Florum VLAHA ISTOČNE SRBIJE

•   đimult (pril.) — odavno, nekada davno, // :Y
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1462 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1462)

•   đinuapće (pril.) — rano, // :Y
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1463 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1463)

•   điluok (pril.) — smesta, iz mesta, odmah,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1464 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1464)

•   đinće (i. m.) — zub,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1447 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1447)

•   điokĭat (prid.) — ureknut,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/poveznice.php?rec=%C4%91iok%C4%AD (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/poveznice.php?rec=%C4%91iok%C4%AD)

•   điparta (gl.) — udaljiti, // :Y
•   đipartat (prid.) — udaljen, // :Y
•   điparće (prid.) — dalek, // :Y
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1468 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1468)

•   đinkoluo (pril.) — sa one strane (dincolo) 6. IX
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1466 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1466)

•   đinkuaśa (pril.) — sa ove strane (dincoace) 6. IX
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1467 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1467)
•   đisparţî (gl.) — razdvojiti, rastaviti,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1632 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1632)
•   đisparţît (prid.) — odvojen,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1633 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1633)
   
•   đirĭept (prid.) — prav,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1718 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1718)

•   đireptaće (i. ž.) — pravda,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1720 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1720)

•   đisaź (i. m.) — bisage,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1691 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1691)
   
•   đisfaţat (prid.) — otvoren // :Y
•   đisfaśa (gl.) — rastaviti, rasklopiti, // :Y
•   đisfakut (prid.) — rastavljen, rasklopljen, // :Y
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1551 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1551)

•   đisfašura (gl.) — odmotati,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1722 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1722)

•   đisfašurat (prid.) — odmotan,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1723 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1723)

•   đisfunda (gl.) — otčepiti, skinuti dno,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1726 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1726)

•   đisfundat (prid.) — otčepljen, otpušen ...,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1727 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1727)

•   đizgropa (gl.) — otkopati, iskopati,
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1624 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1624)

•   đizgropat (prid.) — otkopan, iskopan
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1625 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1625)

19. 11. 2012.
skļipiţ (i. m.) - kotur koji olakšava kretanje kanapa prilikom pomeranja niti tokom tkanja (Halovo)
kadafĭa (i. ž.) - pliš, vrsta tkanine (Halovo)

Пошто се још увек обрађују рећи на "đ", можеш да унесеш речи са "liste reči 1" које сам чекирао зеленим знаком потврде.
Речи се, према Предлогу правилника, уносе на досадашњи начин, али без таговања (дакле: без болда и италика).
Немој да заборавиш на примере ...

Ove reči (skļipiţ, kadafĭa) zapisao sam u Halovu u subotu prilikom jednodnevnog boravka u njemu radi otkupa nošnje za KUD "Boljevac". Uneo sam ih ovde da ne bih zaboravio. Naravno da ću se držati redosleda unošenja!

1.1. 2013.

đişćepta (gl.)  — razbuditi (se), osvestiti (se) ◊ đişćaptîće kî trîabĭe sî pľeś la şkuolă  — razbudi se jer treba da pođeš u školu ◊ sî va đişćepta satu sî nu mîĭ rîabđe aşa kińez  —  osvestiće se selo i neće trpeti takvog predsednika (sî va đişćepta saraka, sî nu mîĭ rîabđe aşa barbat  — valjda će se osvestiti jadna, da više ne trpi takvog muža)  :Y

DEȘTEPTÁ, deștépt, vb. I. 1. Refl. și tranz. A (se) trezi din somn. ♦ A (se) trezi din letargie, dintr-o stare de amorțeală, de visare etc.; p. ext. a reveni sau a face să revină la viață. 2. Refl. (Despre sentimente, dorințe, idei etc.) A se ivi, a apărea; a se stârni, a se dezlănțui. 3. Refl. A deveni conștient, a ajunge să înțeleagă, să-și dea seama de realități. ♦ A deveni (mai) inteligent. – Probabil lat. de-excitare.
Sursa: DEX '98

•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1702 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1702)

đişćeptarĭe (i.ž.)  — osvešćivanje, otrežnjenje ◊ dupa suomn lung, đişćeptarĭa ĭe mult lungă ◊ posle dugog sna, trežnjenje je još duže  :Y

DEȘTEPTÁRE, deșteptări, s. f. Faptul de a (se) deștepta; deșteptat. ♦ Momentul când se trezește cineva din somn. ♦ Semnal care anunță scularea de dimineață în internate, cazărmi etc. – V. deștepta.
Sursa: DEX '98

•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1703 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1703)

đişćeptat (prid.)  — budan, svestan, trezven ◊ ĭel ĭe uom đişćeptat, şćiĭe śe ĭe đireptaće  —  on je trezven čovek, zna šta je pravda  :Y
DEȘTEPTÁT s. n. Deșteptare. – V. deștepta.
Sursa: DEX '98

•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1704 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1704)

2.I 2013.

đizburdat (prid.)  — neobuzdan, razmetljiv, raspusan ◊ ujtîće la ĭel kît ĭe đi đizburdat  —  pogledaj ga koliko je razmetljiv ◊ kopiĭi đ-akuma sînt prĭa đizburdaţ  — sadašnja deca su previše raspuštena (Crn.) ∞ đizburda

đizburda (gl.)  — razmetati (se), ponašati se razmetljivo, neobuzdati se ◊ đi śe sî va đizburda atîta  —  zašto li se toliko razmeće (Crn)

đizburdarĭe (i.ž.)  — neobuzdanost, razmetanje, raspusništvo ◊ atîta đizburdarîe ka  la nunt-asta, pîn akuma n-am mîĭ vaḑut  — toliko nobuzdanosti kao na ovoj svadbi, do sada nisam video (Crn.) ∞ đizburda

---

đizmerdat (prid.)  — raskalašan, veseo, razdragan ◊ bajatu je glumĭeţ şî đizmerdat  —  momak je šaljiv i raskalašan (Crn.) ∞ đizmerda
dezmerdát, -ă adj. Alintat, drăgostit. Vechĭ. Dedat desfătărilor. Desfătător: lucru dezmerdat.
Sursa: Scriban (1939)
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1429 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1429)

đizmerdarĭe (i.ž.)  — raskalašnost, razdraganost ◊ la nuntă je luok đi đizmerdarĭe  — na svadbi je mesto za razdraganost (Crn.) ∞ đizmerda
dezmerdáre f. Alintătură, drăgostire. Vechĭ. Plăcere, desfătare.
Sursa: Scriban (1939)

đizmerda (gl.)  — opusiti (se), biti raskalašan, razdragan, veseo ◊ sî va đizmerda dupa atîća nakazurĭ  — opustiće se, valjda, posle toliko nevolja (Crn).
dezmérd (est) și dezmĭerd (vest), a -á v. tr. (lat. *dismĕrdare, a scoate din necurățenie, a alinta ca să nu plîngă, vorbind de pruncĭ, d. mĕrda, murdărie [it. merda, fr. merde]. – Dezmeardă, să dezmerde (est), dezmĭardă, să dezmĭerde [vest]). Alint, drăgostesc, mîngîĭ. V. refl. Vechĭ. Mă desfăt.
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1428 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1428)

Citat: filiposnic poslato 02.01.2013. 14:29

đizburdat (prid.) — neobuzdan, razmetljiv, raspusan ◊ ujtîće la ĭel kît ĭe đi đizburdat  —  pogledaj ga koliko je razmetljiv ◊ kopiĭi đ-akuma sînt prĭa đizburdaţ — sadašnja deca su previše raspuštena (Crn.) ∞ đizburda

đizburda (gl.) — razmetati (se), ponašati se razmetljivo, neobuzdati se ◊ đi śe sî va đizburda atîta  —  zašto li se toliko razmeće (Crn)

đizburdarĭe (i.ž.) — neobuzdanost, razmetanje, raspusništvo ◊ atîta đizburdarîe ka  la nunt-asta, pîn akuma n-am mîĭ vaḑut  — toliko nobuzdanosti kao na ovoj svadbi, do sada nisam video (Crn.) ∞ đizburda

1. đizmĭerda je obrađeno, kao što i sam možeš da vidiš, a reči đizburda možeš da obradiš, samo:
2. ovde je, mi sampare, jasno da značenje treba tražiti preko paralele sa srp. uzda, koje daje srp: obuzdan - neobuzdan, razuzdan i sl  pa u tom smislu udesi osnovno značenje reči u prevodu na srpski, primer: đizburdat — razuzdan ...
3. proveri da li je u upotrebi osnova zburda, zburdat, i
4. već smo više puta ukazivali na prelom reči u kojima se zamenica javlja iza imenice:

ne: nunt-asta (od asta nuntă)
nego: nunta-sta
što dalje znači: fraći-mĭu, mumî-sa, tatî-su

PS: Pošto u dexonline nisam uspeo da nađem odgovarajuću paralelu za naš oblik đizburda, a jasno da je složenica od đi + zburda, proveri na terenu oblik zburda, zburdat, zburdaţîĭe i stavi uz navedene reči sa naznakom: ♦ up. zburda ... ♦ up. zburdat i sl, pa ćemo kod tih reči staviti odgovarajuće rum. paralele, iz kojih će se videti kako stvari stoje, ovo je, recimo, prava mala studija o toj reči, iz koje se vidi da je njena etimologija nejasna:

sburdá (-d, -át), vb. – A se zbengui, a se juca. – Var. zburda. Origine necunoscută, probabil expresivă, ca în sbănțui, sbengui, sbrehui etc. Explicațiile incercate pînă acum nu sînt convingătoare: din sl., cf. pol., ceh. burda ,,pachet, bagaj" (Cihac, II, 328); din lat. exvǒlĭtāre (Geheeb, Jb., IV, 32); din lat. abhorrĭdus (Skok, ZRPh., XLIII, 191; cf. REW 23); de la bord (Giuglea, Dacor., III, 592); din germ. Bürde ,,încărcătură" (Scriban). Apare din sec. XVII. Der. sburd, s. n. (jucat, zbenguit), rar; sburdăciune, s. f. (nebunie, ștrengărie; desmăț); sburdalnic, adj. (jucăuș, vesel); sburdălnicie, s. f. (jucat, ștrengărie); sburdatic (var. sburdatec), adj. (ștrengar, jucăuș); îmburda, vb. (Trans., a răsturna, a întoarce), pe care Pușcariu, Dacor., III, 838 și DAR îl derivă de la un lat. *imburdāre, din burdus ,,catîr". Sursa: DER (1958-1966)  

---

Važno:
Videti naputak o tome kako se u Vorbaru proverava da li je neka reč obrađena, ili ne:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1523.msg7576#msg7576 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1523.msg7576#msg7576)

Sledeće:

đižginat
đižgina
đižugat
đižuga

Citat: filiposnic poslato 03.01.2013. 01:38
Sledeće:

đižginat
đižgina
đižugat
đižuga

•   đižuga
•   rum. DEJUGÁ, dejúg, vb. I. 1. Tranz. A scoate boul din jug. 2. Intranz. Fig. (Rar) A ajunge sau a se opri undeva; a poposi, a se așeza. – Lat. *disjugare.
Sursa: DEX98 (1998)

•   đižugat
•   rum. DEJUGÁT s. n. Dejugare. – V. dejuga. Sursa: DEX98 (1998)

PS. Dopuni vl. reč frazama i prevodom

Citat: filiposnic poslato 03.01.2013. 01:38
Sledeće:

đižginat
đižgina
đižugat
đižuga

•   đižginat
•   đižgina

Pretragom, čiiji sam način detaljno prikazao ovde:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1523.msg7576#msg7576 (http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1523.msg7576#msg7576)
može se videti da je ova reč obrađena u por. varijanti

(https://forum.paundurlic.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paundurlic.com%2Fimg%2Fdezgina.jpg&hash=f9ddf65938a97d9eb3d50e894cbf9be552e9dd55)

U tom slučaju, najpre ubacuješ svoju varijantu kao ♦ dij. var. u reč 1604, iza [Por.], bez primera, dakle:
[Por.] ♦ dij. var. đižgina [Crn.]

a onda obradiš svoju đižgina kao kompletnu novu reč, i njoj dodaješ:
[Crn.] ♦ dij. var. đežgina [Por.]

U reči 1605, takođe ćeš iza [Por.] da dodaš: ♦ dij. var. đižginat [Crn.], dakle:
[Por.] ♦ dij. var. đižginat [Crn.] ∞ đežgina

Ovde poveznica ∞ đežgina ostaje, da bi se vezala sa infinitivom iz Porečke Reke, a ti ćeš kod tvoje reči da staviš poveznicu na svoj infinitiv!

đižuga (ĭuo đižug, ĭel đižugă) akc. đižuga (gl.)  — ispregnuti, osloboditi volove iz jarma ◊ đižugă buoĭi sî ođińaskă şî dîăľe kîta uruĭaală  — ispregni volove da se odmore i daj ima malo jarme (Crn.)

DEJUGÁ, dejúg, vb. I. 1. Tranz. A scoate boul din jug. 2. Intranz. Fig. (Rar) A ajunge sau a se opri undeva; a poposi, a se așeza. – Lat. *disjugare.
Sursa: DEX '98

đižugat (đižugată) (đižugaţ, đižugaće) (prid.)  — ispregnut ◊ kalu ĭe đižugaţ, š-akuma ođińašće  — konj je ispregnut i sada odmara (Crn.)

DEJUGÁT s. n. Dejugare. – V. dejuga. Sursa: DEX 98

•   obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1732 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1732)

Citat: filiposnic poslato 05.01.2013. 00:06
đižuga (ĭuo đižug, ĭel đižugă) akc. đižuga (gl.)  — ispregnuti, osloboditi volove iz jarma ◊ đižugă buoĭi sî ođińaskă şî dîăľe kîta uruĭaală  — ispregni volove da se odmore i daj ima malo jarme (Crn.)

Дефиниција речи (тј. превод) мора бити универзална, јер овако испада да се реч односно САМО на испрезање волова.
Друго, ако реч има инфинитив и придев, мора да има и именицу, нпр. đižugare.
Код оваквих речи морамо да дамо и супротно значење, које уносимо овако: ♦ supr. înžugа
Четврто. Провери у преводу да ли је dîăľe или dîăľi.
Пето. Провери, успут, и како пишемо "љ", овако: ľ или овако: ļ
Шесто: у реченици đižugă buoĭi sî ođińaskă şî dîăľe kîta uruĭaală треба да се нађе и један зарез.

Đuĭkuońi (i.m.) — (antr.) vlaško prezime porodice Nekšanović u Osniću po pretku koji se zvao Đujka ◊ Janku Đuĭkă a fuost kińez în sat şî uom vaḑut  — Janko Đujka je bio predsednik sela i viđen čovek (Crn.)

Citat: filiposnic poslato 06.01.2013. 11:28
Đuĭkuońi (i.m.) — (antr.) vlaško prezime porodice Nekšanović u Osniću po pretku koji se zvao Đujka ◊ Janku Đuĭkă a fuost kińez în sat şî uom vaḑut  — Janko Đujka je bio predsednik sela i viđen čovek (Crn.)

1. Treba da ustalimo praksu da u ovakvim slučajevima prvo obradimo lično ime, a ne "poljikru". Dakle: Đuĭkă.
2. Ali, kada je jasno da to nije l.i. u pravom smislu, nego neki hipokoristik, treba da tragamo dalje, za osnovnim likom imena.
3. Miriše na slovensko, možda i na bugarsko, što ne bi bilo čudno za Crnu Reku.
4. Neki Ђујку smtraju srpskim, odnosno slovenskim: Ђуја, Ђујан, Ђујко
   http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/musko%20dj.htm (http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/musko%20dj.htm)
5. Ako nađemo ime, obradimo najpre njega, pa teramo dalje sa likovima koji su nastali od njega.
6. Ako ne, obradimo ovo što imamo, tj. Đuĭkă!
7. Pritom vodimo računa o načinu pisanja u Vorbaru: ne Janku Đuĭkă nego Ĭanku Đuĭkă
8. Kod prevoda:
   vl. Ĭanku Đuĭkă a fuost kińez în sat şî uom vaḑut  
   — Janko Đujka je bio predsednik sela i viđen čovek

  mislim da bi bolje bilo:
  — Janko Đujka je bio seoski knez i viđen čovek

De la dexonline.ro :

Citatdesghiná (-n, -át), vb. – A separa, a despărți. – Var. dejghina, dezghina, desbina. Origine necunoscută. Pare cuvînt tradițional (sec. XVIII), modificat modern prin analogie cu îmbina, combina (Pușcariu 778; Philippide, Principii, 107). Originea lat. pare sigură, cf. mr. dizgl'inare ,,a tăia crengile"; este însă greu de admis etimonul lat. *dĭsglŭtināre care este propus în mod curent (Candrea-Dens., 482; Pascu, I, 76); tot așa este și lat. *dĭsglināre, din ngr. γλίνη ,,cocă, pap" (Giuglea, Dacor., III, 620).

Varianta "dejghina" este ortografia literară pentru deźghina - l-am auzit cu urechile mele în Oltenia - zona Dăbuleni - Bechet.

Đuĭkă (i.m)  — (antr.) Đuĭka, hip. od rum. ćujka, kokošja kuga ◊ Janku Đuĭkă a fuost kinjez în sat şî uom vaḑut  —  Janko Đujka je bio seoski knez i viđen ćovek (Crn.)

ciuícă s.f. (reg., înv.) ciuma-găinilor.
Sursa: DAR (2002)

Đuĭkuońi (i.m.)  — (antr.) Đujkoni, vlaško prezime porodice Nekšanović u Osniću ◊ Đuĭkuonji sînt vrĭańiş, şî pazîăsk mulće vaś ku lapće — Đujkoni su vredni i čuvaju mnogo krava muzara (Crn.) ∞ Đuĭkă

(Zaboravio sam gde su ćoškaste zagrade, ali to neću da zaboravim prilikom unosa reči.)

Citat: filiposnic poslato 10.01.2013. 03:06
Đuĭkă (i.m)  — (antr.) Đuĭka, hip. od rum. ćujka, kokošja kuga ◊ Janku Đuĭkă a fuost kinjez în sat şî uom vaḑut  —  Janko Đujka je bio seoski knez i viđen ćovek (Crn.)

ciuícă s.f. (reg., înv.) ciuma-găinilor.
Sursa: DAR (2002)

Đuĭkuońi (i.m.)  — (antr.) Đujkoni, vlaško prezime porodice Nekšanović u Osniću ◊ Đuĭkuonji sînt vrĭańiş, şî pazîăsk mulće vaś ku lapće — Đujkoni su vredni i čuvaju mnogo krava muzara (Crn.) ∞ Đuĭkă

(Zaboravio sam gde su ćoškaste zagrade, ali to neću da zaboravim prilikom unosa reči.)

1. skraćenicom hip. označavaju se hipokoristici, tj. imena od milja (ona koja nastaju tepanjem),
npr. Giţă je hipokoristik od ličnog imena Gĭorgĭe (Гјоргје),
ali ne direktno izveden od ovoga oblika, nego od njegovog hip. Gĭorgiţă,
koji se javlja kada u kući ima više lica sa istim imenom
(zašto se to javlja, a javljalo se kod Vlaha često, drugom prilikom).
Dakle, Gĭorgĭe daje (pišemo: >) Gĭorgiţă, a Gĭorgiţă > Giţă
pa ako taj Giţă odraste a njegov se hip. primi u sredini kao l.i.,
i naročito ako on bude imao mnogobrojno i rauzgranato potomstvo,
onda se Giţă pretvara u "poļikru" (=nadimak),
i u određenim okolnostima može dati vlaško prezime Giţan = Alu Giţă > zbirno: Giţuońi,
koje će se pred srpskom matičnom administracijom pretvroti u Gicić (Гицић), pa će se neki Ĭanku Giţan posrbiti u Јанко Гицић.

2. Iz ovoga sledi da nije istinita tvrdnja da je "Đuĭka, hip. od rum. ćujka", i to iz više razloga:

а. rum. "ćujka" nije lično ime, pa ne može dati ni hipokoristik;
b. čak i da je bilo tako, rum. "ć" teško bi moglo dati vlaško (crnorečko, pardon: krajinsko-timočko) "đ", jer je već primećeno da govori centralnih i zapadnih Vlaha, umekšavaju neke suglasnike do "šuštanja", pa bi se tako "ć" jedino moglo pretvoriti u "ś": śuĭkă, kao što vidimo na primeru ciumă ("чума") > śumă (Mînkaćar śuma!  — Чума те изјела!)

3. Kada redakcija daje određene sugestije, one se ne smeju ignorisati i prećutati, već argumentovano komentarisati.
To se u ovom slučaju desilo sa ukazivanjem na slov. oblik Ђујка, iz gornje poruke, koje bi moglo biti polazno l.i. za vlaško Đuĭkă.
Preko ove sugestije se prešlo ćutke, a otišlo se na stranu koja je, po svemu sudeći, ćoravi sokak!

4. A u toj poruci je, pored ovoga, ukazano i na neke nedopustive prstopisne greške, koje su ustale neispravljene:

Janku Đuĭkă
=> Ĭanku Đuĭkă

Đuĭkuonji sînt vrĭańiş, şî pazîăsk mulće vaś ku lapće.
=> Đuĭkuońi sînt vrĭańiś, şî pazîăsk mulće vaś ku lapće.

Citat: filiposnic poslato 10.01.2013. 03:06
(Zaboravio sam gde su ćoškaste zagrade, ali to neću da zaboravim prilikom unosa reči.)

Tamo gde su malo "š" i malo "đ", kada se tastatura prebaci na engleski jezik.

Đuĭkă (i.m)  — (antr.) Đuĭka, hip. od rum. ćujka, kokošja kuga ◊ Janku Đuĭkă a fuost kinjez în sat şî uom vaḑut  —  Janko Đujka je bio seoski knez i viđen ćovek (Crn.)

ciuícă s.f. (reg., înv.) ciuma-găinilor.
Sursa: DAR (2002)

Đuĭkuońi (i.m.)  — (antr.) Đujkoni, vlaško prezime porodice Nekšanović u Osniću ◊ Đuĭkuonji sînt vrĭańiş, şî pazîăsk mulće vaś ku lapće — Đujkoni su vredni i čuvaju mnogo krava muzara (Crn.) ∞ Đuĭkă

(Zaboravio sam gde su ćoškaste zagrade, ali to neću da zaboravim prilikom unosa reči.)

•   Đuĭkă (i.m)  — (antr.) Đujka, lično ime ◊ Janku Đuĭkă a fuost kińez în sat şî uom vaḑut  —  Janko Đujka je bio seoski knez i viđen ćovek (Crn.)
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=2189 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=2189)

•   Đuĭkuońi (i.m.)  — (antr.) Đujkoni, vlaško prezime porodice Nekšanović u Osniću ◊ Đuĭkuońi sînt vrĭańiş, şî pazîăsk mulće vaś ku lapće — Đujkoni su vredni i čuvaju mnogo krava muzara (Crn.) ∞ Đuĭkă
•   Obrađeno: http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=2190 (http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=2190)