Бол више Фетислама стоје у једним шанцу.
               
               Бр. 126 - Д. 29. - Писмо капетану Моми у Брзајти.
               Прекојуче или 27. априла по нашим неки бегунци украду ораницу једну из Голубца с./ела/ коју ораницу дознајем да су стражари с Крушевце поред Дунава уфатили и код страже везали. Пошиљући дакле притјажена од више описате оранице именом Милосав Дрикиног пријатељски молим ваше високородије да бисте и боље испитали место страже кад је уфатила ораницу вишеименоватог и изволи предати је притјажатељу. Такви догађаји бивају се по между нами обично и ја се надам да ћете не само комшиску дужност но прошенију мојему удовлетворити.
               
               Бр. 127 - Д. 29. - Писмо к./незу/ Мијаилу Георгијевићу у Крушевицу.
               Из вашег писма од 27. априла разумео сам што ми пишете за онај кукуруз што је остао у Кучајни. Ја сам ви и устмено казао да је Јего Сијатељство одобрило да га дам у Поречку Реку оним људма који церову гору раду. Међу тим познато ви ја да се мукада продала како и Кучајна зато и нисам рад да се више са пословима кучајнским занимам. Тога ради имајте љубав кад дођу Тањани опет самојим пистмом пошљите вашега момка да им преда кукуруз заоставши и подајте од истог кукуруза Момиру 5о ока на поклон. Ако би сте досад послали људе да крчу пут ви пошаљите најпре да се добрански пут искрчи како треба зашто сам до Пореске реке окрчио. Ја јербо се онуда највише пролази пак за њи други путова може и после. [Стр. 91]
               
                

                //Мај 1829.
               Бр. 139 - Д. 5. - Неготинскому војводи Мустафи аги.
               Писмо ваше од 1. маја примио сам и разумео известно што ми пишете и сам сам испитао попа Стојана из Јабуковца за украдену му новце који ми је по своје душе са заклетвом подтврдио да му је новце Танасије Грујони прибегши из Крајине украо [Стр. 93] премда је своју кесу са белим новцима код н»ега у пивницу белег нашао. По испиту другије људи дознао сам да је више именовати бегунац и крадљивац Танасије Грујон из Јабуковца преселио се у кнежину Звижда у село Дубоку. Тога ради пошиљем овог часа момка мојега да га уфати и везана да ми га доведе и како га доведе к мени писаћу вам одма да пошаљете попа Стојана јоште 2 кмета из Јабуковца који су били у његову пивницу кад су нашли белег кесу с белим новцима што је од попа украо био и ондај ћу му судити како знам.
               
               Бр. 14о - Д. 5. - Кнезу Мијаилу Георгијевићу у Крушевицу.
               Ово дана побегао је из Крајине из села Јабуковца Танасије Грујон и преселио се у селу Дубоку кнежину вашу код рођака својег неког или село Волују код Павла Ћимиката. Тај је Атанасије возрастом висок и црномањаст и на десном образу има белег од барута. Лако ћете га познати. Зато како примите писмо моје одма изненада и протресите га и шта год новаца при њему нађете запачатите и пошљите ми по момку а Атанасија добро нека га веже и нека га дотера овамо ибо га очекивају неки људи с пашиним и војводиним пис мом да се овде (суде) суде за неке новце што је украо за које се и белега у његовој пивници нашла. Само немојте одлагати дело него брже учините то премда парци његови у механи на трошку седе.
               
               Бр. 141 - Д. 6. - Јего Сијатељству у Крагујевац.
               Пакети наши за у Валахију предати су богу фала невредимо Ценовићу у Оршаву 4. овога маја. Није их Ценовић онај дан оправити могао оданде из причине сраженија турског са Русима на месту зовоном Маркоприч два сата од Адакале у планини изнад Врчарове. Паша адакалски не знајучи число Руса у вишеименоватим месту опреми до 800 Турака са пандурима између 2. и 3. маја који ударивши жесто/ко/ на Русе и у Маркопричу буду тако дочекани од Руса који су и 3 топа имали своја да на истом плацу до 17о Турака мртви падну и 4о Турака рањени у Адакале донесу. Између жртви и рањени Турака 6 сами буљубаша погинули су а главни Јејди бинбаша адакалски донешен је у Адакале рањен. Сраженије ово возмутило је Турке јако да један за другога нису знали и већа част живих Турака и пандура заблудили су по планини оној расути и тај је узрок да Ценовић није се одважити смео оправити пакете наше на опредељена своја места но обећава ми се да ће сва возможна употребити средства изнаћи да писма пошаље гди надлежу. Ја сам од лани судећи за добро запт учио да се планина наша онако немилостиво од коза не квари као што је обично долани било. Не сматрајући се на грмове и букве зато и нисам хтео стране упуштати козе у планину нашу а и нашим људма допуштио сам да само она дрва у суровој зими могу за козе сећи која никаква не приносе плод. Лозничани из кнежине омољске не сматрајући на ову заповест однуд дотерају своје козе у Дебелу лушку планину и не упитавши ме барем до самог пролећа самим буквама и грмовима ранили су своје козе за које кад би Ваше Сијатељство комисију послало да види мислим да неби могли сасвим козама учињену штету наплатити. Ја сам кнезу Јови омољскому писао да оне људе из свога села пошље к мени да ми по 12 пара на козу плате из узрока не само што су онолико планину искварили наго и што нису по дужности дошли упитати ме. Абаче досада нити сам одговора од к./неза/ Јове омољскога добио, нити су ми Лозничани дошли наплатити и угодити се самном. Продерзљивост ме дакле њиова принуђава да Вашему [Стр. 94]
               
               Бр. 151 - Д. lo. - Мустафи војводи неготинском.
               Јавио сам му да сам Танасија Ђуроњу прибегша из Кр. села Јабуковца који је онди 713 гроша попу својему украо, ухватио и уапсио. За које да пошаље попа из Јабуковца са јоште 4 кмета истог села који ћеду ми засведочити моћи надобно да су попове нешто новаца у прво именоватог Танасија Ђур./оње/ пивници нашли закопане и предузети га буду судити за кусур новца 713 гроша што је ш њима урадио. [Стр. 96]
               
               Бр. 158 - Д. 12. - Војводи неготинском Мутишу.
               Писмо ваше од 5. овог месеца примио сам и разумео што ми пишете - по којим известију призвао сам Аврама Ђурића прибегшаго из Крајине села Поповице који се сада у П./оречкој/ реци селу Клокочевцу находи и принудио сам га да сечиво од своје воденице преда ЈТазару Ђурковићу из Поповице који ће му воденицу држати до Божића или док извади своје новце које му је пређе именовати Аврам дужан остао. Међу тим заповедио сам Авраму прибегшему да се неби усудио у будушће без мојог пасаша у Крајину отићи или прекословити што Лазару Ђурковићу својему зајмодавцу иначе ће га зло постићи.
               
               Бр. 161 - Д. 14. - Кнезу хомољском Јови Поповићу.
               С писмом вашим од 12. овог месеца дошли су ЈТазничани који су се без препита усудили у Дебелолушкој планини зимовати козе и исекавши све букве и нису хтели почти после доћи и угодити се самном које ме је и принудило јавити Јего Сијатељству по којег налогу наплатио сам им по 2о пара на свако бравче (козу). [Стр. 97]
               
               Бр. 184 - Д. 28. - Кнезу Јови омољскому у Жагубици.
               Јучер протерао је свиње из Крајине преко с. Танде неки Стојан трговац из Јагодине којега уфатити хотели су моји сеоски пандури и довести овди да ми наплати ђумрук. Он уместо што би као поштен човек и трговац требало да сам дође испсује добро пандуре и прође даље. Исти трговац протерао је и пре неке свиње своје из Крајине кријући за које сам уфатио абер. Тога ради пошиљем момка мојега до вас и ви принудите трговца да с момком мојим дођа и да му покажем овде нашег господара. Наставленије за ђумрук премда је такво тражио од моји пандура ако га ви принудили не будете да овди дође да се самном рачуна мораћу и самому Јего Сијатељству и за такове багателне ствари јавити. [Стр. 101]
               
                

                //Јуни 1829.
               Бр. 197 - Д. 11.- Кнезу Михаилу Георгијевићу у Крушевицу.
               По известију кнезича добранског Ђоке Марковића који ми јавља да су се неки ајдуци у Волује појавили гди су и човека једног за паре горели. Ја сам одма наредбу учинио и на три места заседу поставио. Једна је заседа из Бољетинску реку до Машила друга је уз Шашку и трећа је са Димитријем на врати горњаским. Ви брате ако дознате гди се ти лопови понајвише одржавају и гди као мислите скок забацивати тамо и да идете са знањем мојим момцима и потерашима. Ја код сваке заседе и момка имам. Ако пак сазнате да су лопови у Омоље прескочили јавите ми одма да не дигнем моје заседе да се људи не муче. Велим што скорије гди дознате да су лопови за извештеније. [Стр. 104]
               
               Бр. 244 - Д. Зо. - Илији Марковићу у Неготину.
               Од ономаде писао сам ви био да учините љубав за једног мајстора да ми пошаљете који чесме зна да прави. Зато и сад вас молим ако таквог имате тамо пошаљите ми га овамо што брже. У прошасти петак дошао је на мензулаким коњма гос. Аврам из Неготина и у исти дан око полдна вратили смо коње и суруџију вашег давши му за пут зоби и њему бакшиша колико му до Неготина довољно може бити. Такођер и једно писмо на Мустафу војводу кад синоћ дознасмо да је ваш суруџија јоште око Клокочевца био зато смо у сумњи да не буде на коју другу страну запео. О којему јавите ми скорије да знам ако већ буде тамо дошао избите га добро да други пут боље и брже путује. У очи прошасте суботе побегли су ми из конака 3 момка и из чаршије 4. Свега су даклем 7 који су се у ајдучину одважили и дотерали смо их траг де Мироча а оданде не знам на коју су страну. Зато поздравите војводу нека јави своме сердару да има позор на такве да неби почем какво зло кому причинили. [Стр. 117]
               
                

                //Септембар 1829.
               Бр. 321 - Д. 16. - Кнезићу Ђоку у Добру.
               Шиљући тамо мојега момка Стевана и препоручујући ти да наплатиш с шњиме по добранској планини жировнину на свако бравче по 1 о пара потом кад свраите туна отићи ћеш са истим момком и у брничкој планини за које ћеш и тамо пребројити лепо и наплатити по 12 пара премда дознајем докле је добанака планина сабрајичком и понајвише то да не могу се на онога кнезића уверити да је Влах и знам добро да неће ми проказати. Зато и препоручујем вама потом кад свршите издајте гласе да имаде и у Поречкој планини довољно жира и да ћу им по 8 riapa на бравче и кад се врати [Стр. 134]
               
               Бр. 322 - Д. 17. - Мајору оршавскому.
               Јошиф Милошевић житељ цесарокраљевске Оршаве који је 1820. года а дозволенијем славне генерал команде темишварске на ову страну прешао и овде учитељској служби находио се представио се 8. овога септембра покућство и све његове ствари под преписом мојим предао сам неудатој његовој кћери Соси коју за добро и за њено будуће штастије оправљам одавде у Смедерево к сестри удатој Маци с кућом и другим добром находећи се у Оршави ви ћете по благорасужденију вашему и управити. Када високородни господар Јефрем Обреновић у Мехадијским Илиџама био узео од вас један чибук којег је господин ађутант дао на поклон. За онај дакле чибук изволите од стране предпоменутог господара Јефрема 1 чибук и 1 такум и 1 лулу примити са њаговим усердним поздравом. [Стр. 135]
               
               Бр. 345 - Д. 16. - Кардон официру у Свиницу.
               Јуче преко ноћи побегли су из села Винаца спрам Мудаве лопова који су 4оо талира од неког скелеџије из Винаца украли и дознајем да су речени лопови код Брњице на цесаро-краљевску страну побегли и без сваке сумње морали су планину узети да у Влашку продеру. За које имајте љубав дати позор на речене лопове или ако почем јавно иду молим вас дајте ми на знање. За које сам у надежди да ћете ми моме прошенију удовлетворити и ако такво добијете јавићете ми што скорије чрез бацање на чардаку неколико пушака. [Стр. 139]
               
                

                //Новембар 1829.
               Бр. 352 - Д. 18. - Капетану Мони у Брзастији.
               За она 2 лопова из села Винаца наше стране који су покрали (скележију) армицам нашега и отважили се преко ноћи у бегство на ораници о чему сам господину лајманту Демелићу сприобштио и вами сада удовољствујем питању потра наша водена испод Али бега страже поред вашега краја уфатили су ораницу предназначени лопова но нити је стража ваша ни који други смотрели да су лопови на цесаро-краљевску страну изашли само по уфаћеној ораници лоповској судио сам да су лопови морали гди на вашој страни бити хотја и по суву на свим местима проласка лоповскога имали смо и имамо заседе наше и до данас нисмо им у прави тмг предназначени лопова уићи могли. [Стр. 140]
               
               Бр. 355 - Д. 2о. - Кнезу Мијаилу у Крушевицу.
               Код овдашњег трговца Илије думенџибаше био је један слуга из Немач именом Јосиф млад око 18 година, црномањаст, велика му шубара бела на глави и сукнене беле аљине и саму прошасту Петковицу украде од газдине девојке што је на глави носила Зоо гроша и једну сикиру и побегне одавде. Зато брате испитајте ако знате неће ли у Звижду не буде пишите к./незу/ Јови у Омоље. Друго знате да ми је онај кривац Јанко Барбулов из Рудне главе који је овде уапшен што се је са сестром држао пређе 6 дана разбио букачије и побегао преко ноћи и дознао сам да у Нересницу имаде својега побратима па у Добрицу. Молим те брате за љубав коју имамо постарај се тајно испитати и ако да бог да ви до руке дође пошљите ми га по Јанку ја ћу Јанку добро платити његов труд само да не будем код господара срамотан. [Стр. 141]
               
               Бр. 36о - Д. 29.- Јего Сијатељству у Крагујевац.
               С страхопочитајемим писмом Вашега Сијатељства од 22. новембра примио сам наставленије како ми с контуманцом поступити треба такођер и ствари нужни за кадење и трудићу се по сили мојој да по жељи вашој одржавам контуманц по наставленију. Ибо иначе и незнам овог часа полазим да на Поречкој Реци поставим како на Рибници код контумаца обаче ја сам пре 6 недеља дана јоште како сте ми у Пожаревцу напоменули судећи за добро на свијем путовима сином нашега од Црне Реке Крајине по једну начинио сам стражу с тим намеренијем да се сав пут који се из Црне Реке и из Крајине преко Поречке Реке прелази окрене на пут мирочки који к контуманцу поречк./ом/ воде. Ако дакле Ваше Сијатељ./ство/ соизволи да пред речене страже као што реко утврдило које четири имамо нужно ми је најмање lo солдати да ми се пошаљу и то Срби а не Власи. [Стр. 142]
               
                

                //Јули 1830.
               Бр. 37 - Д. 9. - Свидетељство
               Стојко Табаков из села Јабуковца нахије фетисламске био је дужан за ракију Јанку Чинпоеру слепцу из села Вратне неготинске нахије 18о гроша и кад су се рачунити хотели или намирити међусобно, тако и придсудствију Стојана Механџије сас села Тече наплатили су се који се дуг у 9 орлија састојао и које је слепац примио достоверно. Но Стојко Табаков пијан будући поврати своје од слепца позивајући се да му је нешто давао и узевши све од слепца паре а после да му на само без и каквог свидетеља и слепцу фали једна ајрлија преко свију њиови рачуна. Зашто немајући Станко Табаков известног доказатељства да је паре све Слепцу дао и за узрок што је предузео паре почим се са Слепцом намирио пред Стојаном механџијом а после кад је Слепцу дао паре никог не сазвавши да види - принуђен је био дакле Стојко пред овдашњим судом дати 2о гроша Слепцу, знајући Стојково лукаво обхођеније и пре у другим делима. [Стр. 150]
               
               Бр. 42 - Д. 9. - У Неготину војводи Мустафаги.
               Долазим с овим мојим писмом јавити вами да је село Луке из Крајине отвратило реку код је обично текла и навратили воду у своје њиве. Река је она из Луке текла преко нашег села Танде и сада у Танди у нашим селу нити имају људи ни стоке воде да пију. Ја сам пошиљао моје кметове из Танде на нашу стражу и разговарали се с ључанима молећи да то не чине, но да пусте воду да иде како је ишла од како је света, зашто ако непусте воду оно се село наше Танда мора оданде селити на другу страну а мислим да није јоште до тога дошло. Ја се надам да ћете ми у томе показати пријатељство што скорије као што би и ја вами, нити треба за такву ствар да разбијамо све главу великим и људма и да они знаду, а Лучанима кад неда бог кише за њине усеве, зар оћеду с туђом штетом себе да помажу. [Стр. 151]
               
                

                //Септембар 1830.
               Бр. 46 - Д. 5. - Војводи неготииском.
               Доноситељница писма овог именом Калина родом из села Танде капетаније поречке преставила је тужбу код мене доказивајући ми да се је од 4 године у село Луке за Иваном Стефановим удала била и с мужем својим живила је лепо с којим и дете једно мушко имала је и свекар њезин Штефан Линдран будући даје сасвим опак човек тако не сматрајући на даље раздвојио сина свога од жене ове и жену из своје куће отерао а дете јој задржао, при тому и ништа из своје куће није јој дао. Сад ја не имајући правог овде и известног доказатељства каква је причина била што су жену ови из куће истерали и од мужа њеног раставили, пошиљем жену к вами и вас пријатељски молим да испит учините тамо како је знате пак или да соједините жену с мужем или ако се и раставе опет да жени што даду муж и свекар, зашто доста она жена била у кући а не слушкиња, а најпосле како ви досте за право нађете и учините. [Стр. 152]
               
               Бр. 49 - Д. 8. - Капетану Јови у Омоље.
               Известно дознао сам да село Лаоле и Јасикова из капетаније хомољске несматрајући поредак контуманца и строгу налог Њиовог Сијатељства государа књаза нашег, но повседневно у Крајину одлазе, равним начином и Крајинци код њи долазе својим пословима и доносивајући им вино на продају за које вам осведочити могу.
               Овакво дело ако би дознања високе власти наше дошло, без сумњено морали би ви у подозреније доћи. Зато из љубави братске коју к вами имам јављам ви више описато, пак будите у овим делу предострожни и будите уверени да вам из искрености моје сприобштавам. [Стр. 153]
               
                

                //Децембар 1830.
               Бр. 88 - Д. 17. - Војводи неготинском у Неготину.
               Изјављено за Марка Давидова, житеља села Тополнице овдашње, који са 2 содруга своји, купујући у Крајинској вина за потребу своју а дозволенијем Магистрата овдашајег препјатствовани буду, без икаквог узрока од Јона пандура војводе адакалаког и житеља неготинске нахије и ствари њихове узму им се. - три талира у гот./овој/ новци
један шал жути
   "   пиштољ
   "   пешкир
са нож огњилом и прочи инструменги своји (орудијама и оправом)и умољавано да би истог Јона као преступника поредка призвали и испитавши узроке своје и пак њима, без иакве штете повратили ствари. [Стр. 159]
               
                

                //Јануар 1831.
               Бр. 7 - Д. 8. - У Кругевицу - капетан Мијаилу.
               Писато - за преступнике - Д.Ћорђа Благојевог брата и Гаврила Ј. Журку Струина и Радула Петровог сина из Дубоке који су се преко познатог и строгог височајшег налога - у нашој шуми 2 кошуте и једног јелена усудили убити, које ми је скорим временом до знања и дошло. Но будући да сам за такво у сумњи био, да му је ипак та строга заповеат у ирисуствију нашем - у Београду не повторена заостала, зато за овај напоменуо сам ред, да такве изнађе и оштрој казни преда, а притом строжајше запрети да се ниједан за главу такво што учинити и верховен уредбе одсад нарушити усудио није. С приговором да други нећеду се пут овди такви казнити, но врховној као преступници, предаћеду се власти. [Стр. 162]
               
               Бр. 15 - Д. 17. - У Добри, Ђоки кнезићу.
               На знање дато даје Ђорђу Лападату из села Брњице овдашње дозвољено у нашој планини за Милију из Градишта осећи 4о греда, Зо рогова, lo дирека и 2о баскија. Притом наредбу да учини за позорствије да се под тим именом и више која греда или дирек осекао неби а за путарину од поменутог Ђорђа lo гроша да се наплати и ако би кога без дозволенија суда овдашњег нашао да шуму квари, посечено у контробонт узме и овдашњем пријави га суда.
               Бр. 19 - Д. 22. - У Омоље - кап./етану/ Јовану Поповићу.
               Писато за Петра, Јована Бучановог сина из Влаоле села ондашњег који пре с. Николе бивши у селу Горњани и согласивши се с неколико содруга својих у ноћно време покраду гуске и једну фуџију ракије, на салаше однесу и учињени грабеж по међу собом поделе. А будући да су се они похватали и двогубо учињену штету наплатити морали, тога ради писано је да од више споменутог Петра (капет. Јова) за припадајући на њега тал lo гроша наплати се и првој прилики к мени амо пошаље и за хрсузлук његов добро му тамо наплати. [Стр. 164]
               
               Бр. 23 - Д. 28. - У Крушевицу - каи./етан/ Мијаилу.
               Писато да село Волује и Дубоку за која се чује да се је у њима нека прилепчива на подобије куге болест појавила од које људи напрасно умирају, одма затвори. При том сборог ми одговора за то пошаље бољшег извештенија ради.
               Бр. 25 - Д. 31. - У Пожаревац - славном Магистрату.
               Умољавано чрез писмо за Динула Димитријевића житеља и купца овдашњег, да му обично трговачко објавленије, с којим чрез цели овај настојећи год по внутрености Србије трговину марвену проводити може, напише и на потврђеније високославном Суду народњем у Крагујевац пошаље. За његова пак четири калаузина, Илију Лукина из Вољуе, Јанка Пантелејмоновог из Лазнице н./ахије/ пож./аревачке/, Мартина Констадиновог из Горјане и Андрију Динуловог из/..../ кап./етаније/ поречке, дозволителне тескере даде с којим без препјатствија трговцу свом за ову годину калаузитину исполњавати могу.
               
                

                //Фебруар 1831.
               Бр. 28 - Д. 3. - У Велико Градиште - Степану Катићу кап./етану/.
               Изјављено за неког човека именем Станка кому је он прошасте недеље свој пасош дао с дозволенијем до Пореча а одавде за у Влашку отићи, да је у Добру дошавши украо ораницу и ноћу у Немачку побегао а Добранима је казивао себе господарским служитељем бити. Из когјавно се види да је човек подозрителан био. Тога ради писао сам да добро испита ствар и о њему извести се да није кога похарао, убио или да није какга ухода (шпијун) би и скорог ми одговора пошаље тако да би га могли у оршавском контуманцу ухватити. [Стр. 165]
               
               Бр. 29 - Д. 3. - У Г. Крушевицу - Мијаилу кап./етану/
               Повторително напоминаније сврху преступленија Дубочана, који се и пак усуђују чопором по планина кошуте и јелене гонити и гакве убијати сврху који је строга височајша заповест издата. Зато да их ипак строго казни, а притом одговора ми пошаље и на прво писмо моје из ког се узрока тако височајши нарушавају налози или се људи не боје или се је он у небреженије запустио - иначе трећи пут Јего Сијатељ./ ству/ у Крагујевац писаћу.
               
               Бр. 33 - Д. 9. - У Крагујевац - В. С. Суду Н. србском.
               Послата на потврђеније објавленија за трговину марвену rio внугрености Динула Димитријевића овдашњег трговца марвеног и 4 његови калауза Илије Лукана из Волује, Јанка Пантелиног из Разнице, Андрије Динулова из Волује, нахије пожаревачке и Мартина Константиновог из Горњане кап. Поречке Реке, који су за цели овај текући 1831. шд по указу писмена датог марвену трговину водити ради да би им таква В. С. Н. С. одобрио потврдити, а притом да би благоизволио Суд нар./ одни/ и уречено установоленије плаће изјаснити да им се таква по благопроизволенију њиховом пошаље. [Стр. 166]
               
               Бр. 49 - Д. 16. - У Добру - кнезићу Ђоки.
               Писато за житеље села Волује који без ичијег питања 19о комада коза у планини нашој припитавају а шта више и дрва плодна, горуне и букве без милосрдија секу. Зато од такви за сваку козу по 2о пара да се наплати а и њихова имена назначивши по првој прилики амо са новци пошаље. [Стр. 169]
               
               Бр. 56 - Д. 2о. - У Крагујевац - Јего Сијатељству.
               Одговорено на страхопоч./итајемо/ Јего од 16. тек. месеца писмо писмо с приложена два пакета на гос. генерал Кисиљева и г. барона Мејтана да сам и незадржано на гос. Михалаћа Чупаџу камараша черњецког преко познатих ми путова опремио.
               Притом за Николу из Рогљева нахије неготинске који је толиког сабраног на скупстини у месту Брегови народа сам на питање росијски комесара на против свију други праведно сказао докле су Срби до г. 1813. права своја притјажанија имали, чрез ког - код Турака у такво подозреније пао је, да му се и о глави радило, изјављено да је сада амо прибегао и овди код нас находи се да ће дотле задржавати се докле прво о њему и височајше невоспоследује решеније. [Стр. 170]
               
               Бр. 62 - Д. 24. - У Омоље - капетан Јовану.
               Писато за представљену тужбу Јована Ђорђева из села Горњане овдашњег на Јована Броскана таста свога из села Вуковца ондашњег који чрез 3 године код њега у служби пребивши због честног обхожденија његовог шћер му је своју за жену изручио, а сад да га је неправедно из куће изгонио, шта више и жену му његову не повраћа. Тога ради да би се призвао вишеречени таст његов и помеђу њима да се помиреније учини. Изјављено притом за моје од 19. јануара послато му писмо сврхун преступленија Петра Јована Буцановог да би се од њега као што гласи под Но 19. од истог месеца нисмо, lo гроша наплатио и по првој ми прилики амо пратио.
               
               Бр. 63 - Д. 24. - У Жвизд - кап./етану/ Мијаилу.
               Одговор на писмо његово од 24. сего сврху предложене тужбе Волујана села ондашњег на мене, да сам и посредством Ђоке кнезића добранског непрведно глобио и тукао - што су без питања у нашој планини стоку своју обдржавали и забрањена дрва немилосрдно без потребе секли, сврху којег изјавио сам да сам по налогу господарскому то чинити морао сиреч на сваку главу стоке њиове по 2о пара наплативши се и имена њиова назнамо, а што се бијења тиче о том ништа да незнам нити сам кому шта друго заповедио а како је Ђоки добранском кнезићу заказано то со из прот./окола/ писама под Но 49. од 16. сего јасно видити може. [Стр. 171]
               
                

                //Март 1831.
               Бр. 77 - Д. 2. - У Градиште - кап./тану/ Степану.
               Изјавлено за Ђорђа Савковића бећара из Поповице села крајинског, који се је без весла и без икаквог другог оруђа на ораници одозго уз Ђердап идући ухватио а по сказивању његовом да је у Градишту код Стевана мутавџије у служби био и чрез малог Ака од њега да је одбегао и тако на срећу у ораницу сео и надоле се спустио. Тога ради писано да би о предреченом известио се је ли истина да је тамо у служби био и да није какво друго злочинство учинио а међутим он ће се овди код мене у апсу бавити док искоренејше о њему и известно не приспе. [Стр. 174]
               
               Бр. 83 - Д. 8. - У Градиште - кап./атану/ Степану.
               Коста Барбуловић папуџија и седиоц в. градишки који је овди с пасошом од врховног Правитељства нашег дошао био с намеренијем за у Влашку састанка ради с родбином својом поћи. Јошт од лане по свидетељству облигације за неку сол куповану шерифу Реизу из Фетислама 1225 гроша дужан заостао је који му на ниже поћи недопушта док дужину своју не исплати - а и он сам такви признавајући у сумњи сам био да се он натраг више и возвратио неби, принуђавао сам га да реченому новце изручи - но он нити исплатити нити добра за себе јемца овди наћи је могао. А на питање сказивао је да је све у еспап свој који му је у дућану заостао, новце ул жио. Тога ради скорејшег одговора умољавано да би речено стање покућства и еспапа његовог извидио а међутим он ће се овди код мене у затвору задржавати.
               
               Бр. 94 - Д. 12. - У Свињицу - кордон официру.
               Умољавано за ораницу Јована Томића из Добре на којој је Станко неки на њиову одбегао страну - да би учинио доброту доходећем тамо нритјажатељу повратити ју а и њине оранице једне која је на ову страну ветром догоњена била, ако се је притјажатељ нашао људе своје да пошаље да му је предам. [Стр. 176]
               
                

                //Јуни 1831
               Бр. 2о8 - Д. 2. - У Неготин - Абдул аги војводи.
               Писато за Степана Брндушана из Луке села крајинског који јошт зимус од Николе Грека житеља села Танде овдашње 7о ока жита једну сикиру украо. Но будући да је овај на салашу Степановом своју пшеницу упознао и ондашњи сеоски власти тужбу на њега престављао сврху којег ништа помоћи се није мога, зато да би он истог Степана призвао и за предречену крађу испитао сврху које ако се закуне да учинио није - на душу његову да заостане, ако ли је пак он као што овај сведочи то худо дело учинио то да поврати ану овому а притом да се и строго казни за преступленије учињено да се неби у будуће такви начин крађе разпростимо за пример другима да служи. Због које и ми сами код више власти наше у подозреније пасти можемо. [Стр. 195]
               
               Бр. 226 - Д. 8. - У Крагујевац Јего Светлости.
               Изјављено за фамилија српске из Русије у Краљево дошедше да ћеду скорим временом као што се преко черњецки пријатеља чује амо на нашу страну прећи. Осим фамилије Карађорђева Александра млађега сина - жене - покојног и сина млађега почившег брата његовог. Пљака зета Карађорђева Јакова и Јефрема Ненадовића, Милоша Сарановца војводе кенза Велисава и прочег нижег чина Србаља са фамилијама својима којих число на 15о душа у овом транзиту бројати се буде. Поздније приспећеду из Кишњева поп Лука Лазаревић, Вуле Смедеревачки Чарапић, Јанићије секретар покојног Чолак Анта капет. Јевта Исаиловић с фамилијама својима. [Стр. 197]
               
                

                //Јул 1831.
               Бр. Зо4 - Д. 29. - У Крагујевац Јего Светлости.
               Јуче работајући аисеници наши око једне ограде близу цркве и будући да је киша падала јако тако прибегну под торањ (звонару црквену) склонити се док би киша престала. Но внезапу удари гром посред звонаре и не само што сасвим једну страну зида од такве одвали но и једног апсеника именом ЈТазу Крајинића из Рибашевине нах./ије/ ужичке на место убије, а другог апсеника Мијаила такођер и момка нашег који је апсенике чувао опали у леву страну но живота коснуло им се није. Узроком нештастног удара овог не само што је звонара једна страна одваљена но и средина свода до половине је пукла, које обштество ово мало однуд у состојанију није оправити но на једину милост и помоћ Ваше Светлости односи се. [Стр. 211]
               
               Бр. 36о - Д. 28. - У Градиште - к./незу/ Степану.
               Одговор на писмо његово од 2о. сего сврху посилајеми 8 из подручне му капетаније на послугу контуманца овдашњег солдати да и у напредак расположеније с к./нез/ Павлом учини и у готовости 15 момака обдржава који ћеду у потреби овди получити моћи из узрока тога што рад нисам Власе из к./нез/ Мијаилове капетаније због неуредности њиове узимати, који ни оно што једу незаслужују кол ми паче јошт по 15 гроша месечно да вуку. Овом приликом такођер назначио сам да се постара наћи два од добри кристовски синова, момка с добрим пусатом и коњма за послујгу конака овдашњег којима ће се месечно по 2о гроша на месец плаћати и скорије амо одпреми.
               
               Бр. 363 - Д. 29. - У Омоље к./незу/ Јовану.
               Одговор на писмо његово од 28. с., посредством којег дошао је овди Јован Ђорђевић из Горњане који без икаквог узрока примљен будући у кућу таста свога Мартина Мартиновог у селу Вуковци жену и њега напушта и амо прибегава. Тога ради суочивши га овди с тастом саветовао сам, а напоследак строго и с батинама ако се јоштједанпут повратио буде, угрожавао. При чему обојица натраг повраћена су који ако у напредак не сложе се заједао живити то да им се распустно на г. владику или јуд народни писмо даде. [Стр. 223]
               
                

                //Септембар 1831.
               Бр. 366 - Д. 1. - У Неготин Абдули војводи.
               Повторително писато за Миленка ајдука овдашњег и проче содружство његово за које сам нарочито моје људе по планини од Главице (сиреч Поречке Реке) до Мосњански салаша од М. Салаша до Црнајке и од Црнајке до Црного чота (Врха) разаслао и заседе да га хватају начинио. Тога ради да би и он своју чету у планине послао и приљежно тражио (а не само по селима као што тражити обичествују) а притом знавши заседе наше ако би таквим у траг унишао амо их на сусрет претерао да се похватају или побију но и да добро страже поставивши сматра да неби доле на страну Црне Реке продрли и утекли. [Стр. 224]
               
                

                //Новембар 1831
               Бр. 424 - Д. 8. - У Крагујевац Јего Светлости.
               По милостивејшем налогу Ваше Светлости продао сам како рибу такођер и ајвар у Пожаревцу које у суми износи у турским новцима 3197 гроша. Овди пак како сам приспео предузео сам за изселеније Пореча расположеније чинити како за чаршију и дућане такођер и за куће под линију шорове као што ће Ваша Светлост из приложеног овди плана разамотрети и у чему недостаточност буде ја ћу по изложенију вашем поправити. За конак почео сам и камен вући будући да и људи за сада посла немаду а за градеж остаје до пролећа. Не само изселити људе одавде трудно је доста ибо весма их мало имаде који о свом собственом трошку изселити се можеду а три части житеља у крајњем оскудију и сиромаштву находе се. С прилошеним овде писмом из В. Острова дошла су ми и два кмета. У писму су израженија сва молебна к лицу Ваше Светлости да их небисте заборавили и ако је и којим начином могуће посредством труда Вашег отечског издејствовати им да с својим Островом у јединству остану с Крајином будући да им је сад влашко господство последњи пут живо представило преко бојара Петракија из Краљева да са својим Островом Влашкој подпадају и да ћеду до 2о дана и страже своје у Остров поставити. Овај жалостни ударац јако их је тронуо и зато посреством својије кметова предстали су видинском везиру с молбом да их неби с Островом Влашкој уступивао но везир им је кратки одговор дао да он противу царске уредбе ништа чинити не може и да они по лањским мерама без сумње Влашкој принадлеже. Ја сам пак од стране моје овој двојици дошавшем с писмом то одговорио да су они узрок о изгубљенију њиовог Острова додавајући да је требало њима пре него су почели царски људи мерити Дунаво Вашој Светлости себе препоручити но буде ли и сад могуће то ће Ваша Светлост отечески сваки начин употребити помоћи им. На против тога видели да Власи стражу хоћеду своју у Остров да поставе без отлагања онда и они нек неочекивају одовуд решенија већ нека прођу од ове стране и нека се поселе на Кусјаку спрам истог Острова гди су им и добра њихова на овој страни. Тако да поздраве свештенике и кметове своје пак да их увере од стране моје да ако тако поступе као што им кажем да ћеду бити у неограниченој милости код Ваше Светлости у своје време и да ће им приврженост ова к нами за велику њихову срећу служити.
               Ове године богу хвала нашао сам до 14о акова вина од који loo акова вина док је лепо време рад сам опремити навише гди ми Ваша Светлост заповеди. [Стр. 232]
               
               Бр. 458 - Д. 31. - У Крагујевац Њиовој Светлости.
               Под числом 22. истекшаго децембра и года, за Но 3ool. примио сам страхопочитајемо писмо Ваше Светлости купно с једним ц./арско/ краљевског Суда панчевачке бригадеиспитом над бегунцемМиланом Георгиј евићемрођеним Неготинцем за узрок престављене на њега тужбе од гадишког житеља Неше Стојадиновог због 1635 гроша - које му је Антоније Стојадинов брат при смрти са тестаментом вручио и тутором над истим новцима и својом децом поставио и да је горе поменути Милован Георгијевић наначени 1635 гроша у Београду од Неше Стојадиновића украо и на цесарокраљевску страну у Панчево прибегао гди је по представленију Ваше Светлости ондашњег суда на испит узет и до даљег бољег или достовернијег сведочанства уапшен находи се. Сва дакле изаженија о вишепоменутом предмету страхопочитајемог писма вашег купно с налогом да о томе ствар изследим и на испит надлежне узмем - известно разумео јесам и обећавам се да колико ми могућно буде састараћу се преднаведено дело к концу привести и сприобштити Вашој Светлости. Но пре него што ћу у дејствије привести моћи надлежне испите и да неби узроком закосненија у замерку дошао не само што за право - но и за необходимо нуждно налазим изјавити Вашој Светлости колико ми је обхожденије бегунца Милована Георгијевића познато а при том и што је при себи кад је из Валахије овди прибегао имао и убо.
               Под числом 22. августа 1831. года находећи се у поречком контуманцу 5 бегунаца из Валахије који су истог датума за Но 2о82, 2о83, 2о84, 2о87. и 2о88. из контуманца с билетима надлежним отпуштени и овди да себи даље позволеније узму дошли. Имена вишеименовати бегунаца валахијски следујућа била су: Јован Николић,
               Коста Георгијев, Никола Штербан, Костаћи Ђорђевић и Милован Георгијевић који је сад у Панчеву Ц. к. вароши под заптом. Како су дакле у Пореч приспели сместа дошао ми је један између њих именом Јован Николић и у тајности казао ми је да се код његовог друштва нека поара находи и да је међу њима распа велика немогући да оно иоделе и боје сваки рад да себи већу част узме. Чујући то нечајано приведем и к себи с сопственим пртљагом и поособ претресајући до саме коже нађем.
               У Косте Ђорђевог и Николе Штербана торбе све оне сребрне кашике и ножеве и код обадвојице 7 гроша новаца.
               Код Костаћи Георгијевића нађем у чакшимма до подвези један сат, неколико комада цветова дијамантски и један низ дуката мали по гласу протокола числом и у новцима свега 4 холандски дуката, 3 адлије и 8 рубија турски стари.
               Код Јована Николића који ми је и открио поару вишеназначену не нађем ништа друго кроме 7о ситни пара. [Стр. 238]
               Код Милована Георгијевића који јесад у Панчеву нађем 1 велики нож (јатаган) и 1 од они сребрни мали за иојасом, један пар жути призренски пиштоља и у готовим новцима не више ни мање већ 2 холандски дуката, 3 старе рубије и један цванцигер.
               Почем сам их претресао како треба и не нашавши ништа више кроме назначени ствари ондај узео сам их на испит понаособ и без да би отлагали и изговарали се што даље одкрили су ми њи тројица сиреч: Коста Ђорђев, Никола Штербан и Костаћи Ђорђевић да су све горе именовате нашавши се код њи ствари у Краљеву од неког бојара украли а такођер и онај исти јатаган у Милована Георгијевог да су му они сами дали кад су се с њиме одовуд Краљева нашли само да и до србски граница безбедно проведе. Кад сам Милована Георгијевића на испит узео не само што ми је лагао да је јатаган собствено његов, но и онај мали ножић за појасом којег је опет он од свог друштва украо и којих је до lo и више пари код друштва његовог једне справе било - хотео ми доказати да је његов а кад сам га због јатагана с друштвом вишеименоватим суочио и у присутствију мојем казали му за који су му узрок јатаган дали онда је признао своју погрешку. Но она му помогла није и моао је подлечи каштиги која се из 25 штапа састојала а по тому дао сам му пасош до Пожаревца да себи службу тражити може. Пасош је под датумом био 27. августа за Но 1585. и сад мислим без сумње да исти пасош при њему бити мора а друштво његово које сам због поаре оне насавши се при њима по налогу Ваше Светлости опремио одавда у Пожаревац Суд оковане под датумом 27. августа 351. можеду такођер доказати да нити је више новаца кроме назначени овде при себи имао нити икакву кутију на коју се је пред панчевачким Ц.К. Судом относио дају је за 2о дуката Јеврејину у Београду ком нибуд продао. Све што сам о Миловану Георгијевићу о којим је предмет писма овога знао из саме дужности закључивао сам да је нуждно Вашој Светлости сприобштити. Но међу тим и пишем капетан Степи да ми Нешу Стојадиновог ондашњег пошље, којега ћу по налогу Ваше Светлости како и његове момке на испит надлежно узети и с испитимауправићу колико се брже може Вашој Светлости. [Стр. 239]
               
                

                //Јануар 1832.
               Бр. 4 - Д. 3. - У Крагујевац Њиовој Светлости.
               Ја сам ио налогу милостивејшему Ваше Светлости од 7. октобра прошле године у Пожаревцу устмено изражене ми због основанија новог пореза не само како сам овде дошао љадма овдашњим сприобштио но и камен превукао на посељенију новом а и нешто грађе на капетанију расположио с којом би се недостатак конака испунити могао.
               Кнезићи и кметови Поречке Реке дошли су ми и у присутствију мојем изразили су ми благодарност к лицу Ваше Светлости због отеческог промишленија о новопостројавању вароши Пореча а особито о изсаленију конака којега обдршавајући овда са свима потрбнима као сеном, дрвима и прочом потребом код своји кола и волова морали су на собственим леђма у овом Острову доносивати као што са може Ваша Светлост (уверити) лако о том удостоверити.
               Ја сам и план како сам за најбоље знао опостројенију новом извадио и Вашој Светлости послао с тим додатком да се овдашњи житељи у крајњем оскудију налазе и да нису у стању собственим могућством изселити се на поље. Ваша ми је Светлост премилостиво под No 2777. 1831. года одговорила да обнадеждим и уверим сиротињу ову да ћете кад време буде милостиво призреније имати и колико могућност допусти помоћи им се буд у чему и ја сам тако надлежно и уверио све. Међу тим и казао сам им то да ком не буде воља у свободи живити на пољу као човек онај може остати и овде а ја ако вредан будем то ћу ону нову варош најлакше испунити и са страним људма у здрављу вашем. Они дакле који су к тому наклоњени били познавајући жалостни живот и јарам волујски овог места с највећим благоволенијем и благодарностију к лицу Ваше Светлости укабулили су предложеније и подписали се по приложеном списку. Други пак који су окајном терету привикли до данас само ћутали са а пре 3-4 дана совокупљајући се на начин ребелијаша у кафани Мише Настасовог у ноћ којага узроком одвраћања о новопоселенију с додатком да ће се и од њи наплаћивати места на која се изселити буду као и од Јагодинаца некад (мени је непознато) ово дакле и већу мјатеж међу несмислене проузрокује и јутрос почем из цркве изиђемо под руководитељством истог Мише и овдашњег кнезића Илије таква ларма проузрокује од људи противу мене за изселеније да су се и сами Турци који су због зимног времена овди застали се изсмејавати ме морали, које неби за све богатство светско укабулио. Ја сам за узрок назначени могао у здрављу Ваше Светлости ма и другим начином конац учинити буни овој будалаштини с тим више што су они могли у конаку доћи ми и лепим начином казати што им је жеља, но зато опет ја нисам хтео најмању жестокост противу њи употребити но да би се уверити могли да сам ја посредством Ваше Светлости одобренија оваким начином рад био ослободити сиротињу из затвора овога и да лакше на пољу живити можеду, тако рекао сам им да к Вашој Светлости дођу и изразе своју - као што им се чини несрећу о изселенију своји домова одавде. Ја пак јесам ли имао право од стране моје сприобштити Вашој Светлости о изселенију овога места то на благоразсужденију вашем стоји и одостоверенију комисије једне која ће мере уживленија овога и новог поселенија места узети и најлакше приметити моћи и засведочити Вашој Светлости а што се мене самог тиче ја сам у пуној надежди на бога [Стр. 240] да ће мени овди и буди где у здрављу Ваше Светлости добро бити, нити ја особственој користи за изселивање одавде тежим но о обштој а о том ће се Ваша Светлост и од сваког којима је уживленије овдашњије познато удостоверити.
               
               Бр. 5 - Д. 4. - Имена оних који су на предложеније Њиове Светлости чрез измештаја Пореча престали: Михаил Петровић Јереј, Стефан Стефановић капетан, Динул Димитријевић трг., Стојан Бујатов, Чича Цветко, 6. Стева Ђурин, 7. Јова Аничић, 8. Никола Лисица, 9. Мана Терзија, lo. Јон Топал, 11.Миша Ђурковић, 12.Никола Краинче, 13. Илија Попов, 14. Милојко Атанасков, 15. Јова Корунов, 16. Павле Петровић, 17. Рајко кафеџија, 13. Коста Стамболија, 19. Мита Зарић, 2о. Милча Мураџија, 21. Нина абаџија, Јова Јенин, 23. Стојан Нишлија, 24. Илија Стојановић, 25. Калин дунђерин, 26. Јоница Јовановић, 27. Риста кафеџија, 28. Никола Радосављев, 29. Прван дунђерин, Зо. Гена Јовановић, 31. Павле Зелена, 32. Ђорђе Дмитрашков, 23. Јова Мијаилов, 34. Јова Предин, 35. Новак Милутинов, 36. Величко Стојановић.
               
               Бр. 5. - Д. 4. - У Београд г. Митрополиту.
               Немогући више људи поступак и непристојно поведеније овдашњег јеромонаха Данила Николајевића сносити и очима мојим гледати који је пре 2 године из Софије прибегао и од обштества овдашњег из милости једне као калуђер за пароха вароши устављен морао сам се отважити високопреосвешственству вашем посредством писма овог изјавити да он за ово време како је код нас уместо да би поред свјаштеническог чина и честно поведеније имао и другому за пример служио то напротив по већој части скитајући се по меана пијанствујући по кафана карте играјући и друге којекакве које и другом мирском поштеном човеку пристојало неби с Турцима свађајући се распре производећи да и са самим свешгеником овдашњим Михаилом Петровићем никако у слоги како што и света црква налаже братски живити хотео није. Но будући да сам га ја вишекратно опомињао а и по налогу отшедшег г. владике њему саветовао и на пут честности изводио. То не успевши у том сада чрез непресечног његовог оног непристојног поступка дотле ме довео да сам принуђен вашем високопреосвештенству изјавити учтивајше молећи вас да бисте га из места овдашњег премештили. Хотели би се пак ви уверити за владање њагово то можете га на пробу узети а уверен сам да ће ван за катко време ове моје речи засведочити. Можно је да ћеду неки подобни њему одавда и доношенија каква неистина у отношенију њега да је он добар и поштен био доносити и да се је обштество с њиме задовољавало то ја учтивејше Ваше високопреосвештенство молим да не би предоженија таквих за истину примила се. Ја пак с истиним почитанијем љубећи вам архипастирскују десницу молећи да вам са досадом овом какву тјаготу причинио неби но да би усердно примили ово неколико речи од вашег непреривно пребивајућега. [Стр. 241]
               
               Бр. 18 - Д. 15. - У Текије и Фетислам војводама.
               Петар бећар из Гордске родом зимус у Бољетину селу при Милићу кмету пребивајући од истог loo гроша пара и у вештма једне чакшире беле, кошуљу и једну плоску винску украде од куд преко границе за у Турску нагне и побегне. Из узрока тог дакле описао сам одбегшег фисиогномију да је човек омален, покрупан, црномањаст, повелики бркова, црнокрвави очију, около Зо година старости своје, у простом оделу и преко свегатогуједној великој гуњи старој, молећи их ако би подобногчовекауместам предела своји пронашли за комшиски достлук наш да би га ухвативши притегли и све напоменуте од њега покрађене одузели вешти и нами опремили. [Стр. 244]
               
               Бр. 21 - Д. 18. - У Београд г. митрополиту.
               У отношенију високопочитајемог налога вашег од 9. јануара пошиљем Данила Николајевића јеромонаха овдашњег за у Београд описујући и поступак јавни и главни погрешака његови које је он безстидно производио и сверх који за свидетељствовати се може:
               1. Прошлог 1831. года месеца јула пошавши он одавде за у Поречку Реку пословима својим опије се у путу по меана и дошавши у контуманац наш небреженијем изостави намереније предпријатог пута и пијано онди заостане гди у исто време случи се да се је из контуманца неки харем турски навише отпуштао то и он својевољно онако пијан и немислећи куд је пошао за појас пиштоље заденувши утисне се у каик турски међу харем с намеренијем с њима и пак у Пореч вратити се. Турцима то противно учини се најпре молили га да отступи оданда с додатком да се њему као свјаштенику непристоји с њима путовати. Но он нехотећи послушати посвађа се с њима онди и потом изиђе но из јогунства на Турчину притјажатељу каика у прам унићи дао није који је с њим пешке до Пореча ићи морао и с којим се непресечно у путу до места свађао и ружио. На престављену дакле Турчина тужбу призвао сам га овди и немогући га казнити но опровергавајући само худи поступак њего советовао сам га да други пут не чини таква безделија који ми се и обећао из причине које и претаио сам неизјавивши надлежности ову главну причину његову.
               2. Да се он јежедневно јавно да и у само отправленија божествене службе време тако опија да више пута.неби у стању био као што надлежи службу богу отдавати но тамо амо прескакајући и речи поглоштавајући у један час избрбља да нити он сам што чита нити деца која ми отпевају а много мање народ што разабрати и ползовати се моје које се је презирало, трпило и само кроз прсте гледало с тим више да неби само као један стран од нас упризренију овог уврежден нашао се. Преко тога:
               3. Сваки дан по меана и кафана скитајући с Турцима и нашим себи подобним карте играјући које је сваком честном а најпаче свјашбеничком чину непристојно истидно. Ово му се такођер опраштало и за маленкост взирало. Напоследак не могући преко четврте низу наведене точке његова безделија сносити, морао сам се отважити вам изјавити да је он:
               4. Овди као страни и беглец милостиво за свјаштеника примљен и не само што му се почест као свјаштенику од обштества овдашњег чинила но и од самог местног пароха Михаила Петровог честно љубезно примљен је и од њега увек честно предусретан. Шта више неизузимајући га као дошљака и сами годишњи приход као брат наполе с њим поштено делио је које би он тешко гди наћи могао. Но он ни најмањег човечества неимајући презимо је непризнавајући благодејаније ово. Но јошт свађе с њим производећи у неслоги непресечној пребивао је а на конац и тужбу отшедшем г. владики као што се из изјавленија писма мог о помиренију чрез междусобне распре њиове засведочити може на њега предлагао. Даже и мене самог неразсудним речма својим толико реди у такво расположеније доводио да сам га и телесно казнити хтео да височајша власт границу к том предполагала ми није а на конац што је најнепристојније код сваког:
               5. У свака дела и распре која се ни најмање њега касала неби својевољно утицао се без да би се од њега каквог помиренија о томе изискивало.
               За сва ова напоменута и подобна наваљалства која је он често производио по налогу вашег високопреосвјаштенства јављам вами учтиво вас молећи да би савршено [Стр. 245] у мени повереније имали а изискивало би се баш и другог сведочанства то и такво лако предположити би могао да у надежди нисам да ће вам он самим собом гди год буде укратко време ово засведочити из узрока тог и повторително молим да и у случају ако би какви подобни њему и испирали га од напоменути истино њим често производили погрешака, да неби предложенија њиова саслушали. Особито благодарећи Вашем високопреосвјаштенству на милостивом благоурежденију и отеческом о нами примису за другог на место његово свјаштеника а нарочито што на раположеније наше остављате да за оваква места способног свјаштеника ми нађено о којем ћу се и потрудити ако само за то способан буде на рукоположеније послати. В прочем љубећи вам архипастирскују десницу.
               
               Бр. 23 - Д. 18. - У Крагујавац Њиовој Светлости.
               Пре пет дана ухватили смо између нашег и црноречког синора ј едног Вла именом Лападата Георгијевића из Црне Реке села Дулбочане који је јатаковао неком ајдуку Димитрију из Ресаве села Медвеђа кога су Турци пре 2о дана ухватли код (Видина) Зајечара са 2 своји друга и у Видин одвели и при испиту ајдука открили су да им је овај овди ухваћени јатаком био и хотевши Турци и овог ухватити кому неки пријатељи докажу и овај нагне у планине наше себи прибежиште тражити. За кога дознавши ми учиним наредбу и ухвативши га доведу овди код ког сам у готовим турским новцима 22о гроша нашао које су му ајдуци на тал дали. Гди исти новаца дао сам 2о гроша потери нашој што су у контуманцу с реченим ајдуком лежајући потрошили за оставши 2оо гроша примени како и исти јатак оковостављен у апсу находи се овди до решенија Ваше Светлости. [Стр. 246]
               
               Бр. 39 - Д. 23. - У Крагујевац Јего Светлости.
               Са овим овде приложеним из В. Острова писмом дошли су ми и два кмета оданда тајно изражавајући плачевну молбу својије сељана еда ли би им се икојим начином помоћи могло за неподпасти им под Влашку. Између њиови људи нашао се је један нечовек именом Марин који је долазак и приврженост Островљана к нами открио неготинском баш-кнезу Илији откуда је и воспоследовао по њи жалостни и свирепи поступак од стране турске да су не само поставили страже од ове стране спрам Острова непозвољавајући им онуд на своја прелазити добра у Крајину но да и молба њиова к Турцима места не има ни у чему. За утешити дакле ове казао сам им да од стране моје поздраве сељаке и увере их прво да се Ваша Светлост благодареније богу у совршеном находите здрављу и да отечески о њиховом Острову и њима промишљате и трудите се за неподпасти им под иго чокојско и да је један једини узрок закосненије њиовог к нами сојединенија због разни потурском царству противника и ребелија; друго наложио сам им да несматрају што им пре није молба код неготинских војвода примљена била но и да опет 3-4 кмета к њему отидну и отнесу по могућству својем штогод на поклон и усугубе молбу своју да би страже изпред њиовог Острова дигао и позволио им на ову прелазити страну код своји добара. Притом да би и милост над њима имао неодвајати их од Крајине с тим изјасненијем да се они волу мртви од Острова и Крајине одрећи него живи. Не буде ли им и пак код неготинског војводе Абдуле примљена молба онда без икакве сумње макар и тајним начином управ у Адакале к паши нека отиду и најучтиви им начином молбу и своју теготу изјаве да се они од Крајине никако одвојити не желе а у противном случају не буде ли им позвољено у свом Острову остати тако нека би милостиво призреније паша имао о њима позволити им поне на овој страни у Крајини код своји добара изселити се нека изразе плачевну молбу своју о себи а такођер и нек увере пашу да су они свагдар с Крајином у јединству били и да од сад друге за старије признати не желе кроме њега као царска човека које му ћеду као и досад у свему покорни и послушни бити и данак обични с Крајином непресечно и радостно давати. С овим и подобним речима отпустио сам кметове в своја и при концу казао сам им ако би почем од Турака били притесњени због њиховог к нами доласка један изговор нека им буде да за друго ништа долазили нису кроме за један ћифт за своју потребу волова из Поречке Реке купе за које сам им дао и 3 печата обична моја с којим могу засведочити Турцима ако би питани били да за ништа друго кроме за волове долазили нису овде. Овог часа и приложено од адакалског паше писмо примио јесам које и пошиљући Вашој Светлости пребивају. [Стр. 253]
               С великим поклоненијем клањамо се ми беднејши Островљани и плакајући с главама покорним до земље клањајући се мали и велики, стари и млади пошиљући ова два наша кмета к вами Ђорђа Корњу и Димитрија Поповића, г. Тенка, какви је наш овди живот од свјатог Василија. До времена тог добро смо живили и по наученију вашем водили смо се и на сами дан Божића скупили смо се код цркве и саветовали како нам треба и уверили смо сиротињу о великој милости и незаборавности милостивог великог господара над нами и молили смо бога да би се смиловао што брже привести нас под господарство српско да би нас освободили од паса чокаја и од Турака, који су нас затворили са стражама и недаду нам у Крајину на наша добра прелазити. И ми смо се опет саветовали и по вашој науки отишли смо у Неготин код Мустаф аге и Абдул аге молећи их да би се смиловали на нас и да њих од Крајине не одвајају како год што смо од пре служили и плаћали с Крајином, тако и од сад да чинимо само да нам допусте из Острова прелазити на наша добра и молили смо их да нам допусте и до паше у Адакале отићи да му се молимо да нас не остави. И ови уместо да нас послушају како је најгоре изпсују нас и кажу ни да код паше путем отићи не можемо ван да одлетимо а притом и кажу нам ако се не даднемо под Влашку ондај ћеду послати једну чету Турака у наше Острово да нас поробе и изсеку и у Дунаво баце и тако враћајући нам се натраг у Острово на несрећу нашу чујемо да се је наш милостиви господар представио. Ово нас до краја у жалост и смуштеније баци и сву надежду коју смо на бога и његову милост имали изгубимо и сада нити знамо сиромаси куда ћемо и шта знамо да радимо. Нашу надежду изгубисмо и из скорби целога Острова пошиљемо тамо та наша два човека и покорно вас молимо обрадујте нас по њима и научите нас што ћемо и како радити.
               С целим селом јесмо покорни.
               
               Бр. 41 - Д. 23. - У Крагујевац В. С. Н. српском.
               По налогу високопочитајемо писма вашег за Но 67. од 16. с. на питање "колико би остала ова два места Пореч и Бољетин која досад у храни десетак давала нису ове године таквог дати могла? Од прилике дакле и њима овогодишњи усева доход шацујући покорно вам одговарам да Пореч до 15оо, село пак Бољетин до looo ока кукуруза десетка овог года највише дати би могли. Из узрока тако мало што Пореч у овом Острову само њиве своје има и то без плугова под мотику сеју од којег и сами изранити се не могу. Бољетин пак толико ни способног места за такве нема. Зато по већој части први с лађа и извлачењем такви уз Ђердап втори пак скотоводством уживају се а прочег рода усева оба речена места и скључително виногради по гласу тефетера главничког са свим лишавају се. [Стр. 254]
               
                

                //Фебруар 1832.
               Бр. 49 - Д. 1. - У Неготин Абдул аги војводи.
               Из писма вашега од 28. јануара пр. видим каквим се је случајно из апсане један од они хајдука које сте у Црној Реки код Заичара похватали били измакао а такођер и јатак њихов воденичар из Плавне из руку истргао. Зато вас уверавам досте мој да досад такви људи као што ми је и ваш писмодоноситељ описао овди у лазарет долазили нису а ако бог дадне те дођу то знајте уверено да ћу одма такве свезане вами опремити јер смо и ми сами ради да се такви хајдуци једанпут из земље искорене да их никако нема. [Стр. 255]
               
               Бр. 5о - Д. 1. - У Заичар војводи.
               Пре неколико дана ухватили смо овди у планини нашој неког Лападата Ђорђевог из Дулбочане црноречке за ког дознали смо да је јатаком био оним хајдуцима које сте код Заичара похватали. Но будући да је господара мог совршена жеља да се овакви неваљали људи по земљи нашој неумножавају и прочи свет трују а особито да час на Вашој а час на нашој страни зла чинили неби заповедио ми је да истог Лападата који се овди код мене у апсу находи натраг повратим и вами га у руке предам да и њему као и прочем друшству његовом по заслуги судите. Пошиљући дакле под стражом таквог до Горњане с писмом овим јављам вам да одма како га примите опремите ваше људе тј. чету амо који чеду га из Горњане села на међи жива у руке примити и писмо како су га примили нашим дати и к вами довести. Зато и пошаљем нарочито човека мога из Горњане до вас да би сигурније овај посао извршити се могао у којем ћу како жаљи господара мог тако и вашој сигурно удовлестворити. [Стр. 256]
               
               Бр. 52 - Д. 5. - У Крушевицу к./незу/ Мијаилу.
               Јављено му је за неког Петра из Крајине на нашу страну прибегшег који је Циулову жену у Дубоки држао чрез зала често производими ухваћен и везан будући у Штубику од стражара отргне се и кроз планине амо утече. Тога ради ако би га гди упознати могао или ако се у Дубоки ухвати немедлено да се свеже и под стражом везан у Суду пожаревачком преда.
               
               Бр. 53 - Д. 8. - У Крагујевац Њ./иовој/ Светлости.
               По милостивејшему налогу Ваше Светлости од Зо. прошлога јануара за Но 256. и 273. о г. сместа отишао сам у Адакале к честитом Осман паши пристојно изразивши му од стране Ваше Светлости поздрав предавши му и писмо који је с највећим благоволенијем како писмо тако и поздрав примио чувствујући искрено к себи пријатељство. Да би сам пак ја успети могао у намеренију одласка мојег сврх сиромаха Велико Островљана за учинити им се помоћ каква или исходатајствовати им поне слободни прелазак из Острова на своја добра у Крајини ја сам за најбоље судио (да би ми свагдар чисти остали) узевши и лаж на помоћ - каживајући паши тако сиреч да сам сад кад је Ваша Светлост у Пожаревац долазила између прочи разговора казао вам у каквом Велико Островљани налазе се стању како су од влашке стране притешњени да би их назор склонити могли под њиову владу а притом од турске стране удручени непозвољавајућим се на своја прелазити добра никако и да је о томе Ваша Светлост колико о Островљанима сажаљевала много више тешко ви је било о уштрбу честитога паше знајући добро да он од 2-3oo глава находећи се у Великом Острову не малу ползу од они људи имати могао. Из узрока последњег да ми је Ваша Светлост из искрене љубави и пријатељства к паши заповедила и поздрав од стране ваше као пријатељу кажем да би призреније над Велико Островљанима имао и позволио им без икакве сумље на своја из Острова прелазити добра и од њи по справедљивости данак одузимати може не зато што они у Острову седе но за она њихова добра која у Крајини на његовој земљи сушта притјажавају. У Острово њихово ако токмо сумња незапасти му под замерку нека у њега и не шаље своје људе довољно је то да ћеду Островљани сами у Крајину прелазити гди су им добра своја и без који обстати немогу у самим Острову. Буду ли Власи напаствовали што се они у њихово Острово које њима по траткату принадлежи меша, ондај му је најлакши изговор да он не само у Острово Велико но и ни у једно које је цар коме дао неставља а што се тиче људи који гди хоће да живи забрањено му није и да оно не може бити себи злотвор непримајући људе у своју земљу од који као што је сваком познато ползу имати може, а царска земља и једна и друга и људи совершену свободу имају живити гди се који допадне. О преднаведеном предмету чрез целу једну ноћ говорили смо и не само што ме је с највечим благоволенијем слушао говорећ но и с места писао је војводи неготинском да страже испред Великог Острова дигне и ником незабрани од онуд на своја прелазити добра, додавајући у писму к вој води коме Острово треба нека чува а људима ј е слободно живити гди хоћеју. Изван тог с највечим чувствованијем изразивајући благодарност к лицу Њихове Светлости спрам пријатељског к њему благонаклоненија в знак чега и признателност о добром преко мене гласу израженом му относећи се његовој ползи даривао ме је с једним чибуком у име Светлости Ваше и то с крајњим извиненијем да се засад увесма малом и слабом стању находи да би ме пристојним подарком снабдети могао. На исти дакле начин и ја сам му колико су ми допуштале силе живо благодарност и задовољност изразио а чибук исти по дужности шаљем Вашој Светлости.
               За потребу пашину данас располажем шашовце да се секу и гледаћу колико се брже може да се сготове и даму искању удовлетворити могу наплативши такве пошто право буде. [Стр. 257]
               
                

                //Март 1832.
               Бр. 1о4 - Д. 3. - У Неготин Абдул аги.
               Одговарајући на писмо његово од 27. прошлог фебруара у призренију изгубљених свиња Лазара Јованова и Ђорђа Јованова из Трњане крајинске који су их у Мосни овд. код Зарије Будимировог упознали да сам ја призвао како реченог Зарију тако и 1 о кметова који су осведочили и заклели се да исте свиње већ од толиког времена код Зарије находе се зато и бех сумње другог и нису већ његове, а друго познавајући честност овога човека да неби се за такву малу ствар заклињао и своје свиње бити осведочавао. [Стр. 265]
               
               Бр. 123 - Д. 11. - У Душманиће к./апетану/ Павлу.
               Петар Станојев бећар из Миљевића и Јован Лазаров из Житковца његове капетаније без пасоша дошли су овди дозволеније од мене просечи за у Поречку Реку своји ради неки послова бојећи се дакла да они што тамо починили нису и с пасошом мојим не би куд умакли, зато молио сам га да одма за речене одговори ми хоћу им позволеније к њиховом намеренија дати а по међутим они се овди при мени као у затвору задржавају. [Стр. 268]
               
               Бр. 128 - Д. 14. - У Пожаревац с./лавном/ Магистрату.
               Пошиљући им ипак четворицу момака из Поречке Реке Јанка Адамова, Јована Журкиног из Рудне Главе, Илију Радомировог из Црнајке и Јанка Николина из Горњане које сам између прочи избирао као способне за гардисте. [Стр. 269]
               
               Бр. 159 - Д. Зо. - У Пожаревац ч. г. Д. Давидовићу секретару кн.
               У писму Њ./иховој/ Светлости од 27. марта Но 777. о. г. управљеног на мене стоји да се село Добра к Поречној капетанији придодаје и да мене за свог капетана признају. Бојећи се дакле да не би у том што погрешио и иначе речену заповестразумео узимам слободу вас учтивејше молити да би ме о реченом предмету добранском боље известили да ако управо к капетанији овој са свим принадлежи да знам мере нуждни послова и данка над таквима узети.
               У писму данашњем мојим с којим се относим на одобреније Њихове Светлости к изселивању приуготовљени људи вас покорно молим да би сте и сами у томе љубав изволели указати ми у прилики сприобштити Њ./иховој/ Светлости да би и многе боље било да се људи полако како се који спреми и изсељава иначе ако се уз чека док сви готови буду па одједаред то да чине онда ће тешко бити и за мајсторе и друге аргате наћи па зар ако би се и нашли дводупло се таквим плаћати мора.
               При овом поздрављајући и почитујући вас и молећи да у друштву канцеларије изручите љубезни поздрав како г. Стеићу и брат Симићу. [Стр. 273]
               Бр. 16о - Д. Зо. - У Пожаревац с./лавном/ Магистрату.
               Одговорено на два почитајема писма њихова од 26. за Но 241. и 244. у призренију послати ми тројицу Влаха, Николу Ивановог, Косту Ђорђевог и Костаћи Ђорђевог Јованов, које сам по височајшем налогу с пасошом мојим за у Влашку прогонио.
               При тому јављајући да сам и тефтер чибучки по Стефану момку опремљеном ми примио и да по принадлежности чибук сакупљати почињем. [Стр. 274]
               
                

                //Април 1832.
               Бр. 162 - Д. 2. - У Пожаревац славном Магистрату.
               По налогу височајшему оправио сам им четворицу солдати из подручне ми капетаније Мартина Србу, Адама Штербана из Горњане Пауна Лупишћа и Ђорђа Владију из Горњане, Клокочевца да продужавају војническу своју науку а међу тим јављајући да је Паун Суља из Горњане умео и Марко Човрта из Танде солдат одбегао у Црну Реку којих и шоце по назначеним четворици опремио сам.
               Писма приложена на Њихову Светлост и надлежне за у Београд опремајући с том препоруком што би с њима као и досад поступали.
               
               Бр. 181 - Д. 15. - У Пожаревац капет./ану/ Стевану.
               Одговоривши на писмо његово од 8. текућег месеца у призренију одбегшег солдата Јанка Петрова из Рудне Главе села капетаније овдашње јавио сам да га јошт пронашао нисам но да сам наредбу учинио по свим местима овдашњим тражити га којег ако ухватим по принадлежности опремићу га.
               Мађу тим за оне солдате који би се кад и кад кући својој отпуштали молио сам да би их увек с писмом њиховим опремали јер у противном случају о таквим сумњаћу се јесу ли или не с позволенијем власти отпуштени. [Стр. 277]
               
               Бр. 2оЗ - Д. 22. - У Крушевицу к./апетану/ Мијаилу.
               Јављајући му за 8 Цигана чергаша котлара из капетаније његове по имену Тома Циганин, Илија, Петрар, Никола, Јон, Вељко, Јон и Мијаило Циганин, који су без исправице и сваке од власти слободе овди дошли ради будући занат радити и дубље у Поречку Реку пустити се. Из сумње дакле да нису речени каква зла онамо починивши амо дошли или кому дужни заостали. Зато од таквих двојицу у апсу задржавајући проче ослобођавајући од који двојицу с овим писмом и опремио сам да ми одговор како су они невино дошли овди, донесу. [Стр. 281]
               
               Бр. 2о6 - Д. 25. - У Крагујевац Њиховој Светлости.
               Под числом 14. априла о.г. отваже се 2 момка из села Танде к. поречке именом Траило Недељков и Илија Јанков у лоповство и отиду у Крајину село Поповицу 3 сата унутра од границе наше гди преко ноћи у истом селу ухвате кмета Петра Сарића и његовог сина Станка од који по дугом бићу и мучењу узмеђу и Зоо гроша готови новаца и тако вративши опет тајним образом к својим салашима у село Танду. Речени кмет Петар Сарић познавши једног од предименовати лопова усугуби своје силе и без одлагања којекако до нашег контуманца дође, од ког и известившу ми се о назначеном догађају с њим с места послао сам момке и обадва лопова спавајућа код своји салаша похватају код који не нађу више него 16о гроша с тим изговором да више нису него толико узели које лопове поведу момци овамо и на несрећу један између речени Илија Јанков отргне се од момака у путу и везан побегне у Црну Реку. Првог тј. Трила Недељкова доведу овди којег сам оковао и у апс ставио до решенија Ваше Светлости а новце које сам при овом преко момака нашао состојеће се у 16о гроша предао сам кмету поповачком Петру Сарићу с тим уверенијем да ако изнађем и они 14о гроша код овди затворенога које он тражи да ћу преко неготинског војводе надлежно послати му и тако одпустим кмета кући својој. [Стр. 282]
               
                

                //Мај 1832.
               Бр. 232 - Д. 2. - У Неготин Абдул аги војводи.
               Писајући му за 3 ајдука пре два дана на њихову страну одбегши по имену Николу Крестић, Ћиру Мирића и неког Стевана из Јабукова који је овди служио. Ово [Стр. 287] из пријатељства за дознавање његово јављајући му да неби речени каква зла онди починили. А хотја да ниједан од њих за ајдуковање способан није. За то свободно наредбу да учини речену тројицу нарочито около Јабуковца потражити који ћеду се сигурно лако похватати моћи.
               За подкраћеног кмета Петра Сарића у Поповици селу крајинском писао сам му да сам дејствителнике тог преступленија овди похватао био но да ми се је један од њи случајно у путу везан из момачких руку изтргао и као што чујем да је у Црну Реку к стричевима својим у село Кривеље одбегао. Зато молио сам га да тајним начином у реченим местам чрез своје момке инквизицију учини и ако га ухвати поне да ми јави гди и каквим му је начином у шаке пао. [Стр. 288]
               
               Бр. 242 - Д. 7. - У Крагујевац Њиховој Светлости.
               Под числом 29. прошлог априла за Но 1о92. с.г. наложила ми је Ваша Светлост постарати се одбегшег лопова Илију Јанкова из села Танде кап./етаније/ поречке који је у Крајини селу Поповици од кмета Петра Сарића са содругом својим находећим се овди у апсу Траилом Недељковим Зоо гроша насилно отео, уфатити, но будући да речени лопов Илија Јанков како се је у путу од руку момачки отргао без да би и један дан по нашој окружности тумарати могао, нама на црно-речку страну која се с селом [Стр. 290] његовим граничи прибегао, за којега да се онамо у селу Кривељи код стрицева своји находи дознајем под тајним образом и за којег ако ми Ваша позволи Светлост могу црноречком у Заичару војводи писати да се постара ухватити га и предати нами. Иначе о находећем се горе поменутом у овдашњем апсу прилажем испит надлежни. [Стр. 291]